NBS pred 12. povećanjem zaredom - jesmo li u inflatornoj spirali?

Fiskalna i monetarna politika Srbije dobile su dve značajne opaske ove nedelje iz Međunarodnog monetarnog fonda i Fiskalnog saveta, čije su poruke da bi monetarna politika trebalo da bude restriktivna i dalje, a da je za jedan deo rasta potrošačkih cena direktno odgovorna fiskalna politika. 

Predstavnica MMF-a Yulia Ustyugova kazala je na ovonedeljnom Kopaonik biznis forumu da NBS "ne bi trebalo da skine nogu sa kočnice prerano", jer je visoka inflacija vrlo problematična i dve trećine ubrzanja cena dolazi od hrane i energije.

Inflacija je, podsetimo, iznosila 15,8 odsto u januaru, što je najviši nivo u poslednjih 15 godina. Indeks potrošačkih cena za februar će Republički zavod za statistiku objaviti 13. marta.

Narodna banka Srbije relativno kasno je počela da reaguje na početke krize koja je nastala kao posledica rata u Ukrajini podizanjem referentne kamatne stope u aprilu prošle godine, posle čega je usledilo 11 uzastopnih povećanja referentne kamatne stope na 5,5 odsto. 

Guvernerka Jorgovanka Tabaković je na Kopaonik biznis forumu rekla da očekuje da će se inflacija "do kraja ove godine prepoloviti sa trenutnog nivoa od 15,8 odsto". Ona je napomenula da ne misli da je NBS zakasnila sa podizanjem referentne kamatne stope.

 

Krivac za inflaciju

Glavni izvor inflacije u Srbiji je fiskalna politika, smatra Fiskalni savet. Predsednik tog tela, koje je nadležno da oceni kredibilitet fiskalne politike s aspekta poštovanja utvrđenih fiskalnih pravila i da obezbedi javnost i odgovornost u vođenju fiskalne politike, kazao je ranije ove nedelje da je za trećinu rasta inflacije odgovorna fiskalna politika, odnosno neselektivna podela novca koja je trajala tri godine.

Dodatno, iz tog saveta su istakli da se kratkoročno neće rešiti problem EPS-a i da će Srbija i u narednim godinama zavisiti od uvoza električne energije i uglja kako bi zadovoljila 10 do 15 odsto potrošnje.

Loše poslovanje EPS-a i Srbijagasa od početka energetske krize do sada je koštalo građane Srbije oko 2,4 milijarde evra. U planu je da se iz budžetske kase ove godine za pokrivanje rupa u njihovom poslovanju izdvoji još oko 700 miliona evra.

Kako je ranije upozorio predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović, Srbija će ove godine morati da se zaduži tri do četiri milijarde evra, jer oko četiri milijarde evra duga dolazi na naplatu. 

Ministar finansija Siniša Mali je u sredu rekao na Kopaonik biznis forumu da će država ići na smanjenje budžetskog deficita postepeno u narednom periodu i da će se voditi računa o visini javnog duga.

 

 

NBS sa svoje strane može da utiče monetarnim merama na smanjenje inflacije, ali u ovoj godini najveći pritisak će prema svim ovim pokazateljima biti na fiskalnoj politici i pažljivom vođenju javnog duga, ali i izdataka. Na ovim stavkama insistira i MMF, koji je upozorio na dalje dizanje plata i penzija, držanju javnog duga na prihvatljivom nivou, kao i transformaciji EPS-a. Srbija je, podsetimo, potpisala dvogodišnji stendbaj aramžman sa MMF u visini od 2,4 milijarde evra prošle godine.

Ekonomista Mališa Đukić kaže da su se cene energenata, nafte i gasa, vratile na nivo pre rata u Ukrajini, što je bio jedan od ključnih, fundamentalnih uzroka rasta cena. "Sada smo u situaciji da su se u tom domenu cene smirile. Ostaje druga vrsta problema, a to je rast zarada, koji dodatno vrši pritisak na cene, i to konkretno jeste jedan od generatora inflacije u narednom periodu", ocenio je Đukić, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji. 

Bloomberg Mercury

 

Pretpostavka je da će inflacija u narednom periodu početi da slabi, ali je pitanje dinamike dosta kompleksno, kaže Đukić.

Cene energenata bile su pokretač inflacije prošle godine i podigle je na najviši nivo u poslednjih 40 godina, a sada stručnjaci strahuju da će stvari krenuti u suprotnom smeru. "Pad cena energije mogao bi da podstakne potrošače da troše više na druge stvari, potencijalno podstaknuvši inflaciju u drugim delovima privrede“, rekla je prošle nedelje Catherine Mann iz Banke Engleske.

Inflaciona spirala

Zemlje regiona nisu pošteđene uvlačenja u inflacionu spiralu, slično je i u Sloveniji i Makedoniji, gde je glavni razlog za pokretanje inflatorne spirale bio rast cena sirovina i energenata, što je slučaj i u Srbiji.

Ekonomista Igor Masten je u intervjuu za slovenačku redakciju Bloomberg Adrije ocenio da je spirala plata i inflacije ekonomski fenomen koji ruši očekivanja i prognoze menadžera, jer im se planovi rashoda urušavaju sa zahtevima za povećanjem zarada, što utiče na cene.

