text size
Pozajmice banaka srpskoj privredi počele su da refektuju odluke Narodne banke Srbije (NBS) da poskupi zaduživanje povećanjem ključne kamatne stope. Iako su se ukupni krediti uvećali na kraju oktobra, efekti zaoštravanja monetarne politike refektovali su se na pozajmice privrede i preduzetnika, koje su prvi put ove godine pale nakon stagniranja u septembru, pokazuje izveštaj Udruženja banaka Srbije.
U pokušaju da obuzda inflaciju koja je u septembru dostigla 14 odsto, NBS je prošlog meseca povećala ključnu kamatnu stopu u pokušaju da uspori privrednu aktivnost i rast potrošačkih cena. Izveštaj Udruženja banaka pokazuje da su ukupni krediti privrede, građana i preduzetnika u Srbiji na kraju oktobra ove godine iznosili su oko 3.343 milijarde dinara, što je za 0,1 odsto više nego krajem septembra. Međutim, pozajmice privredi su pale, dok su se zajmovi stanovništva pokazali otpornim.
Kako je navedeno u izveštaju, pozajmice privrede smanjene su za 0,2 odsto na 1.854 milijarde dinara, dok su pozajmice preduzetnika pale za oko 0,1 odsto na oko 71,8 milijardi dinara.
Tendencija pada pozajmica privredi će se verovatno nastaviti, s obzirom na to da se u četvrtak očekuje novo podizanje ključne stope Narodne banke, na čije poteze utiču ranije odluke drugih centralnih banaka. Podsetimo, Federalne rezerve (Fed) podigle su početkom novembra kamatne stope za 75 baznih poena, dok je Evropska centralna banka krajem oktobra podigla kamatne stope na najviši nivo u 13 godina, a kraju zaoštravanju i strahu od neizvesnosti ne nazire se kraj.
Odluka Federalnih rezervi da kamatnu stopu podignu za dodatnih 75 baznih poena doneće nova poskupljenja zaduživanja i u Adria region, gde će se kreirati svojevrsni začarani krug u kojem će se sve teže dolaziti do kapitala, predviđaju analitičari Bloomberg Adrije, a moglo bi se naslutiti da će zvaničnici centralne banke početi da relaksiraju monetarnu politiku u 2024. godini.
Narodna banka Srbije/Depositphotos
S druge strane, krediti stanovništva su se pokazali otpornim na uvećanja stope, pa su čak gurnuli rast ukupnih kredita u plus. Dug stanovništva, koji čini preko 40 odsto u ukupnom stanju duga, uvećan je za 0,4 odsto na oko 1.417 milijardi dinara.
Među kreditima stanovništva, gotovinski zajmovi u oktobru bili su jednaki kao i u septembru, potrošački su uvećani za 0,4 odsto, zajmovi za refinansiranje su smanjeni za 2,1 odsto, poljoprivredni krediti su uvećani za 0,4 odsto, a stambeni za jedan odsto, navedeno je u Kreditnom izveštaju za oktobar.
U kašnjenju otplate na kraju oktobra bilo je 2,8 ukupnih bankarskih pozajmica, koliko i u septembru.
Učešće docnje u ukupnom kreditnom dugu iznosilo je 2,8 odsto, a najveće kašnjenje u otplati je kod preduzetnika – skoro pet odsto. Najmanja docnja je kod stanovništva – 2,5 odsto.
Prema izveštaju, broj korisnika kreditnih kartica u Srbiji na kraju oktobra 2022. godine iznosio je 1.206.193.
Efekti zaoštravanja monetarne politike NBS
Dok međubankarsko tržište novca promenu cena zaduživanja oseti vrlo brzo, za prenos na nove kredite potrebno je više vremena, objasnili su iz NBS za Bloomberg Adriju.
"Prenos referentne kamatne stope na kamatne stope na međubankarskom tržištu novca se uglavnom izvrši vrlo brzo, čak u roku od nekoliko dana", rekli su iz NBS i dodali da se prenos na nove kredite obavlja kasnije jer u tom procesu postoji još jedan posrednik - poslovne banke.
"U slučaju kamatnih stopa na kredite ipak je potrebno da prođe nekoliko meseci da bi se izvršio potpuni prenos kamatnih stopa sa tržišta novca, s obzirom na to da na ovaj proces umnogome utiče i poslovna politika samih banaka, konkurencija među njima, kao i odnos ponude i tražnje za kreditima", pojasnili su ranije za naš medij iz centralne banke.
- Napisano u saradnji sa Branislavom Uroševićem
.webp){kind=icon}
