Pored ukupne inflacije, koja je posle decembarskog predaha porasla na 15,8 odsto, i bazna inflacija u Srbiji je nastavila svoj put naviše.
Indeks cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta tako je u januaru bio za 10,4 odsto viši u odnosu na prvi mesec prethodne godine. U decembru je stopa bazne inflacije iznosila 10,1 odsto.
"Indeks se kreće na znatno nižem nivou od ukupne inflacije - u januaru je iznosila 10,4 odsto, čemu značajno doprinosi očuvana relativna stabilnost deviznog kursa u izuzetno neizvesnim globalnim uslovima", navodi se u saopštenju Narodne banke Srbije.
Opširnije
Inflacija posle predaha porasla na 15,8 odsto u januaru
Ekonomisti i centralna banka sada očekuju da će inflacija početi da usporava u drugom kvartalu.
20.02.2023
Bazna inflacija mogla bi da ostane dvocifrena do aprila
Baznoj inflaciji treba više vremena da počne da usporava, rekli su iz NBS.
17.02.2023
NBS: Inflacija će se ranije vratiti na željeni nivo, neizvesnost manja
Inflacija će se u ciljani raspon od tri do 4,5 odsto vratiti sredinom 2024, navodi se u projekciji NBS.
14.02.2023
Centralna monetarna institucija je ponovila predikcije iz februarskog izveštaja o inflaciji i navela da se znatnije usporavanje rasta cena može očekivati u drugoj polovini godine, dok će se ukupna inflacija do kraja godine prepoloviti.
"U smeru smirivanja inflatornih pritisaka delovaće dosadašnje zaoštravanje monetarnih uslova, očekivano slabljenje efekata globalnih faktora koji su vodili rast cena energenata i hrane u prethodnom periodu, usporavanje uvozne inflacije, kao i niža eksterna tražnja u uslovima očekivanog usporavanja globalnog privrednog rasta", navode iz NBS.
Usporavanje izvesno, projekcija možda previše optimistična
Da početak 2023. godine treba da označi vrhunac rasta cena i početak usporavanja inflacije, slaže se i profesor Beogradske bankarske akademije Mališa Đukić, koji je upozorio da je pitanje dinamike usporavanja vrlo kompleksno.
Za razliku od NBS, čiji zvaničnici sada predviđaju da će se inflacija u okvire cilja vratiti do sredine 2024. godine, Đukić kao realističniji scenario vidi vraćanje rasta cena u raspon od tri do 4,5 odsto do kraja 2024. ili početka 2025. godine.
"Ako posmatrate cene energenata - nafte, odnosno gasa - one su se vratile na nivo pre rata u Ukrajini. To je bio jedan od ključnih, fundamentalnih uzroka rasta cena. Sada smo u situaciji da su se u tom domenu cene smirile. Ostaje druga vrsta problema, a to je rast zarada, koji dodatno vrši pritisak na cene", ocenio je profesor Đukić u invtervjuu za Bloomberg Adriju.
Kako su za našu redakciju rekli iz NBS, bazna inflacija će krenuti da usporava sa malim zakašnjenjem u odnosu na ukupnu, zbog efekta prelivanja.
Za razliku od ukupne inflacije, koja će prema projekcijama ostati povišena do kraja prvog kvartala, nakon čega će uslediti pad, bazna inflacija će na povišenim nivoima ostati još par meseci nakon toga, rekao je na pres-konferenciji Milan Trajković, zamenik generalnog direktora Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku u NBS.
"Gledamo i jednu i drugu inflaciju", odgovorio je Trajković na pitanje Bloomberg Adrije, pojasnivši da se bazna inflacija sporije pomera u oba pravca. "Sporije raste, ali isto tako i ostaje povišena duži period zbog efekta prelivanja", dodao je.
- U saradnji sa Vesnom Damjanić.
.webp){kind=icon}
