Nakon kratke pauze i stagnacije u decembru, inflacija u Srbiji je nastavila da raste, a ekonomisti i centralni bankari navode da bi usporavanje moglo da usledi uskoro.
Potrošačke cene su u januaru porasle za 15,8 odsto na međugodišnjem nivou, naveli su iz Republičkog zavoda za statistiku (RZS) u ponedeljak, što je najviši nivo od sredine 2006. godine.
Na mesečnom nivou, cene su porasle za 1,4 odsto, navode podaci RZS. Hrana i bezalkoholna pića poskupeli su za 23,7 odsto, dok je rast cena stanovanja, vode, električne energije, gasa i ostalih goriva iznosio 23 odsto. Cene transporta su u odnosu na januar 2022. godine bile više za 7,5 odsto.
Opširnije
Bazna inflacija mogla bi da ostane dvocifrena do aprila
Baznoj inflaciji treba više vremena da počne da usporava, rekli su iz NBS.
17.02.2023
NBS: Inflacija će se ranije vratiti na željeni nivo, neizvesnost manja
Inflacija će se u ciljani raspon od tri do 4,5 odsto vratiti sredinom 2024, navodi se u projekciji NBS.
14.02.2023
Male šanse da će NBS uskoro odustati od podizanja stopa
Profesor Velimir Lukić kaže da većina centralnih banaka Istočne Evrope ima više referentne stope od NBS.
13.02.2023
Bloomberg: Inflacija u evrozoni ostaće iznad cilja ECB do 2025.
Bazna inflacija dostići će vrhunac od 5,2 odsto u ovom kvartalu.
13.02.2023
Analiza BBA: Toksični talas inflacije sve više guši i maloprodaju
Usporavanje privrede, pad realnih plata, više kamate i stalni rast cena redukovali su stope rasta u dobrom delu regiona.
13.02.2023
Kako je za Bloomberg Adriju rekao Jakub Kratky, finansijski analitičar u Generali Investments, uskoro možemo da očekujemo usporavanje rasta cena, ali će inflacija i dalje ostati otporna i može da nas iznenadi.
"U januaru može da dođe do ubrzavanja zbog rebalansa cena koje ulaze u potrošačku korpu", dodao je Kratky. U januaru je električna energija za domaćinstva poskupela za osam, a prirodni gas za 11 odsto.
NBS očekuje pad, i ranije vraćanje na cilj
Narodna banka Srbije sada očekuje da će inflacija nastaviti da raste u prvom kvartalu ove godine, nakon čega će uslediti pad. On će biti naglašeno brži od polovine godine, rekli su zvaničnici NBS na predstavljanju poslednjeg izveštaja o inflaciji.
Centralna banka je takođe revidirala svoje projekcije po pitanju vremena potrebnog za vraćanje inflacije u okvire cilja (tri do 4,5 odsto), pa sada predviđa da će se rast cena na željeni nivo vratiti do sredine 2024. godine.
Prema srednjem scenariju, prosečna inflacija će ove godine iznositi 12,3 odsto, dok bi u nepovoljnijem slučaju rast cena u 2023. u proseku iznosio 13,4 odsto. Prema optimističnijem scenariju, stopa inflacije će u 2023. iznositi 11,3 odsto.
Kako je na pres-konferenciji objasnila guverner NBS Jorgovanka Tabaković, neizvesnost u pogledu kretanja rasta cena, ali i privrednog rasta, manja je nego što je bila u novembru, i zato sada prvi put od avgusta 2021. postoji i optimističniji scenario.
Iz glavne monetarne institucije nisu želeli da komentarišu svoje sledeće korake po pitanju podizanja kamatnih stopa.
"Naš osnovni scenario pokazuje da je NBS već dostigla krajnji nivo referentne kamatne stope, naročito zbog toga što su u novoj projekciji revidirana inflaciona očekivanja, a privreda je pokazala dovoljne znake usporavanja. Međutim, i dalje postoji rizik od daljeg zaoštravanja jer će u donošenju odluka bitne biti i odluke najvećih svetskih centralnih banaka. NBS će svakako dinar držati stabilnim", rekao je Kratky.
Sličnog stava je i Branimir Jovanović, ekonomista u Bečkom institutu za međunarodnu ekonomiju, koji je za našu redakciju prognozirao da bi NBS kamatne stope mogla da podigne do nivoa od šest odsto.
"S druge strane, ne smatram da je to ispravno. Smatram da je ovo zatezanje što je bilo dosad sasvim dovoljno. Inflatorni pritisci se smanjuju, a i svakako ne dolaze sa strane potražnje", rekao je ekonomista.
Fokus na pogrešnom mestu
Da je međugodišnji rast cena uglavnom nastao zbog faktora na strani ponude smatra i Miloš Zečević, izvršni direktor za upravljanje aktivom i pasivom u Erste banci.
"Naš problem leži u cenama energenata koje uvozimo, na šta nemamo direktan uticaj, ali i u cenama prerađene hrane gde i dalje imamo povišene troškove proizvodnje i transporta, dodatno i od značajne izloženosti poljoprivrede vremenskim prilikama poput suše usled nedovoljne pokrivenosti sistemima za navodnjavanje", rekao je Zečević za Bloomberg Adriju.
On navodi da dugoročna stabilizacija proizvodnje električne energije i sprovođenje temeljne i strukturne agrarne reforme mora biti u fokusu u predstojećem periodu jer će cene prerađene i neprerađene hrane biti ključan stabilizator naše dugoročne inflacije.
"Jako blaga zima sa malo padavina širom Evrope može negativno uticati na domaću proizvodnju struje i poljoprivrednu sezonu u drugoj polovini godine i to su lokalni rizici koje moramo pratiti", upozorava bankar i dodaje da su na međunarodnom planu glavni faktori geopolitički rizici i konflikt u Ukrajini, kao i privredni rast u Kini. Ako bi tražnja za energentima u Kini (koja je donedavno bila defakto zatvorena) porasla, i to bi delovalo inflatorno, pojašnjava Zečević.
.webp){kind=icon}
