SAD tragaju za strateškim sirovinama - može li Balkan da uđe u Project Vault?

Američka administracija pokrenula je ambiciozan plan vredan 12 milijardi dolara kako bi obezbedila ključne sirovine i smanjila zavisnost od Kine, pa se postavlja pitanje ima li mesta za Zapadni Balkan u toj strategiji. Inicijativa nazvana Project Vault, uz podršku američkog Export-Import (EXIM) Banka i privatnog kapitala, mogla bi da otvori vrata novim partnerstvima, dok se istovremeno američki uticaj u regionu sve jasnije prelama kroz energetiku i geopolitičke projekte.

Kada je pre dva meseca američki predsednik Donald Trump pokrenuo Project Vault, odnosno projekat strateških rezervi kritičnih minerala,  dotad pomalo zaboravljen EXIM Bank ponovo je dospeo u središte pažnje. Trebalo bi da ta institucija odigra ključnu ulogu - osigura 10 milijardi dolara za finansiranje projekata.

Privatno-javno partnerstvo zamišljeno je tako da smanji zavisnost SAD od Kine kada je reč o ključnim materijalima za odbranu, tehnologiju i proizvodnju. Amerika je već počela da traži lokacije odakle će se snabdevati potrebnim mineralima, od kojih će potom praviti strateške rezerve, prvenstveno za industrijsku upotrebu.

Kritični minerali obuhvataju desetine elemenata i jedinjenja, uključujući litijum, kobalt i grafit, koji su ključni za proizvode od električnih vozila i solarnih panela do borbenih aviona i iPhone uređaja. Na primer, grafit je neophodan za proizvodnju baterija, koje su sve važnije za stabilizaciju elektroenergetskih mreža i zaštitu od nestanaka struje. Ipak, domaći proizvođači u SAD su 2025. obezbedili samo 10 odsto potrebnog grafita, prema izveštaju BloombergNEF.

Bloomberg

 

U ovu grupu spadaju i takozvani retki zemni elementi, skup od 17 metalnih elemenata. SAD su u prvih 11 meseci prošle godine uvezle skoro 13.000 metričkih tona retkih metala i hemijskih jedinjenja, više nego tokom cele 2024, prema  podacima BloombergNEF-a. Veliki deo dolazi iz Kine, koja kontroliše oko 60 odsto svetske proizvodnje retkih minerala i više od 90 odsto globalnih kapaciteta za njihovu preradu.

Iako će fokus biti na retkim zemnim elementima i specijalizovanim metalima poput galijuma, projekat obuhvata svih 60 minerala koje je Američki geološki zavod proglasio kritičnim. Bakar je jedan od njih, a visoko na listi prioriteta nalazi se i litijum.

Šta su strateške rezerve kritičnih minerala?

Ono što dodatno definiše Project Vault jeste način na koji bi ovaj mehanizam trebalo da funkcioniše u praksi i po čemu se razlikuje od klasičnih robnih rezervi. Za razliku od tradicionalnih državnih zaliha, koje se uglavnom aktiviraju u kriznim situacijama i često su fokusirane na vojnu upotrebu, ovaj model je dizajniran kao instrument za tržište.

Bloomberg

 

Kompanije koje učestvuju u programu unapred bi ulagale kapital ili potpisivale dugoročne ugovore o otkupu, čime bi praktično "rezervisale" pristup sirovinama u slučaju poremećaja. Time Project Vault funkcioniše kao svojevrsno osiguranje u slučaju šokova u lancima snabdevanja, ali i kao alat za stabilizaciju cena i planiranje proizvodnje u sektorima vezanim za baterije, obnovljive izvore energije i odbranu.

 Ključna uloga Export-Import Banka ogleda se u obezbeđivanju povoljnih kredita, garancija i osiguranja za projekte eksploatacije, prerade i transporta kritičnih minerala širom sveta, čime se smanjuje rizik za privatne investitore i ubrzava razvoj novih rudarskih i prerađivačkih kapaciteta van Kine, koja trenutno dominira globalnim lancima vrednosti, posebno u preradi retkih metala. 

 Program takođe nastoji da unapredi logistiku i upravljanje zalihama: planirano je da se sirovine skladište na više geografski disperzovanih lokacija, kako bi se smanjio rizik od prekida transporta i omogućila brza distribucija ka industriji. Takođe, predviđa se fleksibilnost u upravljanju rezervama. Deo  zaliha mogao bi da se rotira kroz tržište kako bi se izbegli gubici zbog pada cena ili tehnoloških promena, što predstavlja značajno pomicanje od statičnih državnih rezervi.

 U širem geopolitičkom smislu, Project Vault je deo američke strategije ekonomske bezbednosti kojom Vašington nastoji da smanji ranjivost na spoljne šokove i ograniči uticaj Pekinga u ključnim industrijama budućnosti. Tu je prepoznata prilika za Zapadni Balkan, jer region raspolaže značajnim nalazištima litijuma, bakra i drugih minerala, ali i potencijalom za razvoj prerađivačke industrije. Međutim, eventualno uključivanje u ovakve lance snabdevanja zavisiće ne samo od resursa, već i od regulatornog okvira, političke stabilnosti i spremnosti da se projekti usklade sa zapadnim standardima zaštite životne sredine i investicione sigurnosti.

