Privreda duguje u devizama pet puta više nego u dinarima, preduzetnici prkose trendu

Domaća privreda bankama duguje 1,65 milijardi dinara - od toga preko 95 odsto, odnosno oko 1,58 milijardi dinara odnosi se na potraživanja po osnovu kredita. 

Najviše su, gledano po veličini, zadužena velika preduzeća. Posmatrano po delatnostima, najviše duguju firme iz prerađivačke industrije, rudarstva i vodosnabdevanja i trgovine, a najmanje firme iz oblasti obrazovanja, zdravstva i socijalne zaštite.

"Preduzeća iz prerađivačke industrije, rudarstva i vodosnabdevanja bankama duguju 442,6 milijardi dinara, a iz trgovine 349,7 milijardi dinara. To je polovina ukupnog dugovanja privrede bankama. S druge strane, firme iz oblasti obrazovanja i zdravstva i socijalne zaštite bankama duguju 10,9 milijardi dinara, što je tek 0,7 odsto privrednog duga po osnovu kredita", navode iz Narodne banke Srbije (NBS) za Bloomberg Adriju.

Devizni ili dinarski krediti

Prema podacima NBS, kada je reč o kreditima, a zaključno sa 31. majem 2024, privreda je pet puta više zadužena u devizno indeksiranim kreditima nego u domaćoj valuti.

Najviše se, ukupno gledano po nameni, duguje po osnovu kredita za likvidnost i obrtna sredstva i investicionih kredita.

"Krediti za likvidnost i obrtna sredstva, zaključno sa majem, čine 46,9 odsto, ukupnih kredita privredi, odnosno 740,9 milijardi dinara, a na drugom mestu su investicioni krediti sa učešćem od 41,2 odsto, ili 651,2 milijarde dinara", navode u NBS.

Gledano po nameni, privrednici su se najređe kod banaka zaduživali za kredite za izvoz. U strukturi potraživanja banaka prema privredi vrednost izvoznih kredita je potpuno simbolična - malo više od nula odsto. Minimalna su i zaduženja po transakcionim računima - 16,8 milijardi dinara ili 1,1 odsto ukupnih kredita privredi.

Raspoloživi podaci pokazuju da ukupna dinarska potraživanja poslovnih banaka od naše privrede po osnovu kredita na kraju maja iznose 249,9 milijardi dinara.

Kada je reč o dinarskim kreditima, firme najviše duguju po osnovu kredita za likvidnost i obrtna sredstva – 175,3 milijarde dinara, što je najviši iznos od početka godine, dok je na ime investicionih kredita u domaćoj valuti privreda na kraju maju dugovala 47,5 milijardi dinara.

Dinarski krediti za likvidnost i obrtna sredstva, kao i dinarski investicioni najviše se uzimaju na rok od jedne do pet godina.

 

 

S druge strane, kada je reč o devizno indeksiranim kreditima, firme su najveći dug napravile zadužujući se za investicione kredite. Po tom osnovu, privreda je na kraju maja dugovala 603,6 milijardi dinara, što je više i od deviznih kredita za likvidnost i obrtna sredstva, koji su u tom trenutku vredeli 565,4 milijarde dinara.

Devizni krediti za likvidnost i obrtna sredstava najviše se uzimaju na rok od jedne do pet godina, dok se najtraženiji investicioni uzimaju na rok preko pet godina. 

Ukupna vrednost deviznih kredita za privredu na kraju maja iznosila je 1,33 milijarde dinara.

Preduzetnici više vole da se zadužuju u dinarima

Preduzetnici bankama duguju 69,1 milijardu dinara.

Oni se kod banaka najviše zadužuju po osnovu kredita za likvidnost. Na kraju maja dugovali su 33,3 milijarde za dinarske kredite za likvidnost, što je najviše od decembra 2022. godine, dok su dinarske pozajmice za investicije 4,3 milijarde.  

Kada je reč o deviznim kreditima za preduzetnike, najčešći razlog zaduživanja, isto kao i kod dinarskih, jesu krediti za likvidnost. Svakako je interesantno da je njihov iznos upola niži nego kod dinarskih – 16,3 milijarde dinara.

Guvernerka poziva na smanjenje kamata privredi 

Podsećamo, krediti privredi su, u prvom kvartalu, stagnirali nakon rasta iz poslednjeg kvartala prošle godine.

"Kreditna aktivnost je i dalje pod uticajem povišenih kamatnih stopa na dinarske i evroindeksirane kredite usled prethodnog zaoštravanja monetarnih politika Narodne banke Srbije i Evropske centralne banke", rekli su u NBS.

Guverner NBS Jorgovanka Tabaković na predstavljanju majskog izveštaja o inflaciji ocenila je da tržište šalje poruku bankama da smanje kamate na kredite privredi.

Beta/Miloš Miškov

 

"Da li će, koliko i kada to uraditi? U jednom trenutku ćemo videti – ako privredna aktivnost nije u srazmeri sa kreditima, a zbog cene (kredita), mi ćemo preko svoje izvršne repo stope gledati da sa bankama razgovaramo o tome da ne mogu da očekuju samo parkiranje novca kod NBS. Rizik je kreditirati privredu, ali bi morali da povedu računa o tome da poslovne banke nisu tu samo da bi radile sa NBS ili da bi samo radile revolving već odobrenih kredita", poručila je tada Tabaković.