text size
Srbija je za nešto više od decenije napravila skok koji statistika teško može da ignoriše. Plate danas, sudeći prema dostupnim podacima, premašuju prosečnu potrošačku korpu, a u nekim pokazateljima životnog standarda Srbija je stigla, pa čak i prestigla evropski prosek. Ipak, više od 31 odsto građana i dalje se oseća siromašno. Kako je moguće da zemlja prema statistici beleži veliki ekonomski napredak, a da građani to ne osećaju u istoj meri?
Srbija je od 2013. do danas ostvarila jedan od najimpresivnijih društveno-ekonomskih zaokreta u Evropi, navodi Ivan Nikolić, urednik biltena "Makroekonomske analize i trendovi" (MAT) u analizi životnog standarda, objavljenoj u septembarskom izdanju MAT-a. Nikolić ističe da se na tržištu rada dogodila "mala revolucija": stopa nezaposlenosti pala je sa 23 odsto 2013. godine na svega 7,2 odsto u drugom tromesečju 2026. godine.
Opširnije
Zašto je BDP i dalje kralj među ekonomskim statistikama
Uprkos čestim kritikama političara i ekonomskih populista, bruto domaći proizvod i dalje ostaje najpouzdaniji pokazatelj ekonomskog uspeha i kvaliteta života.
30.08.2026
Vučić najavio paket mera podrške stanovništvu vredan 600 miliona evra
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je u ponedeljak paket novih mera za poboljšanje životnog standarda građana ukupne vrednosti više od 600 miliona evra.
29.06.2026
Penzije rastu, ali da li Srbija ide ka penzijskoj krizi?
Do kraja godine najavljeno je povećanje penzija "od osam ili devet odsto", a zasad nije jasno da li će biti redovno ili vanredno, Srbija se pred MMF-om obavezala da izbegava ad hok povećanja penzija
08.08.2025
Vučić: Plate rastu za osam, penzije za 7,5 odsto, država se odrekla 25 odsto akciza na gorivo
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić predstavio je paket ekonomskih mera koji uključuje povećanje plata u javnom sektoru za osam odsto i penzija za 7,5 odsto od decembra.
11.09.2026
"Formalna zaposlenost uvećana je za više od 300.000 radnika, što je radikalno promenilo strukturu domaćinstava i smanjilo oslanjanje na socijalnu pomoć. Materijalni standard pratio je ovaj trend. Stopa teške materijalne deprivacije, za zaposlene, pala je sa 31,3 odsto 2014. godine na svega 6,2 odsto 2025. godine, što je bolji rezultat od Nemačke, Francuske i proseka Evropske unije."
MAT: Zarade u Srbiji veće od potrošačke korpe
Prosečna potrošačka korpa u maju ove godine iznosila je 110.740 dinara, navodi se u MAT-u, dok je prosečna neto zarada u tom mesecu iznosila 118.398 dinara. "U odnosu na vrednost minimalne potrošačke korpe, prosečna zarada bila je veća za 107 odsto."
"Prema dostupnim statističkim podacima, u prethodne tri godine beleži se i trend sve veće pokrivenosti minimalne potrošačke korpe minimalnom zaradom. U maju 2026. godine, prema originalnim podacima, minimalna potrošačka korpa vredela je 57.188 dinara, a bila je pokrivena minimalnom mesečnom neto zaradom sa 109 odsto."
Podsetimo, minimalna zarada će od januara naredne godine iznositi oko 70.000 dinara, što znači da će minimalna cena rada će od januara iduće godine biti povećana sa 371 na 405 dinara po satu.
Pritom, Srbija je, kako Nikolić navodi u MAT-u, u nekim segmentima čak prestigla evropski prosek.
"Samo 4,5 odsto građana nije moglo da priušti novu, odnosno polovnu odeću 2025. godine, što je bolji rezultat od proseka EU od 7,4 odsto. Sposobnost da se 'sastavi kraj s krajem' dramatično se poboljšala, a energetska kriza koja je eskalirala nakon izbijanja rata u Ukrajini 2022. godine manje je pogodila Srbiju nego EU, što ukazuje na drugačiju strukturu grejanja i energetsku politiku."
Šta kaže Eurostat
U celini, nivo medijalnih prihoda u zemljama kandidatima za članstvo u EU s vremenom je rastao, što ukazuje na postepeno približavanje evropskim standardima, ali značajne razlike i dalje postoje, kako unutar regiona, tako i u odnosu na EU, navodi Eurostat u izveštaju "Životni uslovi u zemljama kandidatima EU".
Subjektivno siromaštvo u Srbiji među najvišima u Evropi
Međutim, Nikolić navodi da se trećina građana (31 odsto) oseća siromašno. "Subjektivno siromaštvo u Srbiji jedno je od najviših u Evropi, odmah iza Grčke i Bugarske. I dok je materijalna deprivacija prepolovljena i svedena na nivo evropskog proseka, osećaj lične i kolektivne nemoći ostaje visok."
To je posebno zanimljivo, budući da podaci Eurostata ističu pad udela siromašnih u Srbiji. "Najveći pad udela stanovništva u riziku od siromaštva nakon socijalnih transfera zabeležen je u Srbiji, gde je ta stopa smanjena za sedam procentnih poena, sa 26,7 odsto u 2015. godini na 19,7 odsto u 2024. godini", navodi se.
Potom, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), prošle godine stopa rizika od siromaštva iznosila je 19,6 odsto, i u odnosu na 2024. godinu niža je za 0,1 procentni poen. Stopa rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti iznosila je 23,2 odsto. "Posmatrano prema starosti, osobe stare 65 i više godina bila su najviše izložena riziku od siromaštva – 25,8 odsto, kao i oni starosti od 55 do 64 godine – 21,4 odsto. Najnižu stopu rizika od siromaštva imale su osobe između od 25 do 54 godine, odnosno 14,9 odsto."
Postoji nekoliko povoda za takvu percepciju građana Srbije po pitanju stepena bogatstva. Najpre, navodi Nikolić u MAT-u, Srbija se nalazi u svojevrsnom integracionom "limbu" u odnosu na EU - nije u EU, pa nema sigurnost, fondove i slobodu kretanja, ali nije sasvim ni izolovana od nje. "Taj psihološki prostor stvara hroničnu neizvesnost koja se projektuje na svaki segment života – od plate do budućnosti dece."
"Ankete pokazuju da je poverenje u EU na istorijski niskom nivou. Većina građana Srbije, iz različitih razloga, ne želi članstvo u Evropskoj uniji. Ipak, paradoks ostaje: građani ne žele EU, ali se osećaju siromašno jer nisu u EU. Odgovor je u tome što je EU postala emocionalni simbol – ne toliko politička zajednica, koliko prostor višeg standarda, slobode kretanja i pravednijeg sistema. Građani ne žele briselske direktive, ali žele nemačke plate. Ne žele da uvedemo sankcije Ruskoj Federaciji, ali žele da rade u Berlinu bez vize."
.webp){kind=icon}