Kome je namenjen projekat
 

John Jovanović,  predsednik i direktor EXIM Banka, koji je u Beogradu bio direktor DFC-ja (engl. U.S. International Developement Finance Corporation - Američka finansijska korporacija za međunarodni razvoj) za Zapadni Balkan i Egejski region, ocenio je u u eksluzovnom intervjuu za Bloomberg Adria TV da je Project Vault inovativan pristup pronalaženju načina da se u Sjedinjenim Državama zaštite od poremećaja u lancima snabdevanja.

"I zato je namenjen kompanijama koje posluju i proizvode u SAD, ali verujemo da pruža priliku za partnerstvo sa našim saveznicima širom sveta da to zajedno rešimo", kazao je Jovanović odgovarajući na pitanje da li u okviru projekta ima prostora za Zapadni Balkan i dodao: "Zato zaista verujemo da postoje prilike, naročito u bliskoj budućnosti, da pronađemo načine za zajednički rad na bezbednosti lanaca snabdevanja."

Kako je istakao, "jedna naročito dobra stvar" kod ovog projekta jeste to što je vođen potražnjom. "I zato se veoma razlikuje od drugih rezervi bilo gde u svetu, gde umesto da mi govorimo šta tržištu treba, tržište nama govori šta mu treba, i u kojim količinama i kog kvaliteta. A to takođe pruža Project Vaultu priliku da zaista bude krajnji kupac projekata, da pomogne uspostavljanju kapaciteta za rafinaciju i preradu u SAD, ali i u našim savezničkim državama, kako bismo ovo zajedno rešili."

Gde je prilika za Zapadni Balkan

A to što je projekat vođen potražnjom, ostavlja prostora za moguće ugovore sa predstavnicima Zapadnog Balkana.

"I zato, ako želite da budete deo toga, ako smatrate da to ima smisla za vašu zemlju, vašu privredu i vaše lance snabdevanja, želimo da budemo vaš partner", kazao je Jovanović.

On je napomenuo da je i američki državni sekretar Marco Rubio uradio ogroman posao, kao i Bela kuća, u okupljanju američkih saveznika oko bezbednosti lanaca snabdevanja.

Marco Rubio | Bloomberg

 

Govoreći o trenutnim američkim ulaganjima u ovom regionu, Jovanović je izdvojio energetsku bezbednost kao sektor u kom postoji ogromna prilika. "Smatramo da bi američki energenti i tehnologije mogle da odigraju veliku ulogu, ne samo u tome da pomognu da se ponudi više prilika za rast za region, pokrenut američkim energentima i američkom tehnologijom, već i da bi pružile veću bezbednost energetskom okruženju širom Evrope."

Na čelo EXIM Banka na Trumpov predlog

Inače, Jovanović je amerikanac srpskog porekla. On je odrastao u Čikagu, u koji su se doselili njegovi roditelji Nada i Srećko. Osnovne studije završio je na prestižnom Univerzitetu Prinston, a na Univerzitetu u Pensilvaniji je magistrirao poslovnu administraciju za finansije i preduzetnički menadžment. Trenutnu poziciju je preuzeo prošle godine, nakon što ga je Trump nominovao.

"Ponosan sam što nominujem Johna Jovanovića da služi kao predsednik i izvršni direktor Export-Import Banka SAD. John će iskoristiti svoje opsežno iskustvo u finansijama, investicijama i izgradnji poslovanja u sektorima energije, sirovina i ključne infrastrukture kako bi ponovo učinio Ameriku dominantnom u oblasti energije i proizvodnje", napisao je američki predsednik na svojoj društvenoj mreži Truth Social u februaru 2025. 

Jovanović je za vreme prvog Trumpovog mandata  u Beogradu rukovodio DFC-jem. DFC je otvorio kancelariju u Beogradu 2020, što je bilo deo sporazuma o normalizaciji ekonomskih odnosa između Beograda i Prištine, takozvanog Vašingtonskog sporazuma. 

Bloomberg

Podsetimo, tokom Trumpovog prvog mandata, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i tadašnji kosovski premijer Avdulah Hoti potpisali su Vašingtonski sporazum u Beloj kući, u Trumpovom prisustvu. Sporazum je predstavljen kao značajan korak u normalizaciji odnosa Beograda i Prištine. 

Sa potpisivanjem sporazuma između ostalog je uspostavljena saradnja sa pomenutim DFC-jem i EXIM Bankom na memorandumima o saglasnosti radi ostvarivanja sledećeg:

• Auto-put mira;

• Železničke veze između Prištine i Merdara;

• Železničke veze između Niša i Prištine;

• Obezbeđivanja novca za finansiranje zajmova potrebnih za mala i srednja preduzeća;

• Dodatnih bilateralnih projekata;

• Stalnog prisustva DFC-ja u Beogradu.

DFC je zamišljen da bude faktički centar za američke investicije u Srbiji koje bi bile na mnogo višem nivou. Dve godine pošto je DFC-jev ogranak ovde pokrenut, korporacija je potpisala ugovor sa četiri banke u Srbiji o garancijama za kredite privredi, a u cilju omogućavanja povlačenje kredita ukupne vrednosti do 400 miliona dolara. Kako je tada saopšteno, krediti su bili namenjeni mikro, mali i srednjim preduzećima kojima je pomoć potrebna u poslovanju ili razvoju, sa posebnim fokusom na poljoprivredu, nerazvijene regione, održivi razvoj, startapove i kompanije koje vode žene. Ovo je bilo u skladu sa dotadašnjim fokusom finansiranja DFC-ja na kreditiranje malih preduzeća i ženskog preduzetništva u cilju otvaranja radnih mesta na tržištima u razvoju.

DFC je učestvovao u finansiranju auto-puta Beograd-Priština.