Zašto euribor oscilira i koliko može da pogodi korisnike kredita u Srbiji

Ovogodišnji skok euribora nagovestio je potencijalni rast rata za kredite indeksirane u evrima sa promenljivom kamatnom stopom. Neuobičajena volatilnost ne odražava se odmah na ranije ugovorena zaduženja građana, a iz Narodne banke Srbije (NBS) napominju da ostaju u pripravnosti i spremni da reaguju za slučaj većih poremećaja na tržištu.

Nakon što je mart doneo nagli rast euribora, protekli dani ostali su nestabilni za ključnu stopu po kojoj banke u evrozoni pozajmljuju novac jedna drugoj na međubankarskom tržištu. Pri tome se šestomesečni euribor najčešće koristi kao referentna kamatna stopa za stambene kredite u Srbiji.

"Imajući u vidu da je euribor sastavni deo ugovora koji se odnose na kredite građana, možemo reći da će možda doći do blagog povećanja rata, odnosno zadržavanja rata na postojećem nivou", kaže profesor Beogradske bankarske akademije Mališa Đukić.

To, naravno, zavisi od samog ugovora i ne mogu se izvoditi generalni zaključci, ističe sagovornik Bloomberg Adrije. "Zavisi od toga koliko je vremena prošlo od početka otplate samog kredita jer je obično najveći deo kamate plaćen na početku perioda otplate kredita. Kako vreme prolazi, učešće kamate u rati se smanjuje, pa se samim tim i osetljivost na promene euribora sa odmicanjem perioda otplate smanjuje. Verovatno da svi oni koji su već otplatili više od polovine kredita - ako i dođe do nekog blagog skoka euribora - neće uočiti neku značajnu promenu u visini same mesečne rate."

U NBS skreću pažnju na to da eventualne promene euribora ne utiču automatski i odmah na kamatne stope prethodno uzetih kredita - kod kredita sa promenljivom kamatnom stopom usklađivanje se vrši u skladu sa ugovorom, na tri ili šest meseci.

"Narodna banka Srbije nastavlja da prati dešavanja na međunarodnim finansijskim tržištima i spremna je da u slučaju potrebe i u okviru svojih nadležnosti preduzme odgovarajuće mere radi zaštite finansijske stabilnosti i korisnika finansijskih usluga", kažu centralni bankari.

Bloomberg

NBS je u periodu naglog rasta euribora 2023. godine reagovala uvođenjem privremenih mera ograničenja kamatnih stopa na stambene kredite. Potom su Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga uvedena ograničenja kamatnih stopa na sve proizvode namenjene fizičkim licima.

Šta pokreće rast euribora sada

Đukić ocenjuje da je do značajnih i netipičnih oscilacija došlo usled dva ključna faktora - postojećeg nivoa evropske inflacije i rata na Bliskom istoku.

"Stopa inflacije u evrozoni nije svedena na dva odsto, što je mera koja je postavljena kao cilj. Drugi bitan faktor jeste kretanje cene energenata - nafte i gasa, a ono što je u pozadini rasta cena energenata jeste rat na Bliskom istoku i neizvesnost koja se vezuje za dalji tok pregovora, to jest pronalaženje rešenja koje će, između ostalog, ne samo zaustaviti rat i već stabilizovati tržište i kretanje cena energenata. Kada je neizvesnost rastuća, uvek imamo veću volatilnost tržišta, a s rastom volatilnosti nije realno očekivati da će euribor padati - možemo da očekujemo da će se zadržati na ovom nivou ili da će blago porasti u naredna dva-tri meseca, sa mogućim oscilacijama. Zasad, makar na osnovu fundamentalnih podataka i očekivanja koje se tiču odluka Evropske centralne banke (ECB), ne postoje razlozi za značajan skok euribora", pojašnjava Đukić. 

Kako svako odlaganje dogovora ili dodatna eskalacija sukoba dovodi do pitanja cena energenata - a ova pomeranja se automatski uračunavaju kao potencijalni rast i drugih cena, koji će se preliti pre ili kasnije - i pod takvim okolnostima nema osnova da se euribor stabilizuje ili padne.

Iz NBS podsećaju da tromesečni i šestomesečni euribor nisu beležili znatne promene od sredine 2025. do februara 2026. godine, što se odrazilo i na stabilno kretanje kamatnih stopa na domaćem tržištu evroindeksiranih kredita.