"Mislim da je glavna inflacija dostigla vrhunac, ali ostaje izazov da se smanji bazna inflacija, što isključuje inflatorne pritiske koji su promenljivi poput energije", objašnjava Masten. Dok je glavna stopa inflacije u evrozoni prošlog meseca pala za 0,1 procentni poen na 8,5 odsto, bazna inflacija, koju pomno prati Evropska centralna banka (ECB), porasla je za 0,3 procentna poena - na rekordnih 5,6 odsto. Bazna inflacija u Srbiji, koju pomno prati i NBS, i u decembru je, prema njihovom izveštaju, dostigla 10,1 odsto pod uticajem "još uvek visokih proizvođačkih i uvoznih cena". U januaru je bazna inflacija nastavila rast i bila je na 10,4 odsto.

Tim analitičara Bloomberg Adrije kaže da, iako je NBS u ovom ciklusu već povećala kamatnu stopu za 450 baznih poena, "zanačajniji uticaj je izostao". Njihova očekivanja su da će NBS povećati referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, a kao glavni razlog navode da i dalje vide visoku i ukupnu i baznu inflaciju. 

"Bazna inflacija, odnosno inflacija bez volatilnih komponenata - sezonskih cena hrane i energenata, pokazuje određenu rezistentnost. Usled visoke evroizacije, deo transmisije se oslanja i na monetarnu politiku ECB-a i kretanje kamatnih stopa na evropskom tržištu novca", navode analitičari. 

"Prema ekspertima MMF-a, inflatorna spirala je već otvorena u zemljama koje su van visokorazvijene grupe, a u narednom periodu postoji rizik i za razvijene zemlje", rekao je akademik Taki Fiti za makedonsku redakciju Bloomberg Adrije.

Kasno reagovanje i privreda

NBS je počela da pooštrava monetarne uslove u aprilu, prema mišljenju ekonomista, kasno za incijalni odgovor na krizu koja je bila neminovna za ostatak sveta, pa tako i Srbiju. NBS je i navela u svom izveštaju iz avgusta prošle godine da je rast potrošačkih cena bio "viši od naših očekivanja", što je tada i navelo i ekonomiste u centralnoj banci da promene predviđanja u vezi sa inflacijom. Očekivanja su za inflaciju, prema izveštaju iz februara, da će posle prvog tromesečja, "sledi znatniji padu drugoj polovini godine i povratak u granice cilja sredinom 2024". Ciljana inflacija je tri odsto, sa opsegom od 1,5 odsto iznad i ispod tog nivoa.

I projekcija rasta bruto domaćeg proizvoda je u avgustu bila još uvek na 3,5 do 4,5 osto, da bi je kasnije u novembru korigovali na dva do tri odsto. Srbija je, prema preliminarnim podacima, godinu završila na 2,3 odsto rasta privrede, prema očekivanjima NBS. Za ovu godinu NBS prema projekciji iz februara očekuje rast takođe u rasponu od dva do tri odsto.

Bloomberg Mercury

 

 

Mnoge države su ili kasno reagovale na znake krize, a neke su i ranije počele da popuštaju sa zaoštravanjem, ali u Srbiji je situacija specifična zbog kraha dominatnog snabdevača i distributera struje u zemlji EPS koja je svojim lošim poslovanjem uspela da napravi veliku štetu kompletnoj ekonomiji zemlje. Javna preduzeća u Srbiji će biti i deo problema u narednom periodu, kao i proteklih decenija.

"Mnogi korporativni klijenti u okruženju povišenih kamatnih stopa odlučuju da odlože određene projekte, stanovništvo zbog viših kamatnih stopa na depozite, ali i skupljih kredita postaje sklonije štednji, tako da ukupna dinamika kreditiranja u okruženju visokih kamatnih stopa ima tendencije usporavanja", navodi Miloš Zečević, izvršni direktor za upravljanje aktivom i pasivom Erste Banke.

Zasada se ne vide osetnija kašnjenja ni problemi u otplati kredita u segmentu privrede, iako se očekuje izvesno pogoršanje situacije, prema njegovim rečima.

"Segment koji će prvi biti na 'udaru' jesu mikro i mala, a delimično i srednja, preduzeća zbog relativno niske kapitalne baze i zavisnosti u poslovanju od većih privrednih društava i sistema države kao što su EPS, Telekom, JP Putevi Srbije i slično. Primetan je trend prevremenog vraćanja kredita kompanija koje raspolažu sa slobodnim sredstvima i sad već vidljivo manja tražnja za novim zaduženjima po značajno višim kamatnim stopama", kaže Zečević za Bloomberg Adriju.

I NBS je prepoznala rizike za rast BDP-a  i navodi da će dohodak za investicije, ali i potrošnju biti "verovatno nižu u kratkom roku" zbog viših cena zaduživanja, ali i globalni pritisci koji će imati "određen negativan efekat na proizvodnju prerađivačke insutrije".

Efekte monetarne politike svakako očekujemo u narednom periodu, navode analitičari Bloomberg Adrije, "ali uz dalje povećanje kamatnih stopa u prvoj polovini godine (u slučaju NBS i ECB-a), kako bi se restriktivnost pojačala i efekti na tražnju bili brže vidiljivi".

"Aktuelni uslovi na tržištima kapitala ukazuju na nešto veću volatilnost u odnosu na početak godine, ali svakako ne na nivou prethodne, tako da trenutno ne vidimo značajan rast averzije prema riziku i pritisak na podizanje kamatnih stopa iz tog ugla. Smatramo da će prva polovina 2023. godine biti ključna u pogledu monetarne politike, s jedne strane očekujemo da se ispolje značajniji efekti prethodnih povećanja, a i da se vidi jasnije kada će se ciklus restriktivnih monetarnih politika završiti", procenjuju u timu analitičara Bloomberg Adrije.