Evropska centralna banka će u četvrtak podići kamatne stope za 75 baznih poena, i to je sada gotovo izvesno, smatraju analitičari Bloomberg Adrije.
Takvu odluku su u potpunosti već uračunala i tržišta, a ona je i u skladu sa izjavama koje su zvaničnici centralne banke evrozone davali prethodnih nedelja.
"Slabiji makroekonomski podaci izgleda nisu dovoljni da ECB odvrate od još jednog većeg podizanja kamatnih stopa", smatraju analitičari.
Prognoza analitičkog tima poklapa sa stanovištem većine analitičara ispitanih u Bloombergovoj anketi.
Stopa nije jedina bitna odluka
Pored odluke o promeni referentne kamatne stope, koja bi nakon promene za 75 baznih poena bila na najvišem nivou od 2009. godine, evropski centralni bankari će odlučivati i o merama za smanjenje viška likvidnosti u finansijskom sistemu.
"Ponovno uvođenje multiplikatora za regulaciju viška likvidnosti (eng. tiered multiplier) postaje sve verovatnije kao sledeći veliki korak ECB jer centralna banka plaća pozamašnu kamatu bankama kod kojih drži tek nešto manje od 4,7 biliona evra", navode analitičari.
Kvantitativno zatezanje tema za drugi dan
Za razliku od Federalnih rezervi u Sjedinjenim Američkim Državama, Evropska centralna banka još uvek neće razgovarati o smanjenju portfolija obveznica koje drži.
Razlog za to su nagoveštaji zvaničnika ECB da će prodaja obveznica iz portfolija uslediti tek nakon podizanja cena zaduživanja na takozvani neutralni nivo, odnosno nivo na kom direktnije utiču na inflaciju.
"Kvantitativno zatezanje nije nešto o čemu će se razgovarati na ovom sastanku", rekli su analitičari Bloomberg Adrije.
Razlog da se ne razmatra rasprodaja obveznica mogao bi da bude i razlika u ulogama koje imaju ECB i Fed, gde se evropska banka vodi iskjučivo politikom ciljane inflacije, a glavna monetarna institucija u SAD može sebi da dozvoli da više vodi računa o stopi nezaposlenosti, kao i o privrednom rastu, rekao je za Bloomberg Adriju redovni profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji Zoran Grubišić.
Upravo zbog agresivnih poteza Feda, i ECB su donekle vezane ruke ako ne želi da investitori odu preko okeana, dodaje Grubišić.
Cene na rekordnom nivou
Inflacija u evrozoni raste već više od godine, a stopa rasta cena je poslednji put zabeležila pad u junu 2021. godine. U septembru je stopa inflacije dostigla rekordnih 9,9 odsto nakon što su preliminarni podaci ukazivali na dvocifrenu vrednost.
Bazna inflacija, koja se dobija isključivanjem cena hrane i energenata, u septembru je porasla na 5,7 odsto.
Odluka o promeni kamatne stope biće objavljena u 14.15 u četvtak, nakon čega će predsednica ECB Christine Lagarde održati pres-konferenciju.
.webp){kind=icon}
