Kada pričamo o rastu kamatnih stopa, prvo na šta pomislimo sa dozom nelagodnosti su krediti. Ali u susret danu štednje, pažnju usmeravamo ka štednji i tome koliko se može zaraditi ukoliko odlučimo da deo svojih sredstava parkiramo u banke na određeno vreme. U nastavku se osvrćemo i na trendove u štednji u regionu, pogotovo nakon turbulentnog perioda različitih signala kada govorimo o štednji – s jedne strane potrošači su prošli kroz ciklus visoke inflacije i rasta troškova života, ali s druge strane rasta plata i penzija i poboljšanja na tržištima rada.
Kamatne stope na depozite su takođe pratile rast kamata u prethodnim periodima, ali ne u istoj meri. Najveća prepreka je bila dobra likvidnost bankarskih sektora, pa ni banke nisu imale potrebu da nude atraktivne kamate na štednju kako bi privukle dodatna sredstva.
Opširnije
Euribor prestigao ECB: koliko će krediti biti jeftiniji?
Šestomesečni euribor pao je na ispod tri odsto, dok je tromesečni malo iznad toga.
30.10.2024
Inflaciona očekivanja u Srbiji: Banke brine kratak, a privredu srednji rok
Banke u Srbiji podigle su svoja jednogodišnja inflaciona očekivanja, dok su privrednici nešto pesimističniji po pitanju dvogodišnje i trogodišnje inflacije.
22.10.2024
ECB smanjila kamate, inflacija usporila na 1,7 odsto
Kamatna stopa na depozitne olakšice pala na 3,25 odsto.
17.10.2024
Analitičari BBA: ECB smanjuje kamate i pomera fokus na tržište rada
ECB će na sledećem sastanku smanjiti kamatne stope za 25 baznih poena, smatraju analitičari Bloomberg Adrije.
16.10.2024
Prema najsvežijim podacima koji se odnose na nove štedne depozite, najbolje je štedišama u Srbiji, koji u proseku oročavaju svoj novac po najvećim kamatnim stopama. U Sloveniji i Hrvatskoj su stope i u 2019. i u 2024. bile niže, jednostavno zbog generalno nižih kamatnih stopa koje se beleže u ovim zemljama. Dodatan faktor kod ostatka regiona (Srbije, Bosne i Hercegovine i Severne Makedonije) jeste i valuta u kojoj se štedi. Kamate su u korist domaće valute, pa se u Severnoj Makedoniji u denarima može uštedeti po kamati većoj za oko jednog procentnog poena u odnosu na devize.
Ukoliko pogledamo koliko novca zapravo stanovništvo drži na svojim računima, u poslednjih 10 godina vidimo rastući trend depozita u svim zemljama u regionu. Poslednjih nekoliko godina je posebno zanimljivo, posmatrano iz makroekonomske perspektive. Najpre je trend rasta ubrzao za vreme pandemije, pogotovo jer je kretanje bilo ograničeno, pa je samim tim i potrošnja bila manja, a zarade su više ostajale na računima. Nakon toga je usledila kriza troškova života usled visokih stopa inflacije, pogoršanje potrošačkog sentimenta, što je uticalo na pojačanu opreznost u potrošnji i sklonost štednji.
Međutim, u jednačinu se ubrzo uključuju i rastuće zarade, koje su vrlo kratko gubile trku s inflacijom, i u toku 2023. i 2024. nastavljaju trend realnog rasta i podržavaju rast depozita. Hrvatska je tek zanimljiv primer, budući da je skok depozita stanovništva prethodio ulasku u evro zonu, kao i da je jedan deo sredstava stanovništva poslednje dve godine uloženo u državne narodne obveznice, koje su upravo i zamišljene kao alternativa bliska štednji budući da nosi nizak rizik.
Međutim, kretanje oročenih depozita je imalo suprotan dugoročan trend, kako su kamatne stope bile niže i nestimulativne. Tek s rastom kamatnih stopa možemo videti da je određeni broj klijenata ipak odlučio da te povećane stope iskoristi i da svoj novac prebaci na oročenje, što od 2023. vidimo kod svih zemalja u regionu.
Očekujemo da kamatne stope na depozite krenu da se postepeno smanjuju, u skladu sa generalnim trendom smanjenja kamatnih stopa i u uslovima dalje prisutnih viškova likvidnosti u bankarskim sistemima. U skladu s tim, očekujemo da i rast oročene štednje uspori, ali će štednja imati tendenciju rasta, budući da će kamatne stope ipak neko vreme ostati na povišenim nivoima u odnosu na primer na 2019, čime će se štedišama isplatiti da svoja oročenja obnavljaju i uvećavaju.
.webp){kind=icon}
