Kako NBS predlaže da se ograniče banke i kamate na kredite?

Nakon što je u maju pozvala banke da smanje kredite privredi, guverner Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković je najavila zakonske izmene za ograničavanje visine kamatnih stopa na stambene, potrošačke i gotovinske kredite, kao i na dozvoljeni i nedozvoljeni minus na tekućem računu građana.

Tabaković je na sednici Skupštine Srbije u sredu kazala da će ograničavanje kamata biti predviđeno Predlogom izmena Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, koje će parlamentu biti dostavljene za jesenje zasedanje. Iz NBS su za Bloomberg Adriju precizirali na šta se ovo tačno odnosi.

•  Izmenama je predviđeno ograničenje kamatnih stopa na kredite, kreditne kartice i dozvoljeno prekoračenje. Svrha ovih ograničenja je dvostruka. S jedne strane ona treba da spreče da se korisnicima naplaćuju previsoke kamatne stope, a s druge strane da vezivanjem maksimalne kamatne stope za kretanje prosečene ponderisane stope uz određeni dodatak, spreče nagli rast kamatnih stopa. Dodatno, ograničenjem i efektivne kamatne stope koja pokazuje ukupnu cenu kredita, banke se sprečavaju da eventualno zaobiđu ova ograničenja kroz rast određenih kreditnih naknada, kažu iz NBS.

• Kada je reč o korisnicima stambenih kredita, usvajanje ovih ograničenja će imati velike pozitivne posledice po njih, budući da je odluka kojom su ograničene kamate kod ove vrste kredita sa promenljivom stopom privremeno, dok je zakonsko ograničenje trajnog karaktera. S druge strane, zahvaljujući toj odluci u prethodnih skoro godinu dana spuštena je prosečna ponderisana kamatna stopa na stambene kredite pa će to omogućiti da se ograničenje kod ove vrste kredita sprovede lakše i bez velikih oscilacija.

• Predviđeno ograničenje kamatnih stopa je značajno i kod gotovinskih kredita, kreditne kartice i dozvoljenog prekoračenja jer će sprečiti upravo ono što je zahtev Direktive EU, da se korisnicima naplaćuju previsoke kamate. I kod ovih ograničenja razmatra se vezivanje za prosečnu ponderisanu stopu ali i za zakonsku zateznu kamatu na koju opet direktno utiče referentna stopa NBS. Tako će se omogućiti da referentna stopa brže i direktnije utiče na visinu kamatnih stopa kod ovih bankarskih proizvoda, kažu iz centralne banke.

• Predugovorno obaveštavanje, oglašavanje i uopšte informisanje moraće da se obavi uz što manje dokumentacije, uz izbegavanje birokratskog jezika, na jasan i korisniku razumljiv način. "Zaduživanje košta, sa sobom nosi rizike, odnosno ekonomske posledice", kažu iz NBS i dodaju da će banka korisniku biti obavezna da pomogne da pronađe uslugu koja će najbolje da zadovolji njegove potrebe.

• Ugovor o finansijskim uslugama moći će da se zaključi u pisanoj formi i elektronskoj formi, a pored svojeručnog potpisa, odnosno kvalifikovanog elektronskog potpisa moći će da se koristi i dvofaktorska autentifikacija do određene vrednosti ugovora. Osim toga, ugovor se svojeručno ne mora potpisati samo na papiru, već se to može učiniti i na tabletu ili nekom drugom sličnom uređaju, kao trajnom nosaču podataka, kažu iz NBS.

• Počeće da se reguliše praksa vezivanja i objedinjavanja usluga, pa banka davanje kredita neće moći da uslovi obavezom korišćenja neke druge usluge, osim izuzetno. S druge strane, banci se ostavlja pravo da objedinjava usluge, primera radi da ponudi određeni paket koji je kao takav povoljniji nego kupovina usluga odvojeno, s tim da svaki korisnik mora imati mogućnost da usluge koristi i odvojeno, odnosno samo neku od usluga iz paketa, kažu iz centralne banke.

• Posebno poglavlje je posvećeno postupku po prigovoru i pritužbi, kao postupku u kojem je u prethodnih dvanaest godina Narodna banka Srbije obeštetila ogroman broj korisnika. Sva dobra iskustva iz prakse implementirana su u ovaj zakon. Pored toga, za razliku od dosadašnjeg načina posredovanja koje je zasnovano na pravilima iz opšteg zakona o vansudskom rešavanju sporova, ovim zakonom se daju veća ovlašćenja medijatorima na način da mogu da iznose konkretne predloge za rešenje spornog odnosa, zaključuju iz NBS.

Iz NBS su za Bloomberg Adriju rekli da će više informacija biti dostupno nakon početka javne rasprave. Podsećanja radi, guverner je i u maju rekla da bi eventualno nekorektno ponašanje banaka moglo da iznudi potez NBS na polju kreditiranja.

"Ako privredna aktivnost nije u srazmeri sa kreditima zbog cene, u jednom trenutku preko svoje izvršne repo stope, gledaćemo da sa bankama razgovaramo o tome da ne mogu da očekuju samo parkiranje novca kod NBS i plaćanje nečega što je trenutno (referentna kamatna stopa je 6,5 odsto, a izvršna je 5,57 odsto)", rekla je Tabaković na predstavljanju majskog izveštaja o inflaciji.

Prema njenim rečima, rizik jeste kreditirati privredu, ali bi poslovne banke morale da povedu računa o tome da nisu tu samo da bi radile sa NBS ili da bi samo radile revolving već zatečenih kredita. Od njih se očekuje da odobravaju nove kredite. Očekuje se povećana investiciona aktivnost na infrastrukturnim i energetskim projektima, ali i oko EXPO 2027.

"Koliko će kamata biti snižena, zavisi u jednom delu od toga šta su izvori sredstava banaka. Banke imaju prostora da snize kamate jer znamo koliko plaćaju na depozite građana i privrede, a to je srazmerno manje u odnosu na ono što naplaćuju građanima", rekla je tada guverner.

Do kraja 2024. na snazi je mera NBS o privremenom ograničenju kamata na stambene kredite podignute do kraja jula 2022. godine, pa te kamate ne mogu premašiti nominalnu stopu od 4,08 odsto. Centralna banka je ovu odluku donela u septembru prošle godine, u uslovima značajnog rasta euribora i imajući u vidu da je 99 odsto stambenih kredita evroindeksirano, kao i da je gotovo 85 odsto tih kredita ugovoreno s promenljivom kamatnom stopom.

- U pisanju pomogle Ana Ristović i Marijana Avakumović.