Srpska privreda očekuje nižu inflaciju, a banke više kredita

Kreditna aktivnost u Srbiji u prošlom kvartalu porasla je i kod privrede i kod stanovništva, pokazali su zvanični podaci. U oktobru su potom pozajmice privrednim društvima blago pale u odnosu na septembar, ali su privrednici jedina grupa koja je u poslednjoj anketi centralne banke promenila svoja predviđanja za kretanje inflacije u narednom periodu, pa su sada optimističniji i očekuju niži rast cena. Banke predviđaju veću potražnju za kreditima u finišu godine.

Udruženje banaka Srbije nedavno je objavilo da su pozajmice privrede u oktobru iznosile oko 2.046 milijardi dinara i da su za 0,6 odsto manje nego u septembru, a krediti preduzetnika su povećani 2,5 odsto, na 78 milijardi dinara.

Kako se navodi u novembarskom izveštaju o inflaciji Narodne banke Srbije (NBS), krediti privredi su u trećem kvartalu ubrzali međugodišnji rast na pet odsto. Oni su povećani za 32,2 milijarde dinara, uz rast zaduženja i privrednih društava i javnih preduzeća.

"Više od tri petine prirasta odnosilo se na dinarske kredite, što je uticalo na to da stepen dinarizacije plasmana privredi bude povećan sa 19,3 odsto u junu na 20 odsto u septembru. Na kontinuiran rast dinarskih kredita prethodnih meseci povoljno utiču odredbe Odluke o adekvatnosti kapitala banke, kojima se prilikom obračuna pokazatelja adekvatnosti kapitala, počev od 2025, propisuje obaveza bankama da umanje kapital ukoliko učešće devizno indeksiranih i deviznih kredita u ukupnim kreditima nefinansijskom i nedržavnom sektoru odobrenih nakon 1. jula 2023. premaši određeni prag (71 odsto u 2025)", pojašnjava se u izveštaju NBS.

Preduzeća su najviše koristila kredite za likvidnost i obrtna sredstva i investicione kredite, dok su smanjila zaduživanje po uvoznim kreditima i tekućim računima. "Takva kretanja uticala su na to da učešće kredita za likvidnost i obrtna sredstva u ukupnim kreditima privredi bude povećano tokom trećeg tromesečja za 0,4 p. p., na 47,8 odsto u septembru, a učešće investicionih kredita za 0,2 p. p., na 40,6 odsto."

Bloomberg Adria

Povećano je zaduženje preduzeća iz većine privrednih delatnosti, a najviše iz oblasti saobraćaja i prerađivačke industrije, dok je jedino zaduživanje preduzeća iz energetike smanjeno. Pri tome su banke tokom prošlog kvartala najviše kreditirale velika preduzeća, što je uticalo na to da učešće kredita odobrenih segmentu koji čine mikropreduzeća, mala i srednja preduzeća u ukupnim kreditima privredi bude smanjeno na 58,7 odsto u septembru, sa 59,3 u junu, dok je njihovo stanje ostalo za 5,6 odsto više nego pre godinu dana.

Dvocifren rast novoodobrenih kredita

Obim novoodobrenih kredita privredi u posmatranom kvartalu iznosio je 339,1 milijardu dinara, što je za 12,3 odsto više nego u istom periodu 2023.

Depositphotos

I ovde su i dalje najzastupljeniji bili krediti za likvidnost i obrtna sredstva, koji su činili tri petine novoodobrenih kredita privredi i čiji je iznos povećan za 13 odsto međugodišnje, pri čemu je nešto manje od polovine tih kredita bilo odobreno segmentu mikropreduzeća, malih i srednjih preduzeća.

Na investicione kredite odnosilo se 26 odsto novih kredita, a skoro 60 odsto ovih kredita koristila su mikropreduzeća, mala i srednja preduzeća.

Banke menjaju uslove za kredite i očekuju rast tražnje

Rezultati oktobarske ankete centralne banke o kreditnoj aktivnosti banaka pokazuju da su banke u prethodnom kvartalu nastavile da ublažavaju kreditne standarde za dinarske kredite privredi i stanovništvu. Kod stanovništva su ublaženi i standardi za devizno indeksirane kredite.

"Ublažavanje standarda bilo je opredeljeno nižim troškovima izvora finansiranja, što se može dovesti u vezu i sa snižavanjem referentnih kamatnih stopa NBS i Evropske centralne banke (ECB), a kod stanovništva tome su doprineli i delovanje konkurencije i pozitivni izgledi u pogledu tržišta nekretnina", kažu centralni bankari.

 

Prema oceni banaka, u trećem tromesečju je povećana tražnja privrede za dinarskim i kratkoročnim devizno indeksiranim kreditima, dok je pad tražnje za dugoročnim devizno indeksiranim kreditima opredelio ukupnu ocenu da je tražnja privrede za kreditima smanjena.

"Rastu tražnje su doprinosile potrebe finansiranja obrtnih sredstava, za kojima slede finansiranje investicija i restrukturiranje dugova, dok su interno finansiranje preduzeća i zajmovi nebankarskih institucija delovali u suprotnom smeru", navodi se u objavi NBS.

 

Uz to, banke očekuju ublažavanje standarda i rast tražnje za kreditima u poslednjem kvartalu ove godine i kod privrede i kod stanovništva. 

Privrednici redukovali očekivanja za inflaciju

Podsetimo, godišnja inflacija u Srbiji skočila je u oktobru na 4,5 odsto, posle septembarskih 4,2 odsto. Analitički tim Bloomberg Adrije očekuje da inflacija nastavi da se kreće u granicama cilja do kraja ove i u narednoj godini (što je predviđanje i NBS), ali više ka gornjoj granici.

Anketa centralne banke koja je sprovedena prošlog meseca pokazala je da su kratkoročna (za godinu dana unapred) inflaciona očekivanja privrede snižena sa pet odsto u septembru na četiri u oktobru. Kada je reč o srednjoročnim očekivanjima, ona su u oktobru takođe smanjena na nivo od četiri odsto za dve i tri godine unapred.

Analiza kretanja ulaznih i izlaznih cena za naredna tri meseca pokazuje da je u oktobarskoj anketi smanjeno učešće privrednika koji očekuju rast cena gotovih proizvoda (sa 41 na 36 odsto), pri čemu je preovlađujući stav da neće doći do promena cena u tom periodu, s obzirom na to da gotovo 64 odsto anketiranih ne očekuje promene cena. Kada je reč o cenama ulaznih troškova, udeo privrednika koji očekuju rast cena u kratkom roku gotovo je nepromenjen u odnosu na septembar i iznosi oko 43 odsto.

Na dugi rok (narednih 12 meseci), privrednici su zadržali slična očekivanja povodom kretanja ulaznih i izlaznih cena, pri čemu u proseku oko dve trećine očekuje njihov rast.

Preovlađujući stav privrednika jeste da su poslovni uslovi u poslednja tri meseca ostali nepromenjeni (90 odsto privrednika ima ovakav stav), a većina njih (oko 65 odsto) smatra da do promena neće doći ni u periodu od 12 meseci.

Udeo privrednika koji očekuju rast sopstvene proizvodnje/prometa u naredna tri meseca blago je smanjen u odnosu na prethodnu anketu i iznosi 44 odsto (49 odsto u septembru), dok je za period od 12 meseci unapred njihov udeo na znatno
većem nivou (oko 70 odsto), slično kao i u septembarskoj anketi.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar