Iako je ukupna inflacija u granice cilja Narodne banke Srbije (NBS) ušla u maju, bazna inflacija već nekoliko meseci stoji na oko pet odsto. Iz NBS kažu da baznu inflaciju trenutno najviše guraju cene u uslužnom sektoru, a povratak na željeni nivo očekuju krajem ove ili početkom sledeće godine.
"Prema našoj projekciji iz maja, i očekivali smo i najavljivali da će bazna inflacija neko vreme biti iznad ukupne inflacije i da će se kasnije spustiti na nivoe koji predstavljaju granice cilja za ukupnu inflaciju (3±1,5 odsto), najverovatnije krajem ove ili početkom naredne godine. Podsećamo da smo tada očekivali da će se ukupna inflacija u maju vratiti u granice cilja, što se i ostvarilo", kažu iz NBS za Bloomberg Adriju.
Podsećanja radi, centralna banka ne cilja baznu, već ukupnu inflaciju, ali cene u okviru bazne inflacije i te kako utiču na odluke o monetarnoj politici.
Opširnije
Privreda duguje u devizama pet puta više nego u dinarima, preduzetnici prkose trendu
Gledano po delatnostima, najviše duguju firme iz prerađivačke industrije, rudarstva i vodosnabdevanja i trgovine.
16.07.2024
Inflacija u junu iznenadila, usporila na 3,8 odsto
Junski pad stope rasta cena bio je veći nego što su očekivali analitičari koje je anketirao Bloomberg. Srednja vrednost iz ankete ukazivala je na usporavanje inflacije na 4,1 odsto.
12.07.2024
Analitičar BBA: Do kraja godine kamate u Srbiji biće za još 1 p. p. niže
Narodna banka Srbije (NBS) na današnjoj sednici nastavila je proces monetarnog popuštanja, pa su kamate pale za dodatnih 25 baznih poena.
11.07.2024
NBS nastavila da snižava kamate, krediti u dinarima biće jeftiniji za 25 b. p.
Referentna kamatna stopa tako je smanjena na šest odsto, a kamatne stope na depozitne i kreditne olakšice snižene su na 4,75 i 7,25 odsto.
11.07.2024
Kada je reč o dinamici kretanja cena unutar bazne inflacije, uočava se da se smanjuje doprinos cena proizvoda, na šta utiče globalno slabljenje troškovnih pritisaka u proizvodnji i pad inflacionih očekivanja, dok raste doprinos cena usluga, što se kao i u drugim zemljama delom može objasniti rastom zarada, jer je generalno sektor usluga radno intenzivniji, dodaju iz NBS.
Iz centralne banke kažu i da je veoma čest slučaj da bazna inflacija kaska za ukupnom, što znači da raste (ali i pada) sa nekoliko meseci zakašnjenja u odnosu na ukupnu inflaciju.
"Kao što početkom inflacionih ciklusa bazna inflacija sporije raste, tako i u uslovima pada inflatornih pritisaka, bazna inflacija sporije pada u odnosu na ukupnu inflaciju. I u većini zemalja u regionu, kao i u zoni evra i SAD, bazna inflacija se trenutno nalazi na višem nivou od ukupne i sporije opada ili čak beleži određeni rast", kažu iz NBS.
Činjenica da se bazna inflacija u najvećem broju zemalja već izvesno vreme nalazi iznad ukupne inflacije i da sporije opada jeste jedan od faktora koji upućuje na opreznost centralnih banaka i, između ostalog, utiče na njihovu odluku kada će započeti ublažavanje monetarnih uslova i u kojoj meri.
Svakako, to je važan indikator inflacije koju prati i Narodna banka Srbije i čije očekivano kretanje uzima u obzir prilikom donošenja odluka o monetarnoj politici, kažu iz centralne banke.
"Međutim, važno je da se ima u vidu da je naš cilj definisan za ukupnu inflaciju i da se odluke donose prvenstveno uvažavajući odstupanje ukupne inflacije od cilja u horizontu monetarne politike", zaključuju iz centralne banke.
Slobodan Minić, specijalni savetnik u Fiskalnom savetu, takođe usluge vidi kao glavnog krivca za otpornu baznu inflaciju.
Tokom 2022. i 2023. godine inflacija je najvećim delom ubrzavala zbog snažnog rasta cena energenata i hrane, koje uopšte ne ulaze u obračun bazne inflacije, pa je ona sve vreme bila primetno niža od ukupne. Međutim, situacija je trenutno drugačija, jer inflaciju u Srbiji najviše gura rast cena usluga koje u velikoj meri određuju kretanje bazne inflacije, kaže ekonomista.
"Ako pogledamo poslednje podatke za jun, međugodišnji rast cena robe već se spustio na 2,9 odsto, ali su zato usluge u proseku bile skuplje za relativno visokih 6,6 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine. To zapravo znači da na nivo cena u Srbiji više ne utiču dominantno neki privremeni činioci kojih je bilo dosta u prethodnom periodu (npr. nekoliko povećanja cena električne energije i gasa za domaćinstva), već strukturni trendovi u domaćoj ekonomiji, poput troškova rada, fiskalne i monetarne politike", kaže Minić za Bloomberg Adriju preko mejla.
On dodaje da je NBS bila opravdano oprezna u pogledu smanjenja restriktivnosti monetarne politike.
"Međutim, u drugoj polovini godine će u fokusu biti upravo kretanje bazne inflacije, koja je u Srbiji već pet meseci 'zakucana' na nivou od oko pet odsto. Imajući u vidu to da se bazna inflacija u međunarodnom okruženju pokazala mnogo otpornijom nego što se očekivalo, bilo bi opasno očekivati da će ona i kod nas jednostavno usporavati po inerciji", kaže Minić.
Da bi se izbeglo preterano monetarno popuštanje (i samim tim ugrozilo obaranje inflacije), u narednom periodu bi s posebnom pažnjom trebalo pratiti pritiske na strani tražnje, prvenstveno trendove na tržištu rada, kao i već pomenute cene usluga, upozorava ekonomista.
On očekuje da će NBS pratiti odluke Evropske centralne banke, i da će do kraja godine kamatne stope smanjiti još dva ili tri puta, najverovatnije od po četvrtine procentnog poena.
Pored toga, i u 2025. bi, ako ne dođe do većih iznenađenja, trebalo očekivati smanjenja kamata za ukupno 100 ili 125 baznih poena.
"Pored povoljnih inflatornih kretanja, dodatni argument za postepeno smanjivanje referentne kamatne stope u narednom periodu su i konstantni aprecijaciski pritisci na dinar, dobrim delom zbog snažnog priliva stranih direktnih investicija", zaključuje ekonomista.
.webp){kind=icon}
