Narodna banka Srbije u četvrtak se nalazi pred odlukom o daljem zaoštravanju monetarne politike u uslovima rekordne inflacije i upornih inflatornih pritisaka, dok je rast bruto domaćeg proizvoda zabeležio ozbiljno usporavanje rasta u trećem kvartalu.
Ekonomisti koji su učestvovali u anketi Bloomberga, očekuju da Narodna banka Srbije (NBS) podigne referentnu kamatnu stopu na 4,5 odsto na sastanku u četvrtak. Prema njihovim očekivanjima inflacija će dostići 14,3 odsto u oktobru u odnosu na godinu ranije. Istraživanje je sprovedeno od trećeg do osmog novembra.
NBS je već sedam puta u toku ove godine reagovala podizanjem referetne stope sa 1,5 odsto, koliko je bila u aprilu ove godine, na sadašnja četiri odsto. Inflacija je u septembru na rekordnih 14 odsto, najviši nivo u poslednjih 11 godina, a iz NBS su prošlog meseca rekli da je "vrhunac međugodišnje inflacije najverovatnije dostignut u septembru i krajem godine trebalo bi da ona bude na nižem nivou od trenutnog". Izveštaj o indeksu potrošačkih cena očekuje se 14. novembra.
Opširnije
Odluke NBS napokon se reflektuju na pozajmice u privredi
Ukupni krediti privrede, građana i preduzetnika u Srbiji na kraju oktobra ove godine iznosili su 3,34 milijarde dinara.
09.11.2022
Deloitte: Oscilacije na deviznom tržištu su već počele
Pitanje je samo na koji će se sektor prvo preliti, kažu u Deloitte
09.11.2022
Odluka Feda donosi začarani krug skupljeg novca u Adria region
Najviši nivo kamatne stope bi trebalo da bude od 5 do 5,25 odsto, rekli su analitičari.
03.11.2022
MMF podržava kursnu politiku NBS
Sudeći po navodima iz MMF, monetarna politika u Srbiji treba smanji inflaciju, ali uz održavanje stabilnosti kursa.
04.11.2022
Analitičari Bloomberg Adria tima, očekuju da će povećanje srpske centralne banke iznositi 25 baznih bodova u svetlu "perzistentnih, temeljnih inflatornih pritisaka". Prema njihovoj oceni, činjenica da su globalne cene roba poslednjih meseci pod silaznim pritiskom, deluje povoljno na ukupne inflatorne trendove.
"Međutim, bazna inflacija je u porastu zbog odloženog efekta prelivanja sa ranijeg porasta cena hrane i energenata te očigledno dovoljno podrške u domaćoj potražnji. Isto tako, dogovor sa MMF-om oko stendbaj aranžamana sugeriše barem kratkoročno otklanjanje deprecijacijskih pritisaka na dinar, koji bi proizilazili iz neizvesnosti oko dotoka stranog kapitala u nestabilnom ekonomskom okruženju. U tom pogledu vidimo manje pritisaka na devizne rezerve NBS-a, što je takođe element koji omogućava tek manji porast kamatnih stopa", navodi analitički tim Bloomberg Adrije.
NBS beleži povećanje deviznih rezervi koje iznose 16,5 milijardi evra. Povećanje deviznih rezervi prvenstveno je rezultat aktivnosti NBS na domaćem deviznom tržištu.
Vlasti u Srbiji postigle su početkom meseca načelni dogovor sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) o stendbaj aranžmanu vrednom 2,45 milijardi evra, koji treba da bude ratifikovan do kraja godine u Vašingtonu. Aranžman bi obezbedio dodatni tampon, dok bi vlasti prilagođavale politike i sprovodile reforme kako bi se "uhvatile ukoštac sa trenutnim izazovima i ojačale učinak i otpornost privrede".
"Komplet makroekonomske politike treba da bude čvrst da zadrži visoku inflaciju i podrži stabilnost kursa. Dok je visoka inflacija izazvana rastom hrane i globalnih cena energije, tekuće monetarno pooštravanje je ključno da se osigura da inflacija ne postane ukorenjena", naveli su iz MMF.
Devizni kurs i rezerve
Velimir Lukić, profesor Ekonomskog fakulteta, objašnjava da je devizno tržište natprosečno osetljivo, u smislu da tržišna kretanja često jesu prenaglašeno reagovanje u odnosu na stvarnu promenu ekonomskih fundamenata.