"Prema podacima za februar, kamatna stopa na evroindeksirane kredite stanovništvu ostala je nepromenjena, na nivou iz decembra (4,6 odsto), dok je kamatna stopa na evroindeksirane kredite privredi bila neznatno viša (4,9 odsto u februaru u odnosu na 4,8 odsto u decembru)", kažu oni i dodaju da je istovremeno kreditna aktivnost nastavila da raste u 2026. "U februaru su ukupni krediti nemonetarnom sektoru bili viši za 16,4 odsto nego pre godinu dana. Promene euribora u ovoj godini nisu bile toliko značajne da bi mogle u većoj meri da utiču na rate kredita i na tražnju za kreditima."

Šta EU može da uradi

NBS ocenjuje da kretanje euribora u najvećoj meri zavisi od kretanja osnovnih kamatnih stopa ECB, pa procenjuju da će buduće odluke ECB i u narednom periodu najviše određivati kretanje euribora. Prva sledeća odluka evropskog monetarnog vrha o troškovima zaduživanja uslediće 30. aprila, a analitičari očekuju da će banka zadržati postojeće stope. Zaoštravanje politike vidi se kao moguće na narednom sastanku, u junu, kada bi se ključna kamatna stopa mogla podići za 25 baznih poena.

"U ovom trenutku zbog povećane globalne neizvesnosti i istovremenog uticaja energetskog šoka na inflaciju zone evra naviše i BDP-a naniže, teško je proceniti kakve će odluke ECB donositi u narednom periodu. Na poslednjem zasedanju u martu, kamatne stope ECB su zadržane na nepromenjenom nivou, pri čemu je naglašeno da će buduće odluke o kamatnim stopama zavisiti od pristiglih podataka, kao i od procene sekundarnih efekata energetskog šoka na ostale cene peko inflacionih očekivanja", rekli su u NBS.

Đukić ističe da Evropa dosta zavisi od dešavanja na Bliskom istoku, izražavajući nadu da će se konflikt rešiti u naredna tri meseca. "Onda bismo imali, fundamentalno gledano, ispunjene uslove za postepenu stabilizaciju tržišta energenata i otklanjanja te neizvesnosti, to jest negativnih efekata prelivanja rasta cene energenata generalno na cene u Evropi i celom svetu." Na pitanje da li bi dolazak do razrešenja tokom leta bio optimističan scenario, sagovornik kaže da trenutno, na osnovu izjava i napora koji se sprovode, zaista deluje da se radi na tome da se dođe do nekog rešenja. "E sad, da li bi to bilo privremeno ili trajno rešenje - videćemo. Ali ako ključni akteri - SAD, Kina, Iran, Ruska Federacija - teže ka pronalaženju rešenja i imaju interes da pronađu rešenje što pre, onda će se to, pretpostavljam, uskoro i desiti."

Banca Intesa procenjuje da se trenutna kretanja kamatnih stopa na tržištu, pre svega euribora, primarno odražavaju kroz promenu očekivanja i sentimenta, a ne monetarnih osnova, "budući da su i ECB i NBS na poslednjim sednicama referentne kamatne stope zadržale nepromenjenim". "U aktuelnim geopolitičkim okolnostima koje generišu snažne inflatorne pritiske, očekuje se restriktivan i krajnje oprezan monetarni pristup, posebno imajući u vidu da se energetska neizvesnost nadovezala na prestanak važenja uredbe Vlade Republike Srbije o ograničavanju trgovačkih marži, koja se početkom godine isticala kao glavni inflatorni rizik na našem tržištu u 2026. godini."

Bloomberg

Iz te banke navode da eventualni rast inflacije iznad ciljanog nivoa, uz brži rast referentnih kamatnih stopa ECB, može dovesti do dodatnog zaoštravanja monetarne politike u zemlji i samim tim efekta prelivanja i na kamatne stope na kredite.

Zanimljivo je da je kod Intese, inače najveće banke u Srbiji, učešće novoodobrenih stambenih kredita sa promenljivom kamatnom stopom poraslo sa 15 odsto u 2025. godini na 24 odsto u 2026. godini, dok je učešće kredita sa fiksnom kamatnom stopom na stabilnom, visokom nivou od oko 70 odsto. "Ovi podaci ukazuju na to da klijenti i dalje vrednuju predvidivost i sigurnost fiksnih kamatnih stopa, kao i da, u specifičnim tržišnim okolnostima, raste interesovanje za varijabilne modele."

- U pisanju pomogla Bojana Lazarević.