Inflacija u Srbiji godinu je završila na 7,6 odsto, kao što je u Republički zavod za statistiku i predvideo u svojoj fleš proceni, a čini se da nas jasnija slika o kretanju cena i potezima Narodne banke Srbije čeka tek za par meseci.
U odnosu na novembar, cene su porasle za 0,1 odsto, pa jul ostaje jedini mesec kada je u Srbiji u 2023. zabeležena deflacija. U proseku je inflacija u 2023. iznosila 12,1 odsto, a najveći mesečni skok zabeležile su kategorije rekreacija i kultura (1,2 odsto) i oprema za stan i tekuće održavanje (jedan procenat). Mesečno posmatrano, cene transporta pale su za 1,6 odsto. Električna energija je u odnosu na prethodni decembar skuplja za 23,2 odsto, a gas je poskupeo za 31,3 odsto. Bazna inflacija je porasla za 6,5 odsto u odnosu na prošli decembar.
"Ako ćemo biti kolokvijalni, truckav put je pred nama, a prvi kvartal će svakako doneti nešto bolju vidljivost”, rekao je Miloš Zečević, direktor sektora kontrolinga i računovodstva u Erste banci.
Opširnije
Vujčić podržava smanjenje kamata za četvrtinu procentnog poena
Član Upravnog saveta ECB Boris Vujčić izjavio je da preferira smanjenje kamatnih stopa za četvrtinu procentnog poena kada bude počelo monetarno popuštanje.
11.01.2024
Američka inflacija ubrzala više od očekivanog krajem 2023.
Očekivanja tržišta da će Federalne rezerve uskoro početi da snižavaju kamatne stope postala su upitna.
11.01.2024
JPMorgan: Fed će možda smanjiti stope više od očekivanja
“Tržište trenutno računa na smanjenja od oko 1,5 procentnih poena, i to je verovatno razuman osnovni scenario”, rekao je Seamus Mac Gorain.
11.01.2024
Situaciju komplikuju brojni međunarodni faktori, a analitičari u SAD i evrozoni očekivanja menjaju sa svakim bitnijim izveštajem o ekonomskim pokazateljima.
"Po pozicioniranju u dugoročnim obveznicama u dolaru i evru vidimo da se od strane investitora svaki izveštaj o inflaciji secira kao da je sudnji, svako objavljivanje podataka sa tržišta rada ili indeksa optimizma sektora usluga ili industrijske proizvodnje kreira značajne volatilnosti u očekivanjima po pitanju intenziteta relaksiranja monetarnih politika”, dodao je Zečević u odgovorima na pitanja Bloomberg Adrije.
Srbija najveći deo spoljne trgovine obavlja sa zemljama evrozone, pa je i inflacija u zoni evra vrlo bitna stavka kada govorimo o kretanju cena u Srbiji.
Zečević smatra da će zanavljanje ugovora o radu u EU tokom prve polovine godine, ali i ankete i izveštaji ECB u vezi sa dinamikom bankarskog kreditiranja evrozone, omogućiti da formiramo nešto preciznija očekivanja po pitanju Evrope, što će posledično uticati i na našu centralnu banku.
"Ako govorimo o NBS, verujem da nećemo videti reakciju u prvoj polovini godine, a ona bi mogla biti sličnog intenziteta kao što se očekuje za glavna tržišta", dodao je bankar.
Kada govorimo o očekivanjima tržišta, ona ukazuju na to da bi Fed i ECB svoje cene zaduživanja ove godine mogle da smanje za po 1,5 procentnih poena, ali Zečević to ocenjuje kao previše optimistično.
Naposletku, treba imati u vidu da inflaciju mogu pogurati i stvari iz sfere geopolitike, kao što su prekidi lanaca snabdevanja, rat u Ukrajini i sukob u Pojasu Gaze ili oko Crvenog mora.
"Imamo izborne godine širom planete, sa potencijalnim fiskalnim implikacijama i logističke izazove u Crvenom moru i Panamskom kanalu, geopolitičke tenzije i dalje traju, tako da treba biti oprezan i ukalkulisati da to može praviti izazov u obaranju inflacije u toj finalnoj milji”, zaključio je Zečević.
Šta kažu analitičari?
I analitičari Bloomberg Adrije se slažu da će 2024. godinu obeležiti neizvesnost, koja će se neizostavno preliti i na cene, a ostaje da se vidi i na koji način.
"Iako su trenutno dobri uslovi da se negativan trend inflacije održi, vidimo da je sve veći izgled da će rastuće geopolitičke tenzije opet odigrati glavnu ulogu. Razbuktavanje konflikta na Crvenom moru direktno je eskaliralo probleme u lancima nabavke, konkretno između Evrope i Azije", rekli su analitičari nakon objavljivanja izveštaja.
Oni dodaju da to već utiče na rast troškova nabavki, što je jedna kategorija koja će se neizostavno preslikati i na cene. Srbija je opet u nezavidnom položaju, jer je rutu preko Sueckog kanala koristila za prevoz nafte, ali i usled toga što je Kina jedan od najvećih spoljnotrgovinskih partnera i što izvoz u Kinu ima dobru perspektivu, kojoj sada ne idu u prilog visoki troškovi transporta, kažu analitičari.
"U 2024. godini vidimo inflaciju na nivou od 4,7 odsto u proseku, sa izraženim rizicima naviše, u najvećoj meri usled pomenutih egzogenih efekata", zaključuju.
Specifična inflacija
Branimir Jovanović sa Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije (WiiW) smatra da je inflacija u Srbiji specifična u odnosu na evrozonu.
On je u svojim projekcijama rekao da će Srbija 2023. imati inflaciju od oko 12 odsto, i dodao da je to sad već izvesno. Bečki institut za 2024. prognozira inflaciju od oko pet odsto sa simetričnim rizicima projekcije.
"Pozitivan faktor je taj što inflacija pada svuda. Nažalost, čini se da je inflacija u Srbiji nešto drugačija priča i da ne zavisi toliko od globalne inflacije već pre svega od domaćih faktora", rekao je ekonomista početkom meseca.
Očekuje da će i ECB, ali i NBS morati da reaguju pre sredine godine, ali ne onoliko ranije koliko očekuju tržišta.
"Sve banke govore da bi kamatne stope mogle da krenu u smanjivanje stopa juna ili jula, ali ja mislim da bi to mogao biti april ili maj. Narodna banka će pratiti njih i ne verujem da će pre Feda ili ECB krenuti da smanjuje kamatne stope", dodao je Jovanović.
(Dopunjeno komentarima analitičara Bloomberg Adrije ispod prvog podnaslova i podatkom o baznoj inflaciji u drugom pasusu.)