.webp){kind=icon}
Ako posmatramo sadašnje projekcije i predviđanja sa kraja prethodne godine, vidimo da je privreda evrozone (isto tako i privrede Adria regiona) u mnogo boljoj poziciji nego što je to bio slučaj ranije, rekao je za naš medij ekonomista u Bečkom institutu za međunarodnu ekonomiju Branimir Jovanović.
Ulazak Nemačke u tehničku recesiju nije toliko bitan, koliko je važna upravo ta bolja pozicija najveće evropske privrede, rekao je Jovanović, i dodao da će privrede regiona zbog povezanosti sa Nemačkom i drugim velikim privredama evrozone imati bolji učinak nego što se ranije mislilo.
On navodi da je ovakav rasplet pre posledica sreće i blage zime, nego što je rezultat posebnih poteza država. "Najcrnji scenariji se nisu ostvarili, to je glavni razlog", rekao je naš sagovornik, dodavši da i dalje postoje rizici vezani za dešavanja u Ukrajini, gde je sukob danas ušao u drugu godinu.
Sa druge strane, razloga za optimizam daje Kina i otvaranje najveće privrede Azije. "Možemo da očekujemo da će Kina sada da bude taj motor rasta" jer je konačno napustila režim nulte tolerancije virusa zbog kog je bila u dobroj meri zatvorena za spoljnu trgovinu.
Inflacija je dobra za dug
Ako rast cena ima neku dobru stranu, to je činjenica da umanjuje efekat javnog duga. "Poznato je da inflacija ima pozitivan uticaj na javni dug i dug uopšte. Ako ova inflacija ima neku pozitivnu stvar, to je to što će ona smanjiti javni dug ovih zemalja, i to će verovatno značiti da će one u srednjem roku imati malo bolju poziciju da se zadužuju na srednji rok," predviđa ekonomista.
Drugi mehanizam kroz koji inflacija ima pozitivan efekat na dug jer povećanje tražnje za obveznicama. U turbulentnim periodima, tržište fiksnih prinosa postaje primamljivije od deonica koje se u tim slučajevima posmatraju kao manje siguran investicioni instrument.
Kako navodi Jovanović, prinosi na državne obveznice će verovatno nastaviti da rastu zbog daljeg podizanja referentnih kamatnih stopa centralnih banaka.
Ipak, ni stanje na tržištu akcija neće biti crno kao što neki predviđaju. Komentarišući revizije projekcija kompanija Bank of America Corp. i JP Morgan za kretanje deoničkih indeksa (predviđa se pad vrednosti indeksa Euro Stoxx 600 od dva odsto), Jovanović navodi da bi pad koji ove banke spominju bio previše pesimističan scenario, naročito kada se u obzir uzme početak godine, i kretanje najvećih berzanskih indeksa.
Opširnije u videu.