Iz današnjeg trenutka gledano, važno je da NBS ostane na ispravnom kursu balansiranja dinarske i devizne likvidnosti na međubankarskom tržištu koji je garancija stabilnosti deviznog kursa u narednom periodu.
"Zadovoljavajuće devizne rezerve pružaju uveravanje da NBS raspolaže kapacitetom da amortizuje buduće devizne šokove do kojih može doći. Ne zaboravimo da je naša valuta dinar i da su nam za svakodnevna plaćanja potrebni upravo dinari, isti oni koje često konvertujemo u stranu valutu da bi ih posle za potrebe plaćanja konvertovali opet u dinare. Vremena kada smo imali stalno rastuću količinu dinara u našem posedu i težili da je se rešimo kroz kupovinu deviza su davno iza nas, a sa tim i šanse da dođe do drastične i hronične depresijacije dinara," kaže Lukić.
Raiffeisen banka u svom izveštaju vidi devizne rezerve na zadovoljavajućem nivou, otvarajući prostor za intervencije ukoliko dinar krene da slabi u odnosu na evro u scenariju značajnijeg uvoza energenata. Kako navode iz te banke, zasad deluje da su do kraja godine rezerve energenata obezbeđene, što u kombinaciji sa trenutno relativno višim temperaturama za ova doba godine otvara prostor da dinar ostane stabilan na sadašnjem nivou skoro do kraja godine, a da devizne rezerve čak još malo porastu do decembra i na taj način se stvori dobra osnova za intervencije u narednoj godini.
"Naime, tokom 2023. godine očekujemo slabije devizne prilive, a kao posledica usporavanja rasta ekonomije evrozone, što bi se prelilo na domaću ekonomiju putem tri kanala, i to: a) nižeg priliva po osnovu izvoza, b) nižeg priliva doznaka i c) manjeg priliva stranih direktnih investicija. Kao rezultat, naša prognoza EUR/RSD ostaje na nivou od 118,3 za kraj 2023. godine", navode ekonomisti Raiffeisen.
"Do pomeranja kursa u narednom periodu će sigurno doći, ali su šanse za apresijaciju ili depresijaciju dinara trenutno ujednačene, iako verovatno pretežu mišljenja da bi moglo doći do izvesne deprecijacije", kaže Lukić za Bloomberg Adriju. "Nezaobilazan faktor u održavanju stabilnosti kursa je i dobra fiskalna pozicija države, koju Srbija danas ima".
Loši dugovi i kamate
Prema očekivanjima NBS u smeru smirivanja inflatornih pritisaka delovaće dosadašnje podizanje stopa, očekivano slabljenje efekata globalnih faktora koji su vodili rast cena energenata i hrane u prethodnom periodu, kao i niža eksterna tražnja u uslovima nepovoljnijih izgleda globalnog privrednog rasta.
Više kamatne stope deluju i na zaduživanje i rast privrede, što je očekivano, te su krediti prvi put ove godine pali nakon stagniranja u septembru, za 0,2 odsto u oktobru.
Srbija se ove godine osim kod MMF-a uzajmila milijardu dolara od Ujedninjenih Arapski Emirata (UAE), a država emituje i dinarske i obveznice na međunarodnom tržištu.
Prema poslednjem izveštaju Uprave za javni dug, učešće javnog duga centralnog nivoa vlasti u BDP-u na kraju septembra ove godine iznosi 53,7 odsto, u odnosu na avgust prošle godine povećan je za 18,9 milijardi dinara i iznosio je 3.803,4 milijarde dinara (32,4 milijarde evra). Učešće javnog duga u stranoj valuti na kraju septembra iznosi 74,6 odsto. Učešće javnog duga u EUR iznosi 57,2 odsto, u USD 12,5 odsto, u SDR 4,0 odsto, u CHF 0,1 odsto i u ostalim stranim valutama 0,7 odsto, dok učešće u RSD iznosi 25,4 odsto.
I dok je ranija struktura duga, gde je manje zaduživanje u dolarima bio dobar potez od strane političara, sada kamatne stope iz EU, ali i rast domaćih stopa gura cene zaduživanja nagore.
.webp){kind=icon}
