Kamate će početi da padaju, ali teško će se vratiti na nekadašnje nivoe

Samo 10 odsto učesnika Bloomberg Adria konferencije o trendovima u bankarstvu i osiguranju smatra da će centralne banke početi monetarno zatezanje do kraja godine. Dakle, jasno je da će centralne banke krenuti da popuštaju, kamate na kredite neće biti kao pre krize, ali će padati, a tražnja za bankarskim proizvodima će rasti.

Predsednik Izvršnog odbora Banca Intesa Beograd Darko Popović/Bloomberg Adria

 

Darko Popović, predsednik Izvršnog odbora Banca Intesa Beograd, ima visoku dozu opreznosti u kontekstu toga što je ceo svet više od deceniju krizu rešavao izrazito ekspanzivnom monetarnom politikom u kojoj je vrednost novca bila potpuno izgubljena.

On kaže da svakog dana klijenti pitaju kada će kamatne stope da padaju.

"Svi očekuju da će kamate da se vrate na prethodni period, ja mislim da ćete organizovati još mnogo konferencija da do toga dođe. Ovo što vidite jeste da će se spuštanje desiti u ovoj godini i radi kredibilnosti na dugi rok nakon tog spuštanja centralne banke će čekati da vide kakvi su efekti snižavanja. Drugim rečima, za klijente to znači da ove i sledeće godine neće osetiti značajne finansijske efekte", smatra Popović.

Predsednik Izvršnog odbora Raiffeisen Bank Srbija Zoran Petrović/ Bloomberg Adria

 

Zoran Petrović, predsednik Izvršnog odbora Raiffeisen Bank Srbija, smatra da će popuštanje centralne banke povećati produktivnost, kreditni volumeni će početi da se oporavljaju u drugom delu godine. Naravno sporije, ali biće bolja situacija nego što smo imali. Jedan deo ljudi odustaje od potrošnje, deo privrede odustaje od investicija. Za banke očekuje bolju situaciju u drugoj polovini godine što se tiče produktivnosti, a što se tiče prihoda, i dalje će dobar deo rezultata dolaziti od kamate.

 

Slaže se sa Popovićem da nećemo uskoro videti one nivoe kamata koje smo imali ranije. Petrović očekuje inflaciju oko tri ili nešto iznad tri odsto. U sledeće tri godine banke mogu očekivati nešto manje prihode od kamata, što znači i nešto manji prinos na investirani kapital.

"U odnosu na godine koje su prethodile koroni prinos na investirani kapital biće znatno bolji. Ako isključimo ono što se dešavalo u zadnje dve godine zbog visoke stope inflacije, naravno da su centralni bankari sa višim kamatnim stopama pogurali rezultate kod poslovnih banaka, ali ta priča će polako da prođe. Međutim, nikada se ne može vratiti ono vreme za koje mislim da je bilo loše i dovelo nas je u situaciju da se ljudima šest ili sedam godina šalje poruka loše je štedeti, investirajte i trošiti novac", naveo je Petrović.

Predsednik Izvršnog odbora Unicredit Bank Srbija/ Bloomberg Adria

Nikola Vuletić, predsednik Izvršnog odbora Unicredit Bank Srbija, smatra da će se do kraja ove godine ubrzati kreditna aktivnost banaka, zbog korekcije bankarskih stopa. U Srbiji država ima veliki investicioni plan, a to će da pogurati tražnju privrede, što će pratiti stanovništvo.

To što kamate idu dole više novca će ostati i privredi i stanovništvu. Novac neće biti jeftin kao što je bio. Da li će to biti 2,5 odsto ili će biti tri odsto, videćemo, kaže on. Novac dugo u budućnosti neće biti besplatan. Kreditna aktivnost u Srbiji će se ubrzati.

 

"Što se tiče stanovništva, tražnja će rasti za stambenim kreditima. Potrošački i gotovinski krediti će imati uzlazni trend. Ono što mogu da urade banke jeste kako zadržati operativan model. Trudićemo se da tražimo nove izvore prihoda. Mislim da će biti jednocifren rast kreditiranja", rekao je Vuletić.

Darko Popović smatra da je ovako visok nivo kamata opterećenje, ali ne može se biznis bazirati na očekivanju i čekanju da će se kamate sniziti.

Predsednik Izvršnog odbora Banca Intesa Beograd Darko Popović/Bloomberg Adria

Petrović kaže da se puno toga promenilo u bankarskom sektoru, i uz to je stigla konkurencija finteka. Tako su banke morale da rade na efikasnosti i morale su odgovore na dešavanja na tržištu, na šumove potrošača, koji zahtevaju usluge 24 časa.

"Očekivanja su se promenila, ali i način na koji radimo. Tako da je stepen digitalizacije postigao zavidne razmere. Deo kolača uzima fintek, deo kolača uzimaju tehnološke kompanije od platnog prometa nadalje", rekao je Petrović.

Predsednik Izvršnog odbora Raiffeisen Bank Srbija Zoran Petrović/ Bloomberg Adria

Vuletić dodaje da će veštačka inteligencija menjati poslovanje banka. Ona se već koristi u njihovom poslovanju poput četbotova. "Mi smo fintek u počeku posmatrali kao konkurente, a sada ih posmatramo kao partnere. Banakarstvo se promenilo, ide se ka personalizaciji. Pravićemo megaaplikacije gde ćete na jednom interfejsu imati i banku i kompaniju koja će prodavati uslugu. Širiće se opseg aktivnosti", najavljuje Vuletić.

Bloomberg Adria

Popović je dodao da je posle veštačke inteligencije ESG najkorišćenija reč, u prevodu, to je održivo i odgovorno poslovanje. Ako ga na taj način doživimo, Intesa ga već dugo primenjuje.

"Ono što se značajno promenilo jeste da banke postaju instrument kroz koji države vrše uticaj na kompletnu ekonomiju i privredu", rekao je Popović.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar