Odluka Narodne banka Srbije (NBS) da trajno uredi kamatne stope kod gotovo svih vrsta kredita i obezbedi da korisnicima ne mogu biti naplaćene previsoke kamate koje ne odgovaraju tržišnim uslovima, jeste zapravo usklađivanje sa Direktivom evropskog parlamenta 2023/2225 o ugovorima o potrošačkim kreditima i drugim finansijskim uslugama i proizvodima, kaže u intervjuu za Bloomberg Adriju Branko Živanović, šef katedre za Ekonomiju i finansije na Beogradskoj bankarskoj akademiji.
Lični arhiv
- Kako ocenjujete najavljene mere NBS, naslućujete li o čemu bi moglo da se radi?
Opširnije
Najveća banka u Srbiji podigla profit za preko 20 odsto
Banca Intesa Beograd ostvarila je profit od 124,57 miliona evra u prvih šest meseci 2024, što je za 22 odsto više međugodišnje.
01.08.2024
Keš krediti prestigli stambene - koliko košta najskuplji zajam?
U Narodnoj banci navode da su na rast potražnje za gotovinskim kreditima u prethodnom periodu uticali i tržišni uslovi, ali da ih je pogurala i sezona
02.08.2024
Tražnja za potrošačkim i stambenim kreditima u evrozoni rasla prvi put u dve godine
Kvartalna anketa ECB o kreditiranju banaka takođe je pokazala da je tražnja za kreditima za privredu nastavila da opada od aprila do juna.
16.07.2024
Inflacija u Srbiji skočila na 4,3 odsto, usluge i dalje rastu brže od robe
Mesečna inflacija iznosila je 0,4 odsto, nakon što je u junu i ova stopa bila niža, i to za 30 baznih poena.
12.08.2024
Kako NBS predlaže da se ograniče banke i kamate na kredite?
Izmenama je predviđeno ograničenje kamatnih stopa na kredite, kreditne kartice i dozvoljeno prekoračenje.
31.07.2024
Tabaković najavila ograničenje kamata za kredite stanovništvu
U planu je ograničenje kamata na stambene, potrošačke i gotovinske kredite, kao i na dozvoljeni i nedozvoljeni minus.
31.07.2024
Komercijalnobankarska industrija poslednjih godina klijentima nudi znatno razvijenije i diverzifikovanije kreditne proizvode i konfiguracije fleksibilnog digitalnog i kartičarskog zaduživanja u sve superiornijem internet okruženju.
To je dovelo do povećane pravne nesigurnosti klijenata prilikom sklapanja ovakvih aranžmana i eskalacije njihovih cena, prevashodno u sektorima bankarstva na malo. Članice EU i ECB intenzivno rade na kontroli i usklađivanju kamatnih stopa: kredita na malo (u prvom redu potrošačkih), cena kartičarskih proizvoda, minusa po tekućim računima, ograničenja autonomije komercijalnih banaka u njihovom samostalnom obnavljanju/povećavanju limita/ukidanju i modelima proglašenja dospelosti i jednokratne naplate.
Alex Kraus/Bloomberg
Direktiva takođe obuhvata i polja vezane trgovine nametnute od strane komercijalnobankarske industrije i standardizaciju njenih digitalnih oblika ugovaranja i plasiranja proizvoda, kao i obavezu edukacije klijenata pre i prilikom sklapanja ugovora. NBS se odgovorno ponaša, tj. ide u korak s vremenom i svetom, uklapajući se u aktuelne agende EU i ECB, što će, pretpostavljam, biti i sa zelenom agendom.
- Ima li (dobrih) primera zemalja koje su uvele slične mere koje su dale rezultate?
Svakako, ima ih među članicama EU, a sve više će ih biti i kod pretendenta na članstvo. Novina u ovome je u tome što je bilo očekivano da se ovakva ograničenja sprovode u formatu odluka regulatora i da su privremenog karaktera, a ne kao zakon i trajna.
Recimo, Hrvati su kroz zakone o potrošačkom kreditiranju i stambenom potrošačkom kreditiranju zakoračili u proces.
- Da li je ovo porez na ekstradobit za banke? Prošli put kada smo govorili o dodatnom oporezivanju, NBS je ograničila kamate na stambene kredite.
Činjenica je da su banke u proteklom periodu zabeležile rekordan rast dobiti. Dobrim delom zahvaljujući i velikoj diskrepanci između cene depozita po kojoj su pribavljale sredstva i komercijalnih kamatnih stopa po kojima su ih plasirale, tzv. aktivnih kamatnih stopa. Pojedine države su to okvalifikovale kao ekstraprofit i taj prihod oporezovale. Italija je bila najglasnija u tome.
Mi nismo, a sada su nekako i prošle prilike za to, imajući u vidu činjenicu da se taj jaz smanjio. Međutim, ovde se ne radi ni o kakvom porezu. Nema nikakvih prihoda za budžet. Sredstva od umanjenja kamata ostaće stanovništvu koje će po tom osnovu povećati agregatnu tražnju i prociklično delovati na privrednu aktivnost. Naime, upotrebiće ga za ličnu potrošnju, na šta država i računa nadajući se povećanju BDP-a.
