Baznu inflaciju guraju usluge, na cilj NBS pada krajem godine

Iako je ukupna inflacija u granice cilja Narodne banke Srbije (NBS) ušla u maju, bazna inflacija već nekoliko meseci stoji na oko pet odsto. Iz NBS kažu da baznu inflaciju trenutno najviše guraju cene u uslužnom sektoru, a povratak na željeni nivo očekuju krajem ove ili početkom sledeće godine.

"Prema našoj projekciji iz maja, i očekivali smo i najavljivali da će bazna inflacija neko vreme biti iznad ukupne inflacije i da će se kasnije spustiti na nivoe koji predstavljaju granice cilja za ukupnu inflaciju (3±1,5 odsto), najverovatnije krajem ove ili početkom naredne godine. Podsećamo da smo tada očekivali da će se ukupna inflacija u maju vratiti u granice cilja, što se i ostvarilo", kažu iz NBS za Bloomberg Adriju.

Podsećanja radi, centralna banka ne cilja baznu, već ukupnu inflaciju, ali cene u okviru bazne inflacije i te kako utiču na odluke o monetarnoj politici.

Kada je reč o dinamici kretanja cena unutar bazne inflacije, uočava se da se smanjuje doprinos cena proizvoda, na šta utiče globalno slabljenje troškovnih pritisaka u proizvodnji i pad inflacionih očekivanja, dok raste doprinos cena usluga, što se kao i u drugim zemljama delom može objasniti rastom zarada, jer je generalno sektor usluga radno intenzivniji, dodaju iz NBS.

 

 

Iz centralne banke kažu i da je veoma čest slučaj da bazna inflacija kaska za ukupnom, što znači da raste (ali i pada) sa nekoliko meseci zakašnjenja u odnosu na ukupnu inflaciju.

"Kao što početkom inflacionih ciklusa bazna inflacija sporije raste, tako i u uslovima pada inflatornih pritisaka, bazna inflacija sporije pada u odnosu na ukupnu inflaciju. I u većini zemalja u regionu, kao i u zoni evra i SAD, bazna inflacija se trenutno nalazi na višem nivou od ukupne i sporije opada ili čak beleži određeni rast", kažu iz NBS.

Činjenica da se bazna inflacija u najvećem broju zemalja već izvesno vreme nalazi iznad ukupne inflacije i da sporije opada jeste jedan od faktora koji upućuje na opreznost centralnih banaka i, između ostalog, utiče na njihovu odluku kada će započeti ublažavanje monetarnih uslova i u kojoj meri.

Svakako, to je važan indikator inflacije koju prati i Narodna banka Srbije i čije očekivano kretanje uzima u obzir prilikom donošenja odluka o monetarnoj politici, kažu iz centralne banke.

"Međutim, važno je da se ima u vidu da je naš cilj definisan za ukupnu inflaciju i da se odluke donose prvenstveno uvažavajući odstupanje ukupne inflacije od cilja u horizontu monetarne politike", zaključuju iz centralne banke.

Slobodan Minić, specijalni savetnik u Fiskalnom savetu, takođe usluge vidi kao glavnog krivca za otpornu baznu inflaciju.

 

 

Tokom 2022. i 2023. godine inflacija je najvećim delom ubrzavala zbog snažnog rasta cena energenata i hrane, koje uopšte ne ulaze u obračun bazne inflacije, pa je ona sve vreme bila primetno niža od ukupne. Međutim, situacija je trenutno drugačija, jer inflaciju u Srbiji najviše gura rast cena usluga koje u velikoj meri određuju kretanje bazne inflacije, kaže ekonomista.

"Ako pogledamo poslednje podatke za jun, međugodišnji rast cena robe već se spustio na 2,9 odsto, ali su zato usluge u proseku bile skuplje za relativno visokih 6,6 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine. To zapravo znači da na nivo cena u Srbiji više ne utiču dominantno neki privremeni činioci kojih je bilo dosta u prethodnom periodu (npr. nekoliko povećanja cena električne energije i gasa za domaćinstva), već strukturni trendovi u domaćoj ekonomiji, poput troškova rada, fiskalne i monetarne politike", kaže Minić za Bloomberg Adriju preko mejla.

On dodaje da je NBS bila opravdano oprezna u pogledu smanjenja restriktivnosti monetarne politike.

"Međutim, u drugoj polovini godine će u fokusu biti upravo kretanje bazne inflacije, koja je u Srbiji već pet meseci 'zakucana' na nivou od oko pet odsto. Imajući u vidu to da se bazna inflacija u međunarodnom okruženju pokazala mnogo otpornijom nego što se očekivalo, bilo bi opasno očekivati da će ona i kod nas jednostavno usporavati po inerciji", kaže Minić.

Da bi se izbeglo preterano monetarno popuštanje (i samim tim ugrozilo obaranje inflacije), u narednom periodu bi s posebnom pažnjom trebalo pratiti pritiske na strani tražnje, prvenstveno trendove na tržištu rada, kao i već pomenute cene usluga, upozorava ekonomista.

On očekuje da će NBS pratiti odluke Evropske centralne banke, i da će do kraja godine kamatne stope smanjiti još dva ili tri puta, najverovatnije od po četvrtine procentnog poena.

Pored toga, i u 2025. bi, ako ne dođe do većih iznenađenja, trebalo očekivati smanjenja kamata za ukupno 100 ili 125 baznih poena.

"Pored povoljnih inflatornih kretanja, dodatni argument za postepeno smanjivanje referentne kamatne stope u narednom periodu su i konstantni aprecijaciski pritisci na dinar, dobrim delom zbog snažnog priliva stranih direktnih investicija", zaključuje ekonomista.

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar