.webp){kind=icon}
Prvi put u prethodna tri sastanka, u izvršnom odboru Evropske centralne banke (ECB) nije bilo iznenađenja. Centralna banka evrozone je cene zaduživanja podigla za 75 baznih poena, u skladu sa očekivanjima kako analitičara, tako i tržišta.
Kamate na depozite će nakon sastanka održanog u četvtak iznositi 1,5 odsto, kamata na glavne operacije refinansiranja je dva odsto, a na prekonoćne pozajmice 2,25 odsto, navodi se u saopštenju banke.
Ništa od rasprodaje obveznica u ovoj godini
Takođe u skladu sa očekivanjima, centralna banka nije donela nove odluke o rasprodaji obveznica iz svog portfelja. Odgovarajući na pitanja novinara na pres-konferenciji, predsednica ECB Christine Lagarde indirektno je rekla da neće biti smanjenja portfolija u ovoj godini.
Opširnije
Podizanje kamata će povećati nezaposlenost, ali ECB nema izbora
Borba protiv inflacije nužno će smanjiti zaposlenost i privredni rast, ali sa time se moraju pomiriti u ECB.
26.10.2022
Pad evra može uzrokovati uvoznu inflaciju, kaže nemački ministar
Zamenik nemačkog ministra finansija Florian Toncar kaže da političari ne treba da previše savetuju ECB.
27.10.2022
Revidirana stopa inflacije ne znači mnogo evrozoni
Uprkos tome što je Eurostat revidirao stopu inflacije u evro zoni na 9,9 odsto, tržišta nisu dovoljno ubeđena da će se stanje u rastu potrošačkih cena uskoro popraviti.
19.10.2022
Principi po kojima će se odvijati ovo smanjenje biće tema sastanka veća zakazanog za decembar, a "svakako moramo da ih prvo predstavimo pa onda uvodimo", rekla je Lagarde. Ovo znači da će sastanak na kojem bi se debatovalo o implementaciji biti održan najranije početkom februara 2023.
"Izvršno veće planira da nastavi da reinvestira, u potpunosti, glavne uplate za hartije od vrednosti pod vanrednim programom kupovine (APP) koje dolaze na naplatu u sledećem periodu. U svakom slučaju će se ovaj program zadržati dokle god je to potrebno da se obezbedi dovoljna likvidnost i odgovarajući manevarski prostor po pitanju monetarne politike."
I dalje iza drugih svetskih banaka
Ova odluka centralnu banku približava Banci Engleske koja je kamatnu stopu podigla na 2,25 odsto, ali je i dalje iza Federalnih rezervi koje su cene zaduživanja podigle na 3,25 odsto, a izjave zvaničnika ukazuju na to da bi centralna banka Sjedinjenih Američkih Država mogla da i četvrti put podigne kamatne stope za tri četvrtine procentnog poena.
Sudeći po izjavi ECB, cene zaduživanja u evrozoni će morati da nastave da rastu.
"Inflacija je previsoka i ostaće takva u sledećem periodu", navode iz ECB, i dodaju da "izvršno veće očekuje da će nastaviti da podiže kamatne stope i dalje kako bi obezbedilo povratak inflacije u okvir cilja u srednjem roku".
Bankama će biti teže da dođu do novca
Iz centralne banke evrozone navode da kamatne stope neće biti jedini način za smanjenje viška likvidnosti u monetarnoj zajednici. Kako se navodi u saopštenju, kamate po kojim će banke moći da dođu do sredstava u okviru dugoročnih operacija refinansiranja (TLTRO) biće podignute.
Ove kamate su postale problematične u poslednjim mesecima jer su podizanja referentnih kamatnih stopa omogućila poslovnim bankama da jeftino deponuju ova sredstva kod ECB, i tako zarade profit bez ikakvog rizika.
"Ovo radimo kako bismo bili sigurni da će se monetarna politika preliti sa centralne banke na poslovne banke", rekla je Lagarde, najavljujući saopštenje sa više detalja o monetarnom instrumentu koje će biti objavljeno kasnije u toku dana.
- U saradnji sa Carolynn Look, Jana Randow i Alexander Weber