- Ako NBS mora da ograničava kamate, da li je ovo priznanje da tržište ne funkcioniše u punoj meri u smislu ponude i tražnje?
Provejavaju takva stanovišta. Ne treba na to gledati tako radikalno. Neće tu doći ni do kakvog konačnog obračuna sa dogmom Adama Smita i ukidanja slobodnog tržišta, kao ni do narušavanja principa "laissez faire, lessez passer".
Jednostavno, potpuno slobodno formiranje kamatnih stopa polako odlazi u istoriju usled njihove teško kontrolisane volatilnosti i mogućnosti kritičnog uticaja bankarskih kartela na njihovo kretanje. Setimo se samo LIBOR-a. Mesto će se, sve više, ustupati modelu kontrolisanog tržišnog formiranja kamatnih stopa na bazi reperno-kamatnih proseka kao što su ESTER, SONIA i SARON, koji će opet biti omeđeni koridorom u kojem će veći značaj imati gornja margina (oblik fiksne naknade).
Prosečne ponderisane reperne kamatne stope su budućnost i takođe su tržišni mehanizam par excellence. Tako da ovom prilikom NBS radi dobar posao i odgovorno se ponaša rešavajući problem u praskozorje – štiti stanovništvo, povećava potrošnju i instalira adekvatan i prepoznatljiv tržišni sistem determinisanja kamatnih stopa u komercionalnobankarskoj industriji i praksi na malo.
- Koja bi formula mogla da se koristi za ograničavanje kamata?
Tradicionalno, nacionalne centralne banke su u periodima nekontrolisanog rasta kamatnih stopa pribegavale moralnim apelima upućujući ih komercijalnom bankarstvu sa porukom da se uzdrži od preteranog podizanja kamata dok se tržišne prilike ne stabilizuju.
Manje-više to je i davalo rezultate na kratak rok, jer su se komercijalne banke pridržavale pravila "ukoliko želiš da živiš u Rimu, nije uputno da se zameraš s papom". Jača od prethodne je mera u formi odluke centralne banke o zamrzavanju ili limitiranju pojedinih kamatnih stopa na određeni period. Kao i druge, ove instrumente je koristila i NBS. kao i njeni predesesori.
Međutim, ovaj put će učiniti drugačije, kroz predlog zakonskih mera koje bi na neodređeni rok limitirali rast kamatnih stopa na pojedine kreditne proizvode u bankarstvu na malo. Zakon će ih limitirati putem margine maksimalnog dozvoljenog odstupanja od reperne prosečne komercijalnobankarske kamatne stope na taj vid kreditnog proizvoda.
- Šta bi to konkretno značilo za kreditne korisnike pojedinih vrsta kredita?
Kod stambenih kredita će to biti najlakše izvesti i odstupanja će biti najmanja, imajući u vidu da su komercijalne kamatne stope, inače, kod tih kredita najmanje u posmatranoj grupi i već određeni period limitirane. Maksimalne kamatna stope vezaće se za kretanje prosečene ponderisane kamatne stope na stambene kredite uz dodavanje određene gornje margine, kako za nominalnu, tako i za efektivnu kamatnu stopu.
Stanovništvu će to dati određeni siguran ambijent, ali će i za nijansu možda i povećati trenutno limitiranu evro kamatnu stopu od 4,08 odsto (mada je o tome još rano govoriti). Međutim, i ona će svakako biti niža od kamata koje su važile u trenutku donošenja pomenute privremene mere.
Depositphotos
Najveće efekte će proizvesti predviđeno ograničenje kamatnih stopa kod gotovinskih kredita, kreditnih kartica i dozvoljenog prekoračenja, gde su i kamatne stope tradicionalno najveće, kod pojedinih proizvoda čak i drakonske. Recimo, kamatne stope na dozvoljeni minus beleže raspon od 23 pa i do 30 odsto na godišnjem nivou.
Može se očekivati da će se ograničenje kod potrošačkih kredita vezivati za prosečnu ponderisanu stopu uz uobičajeno "kapovanje" (limitiranje gornjom marginom) kako nominalnih tako i efektivnih kamatnih stopa. Uzimajući u obzir naglašenu visinu kamatnih stopa na dozvoljena i nedozvoljena prekoračenja, kao i činjenicu da bi i njihovi proseci bili jako visoki, projektovanje maksimalne visine ove reperne stope će se verovatno vezivati za zateznu kamatnu stopu, što bi u ovom trenutku prepolovilo njihovu vrednost.
- Koliko bi ovo moglo da umanji profitabilnost banaka, i da li mislite da bi one našle način da kroz druge kanale nadoknade izgubljenu dobit?
Ne beznačajno. Široke mase stanovništva žive na intenzivnom kreditnom dopingu dok su im rivolving i refinansiranje uobičajene kulturološke navike, što komercinalnobankarska industrija naplaćuje.
Ukoliko se uzme u obzir da će najavljeni "remont" Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, kao i njegova stalna osavremenjivanja, pored maksimiranja pomenutih kamatnih stopa, takođe obuhvatiti standardizaciju i smanjenja i određenih bankarskih naknada, nadoknada izgubljene dobiti će biti još teže ostvariva.
Za početak, komercijalne banke će ići na preispitivanje cene izvora i razmotriti svoje depozitne tarifnike.
.webp){kind=icon}
