Na manjim kamatama keš kredita ušteda i više od 600 evra

Ograničenje kamata na gotovinske kredite na 7,5 odsto ali i na stambene na oko 4,5 odsto, kao set ekonomskih mera za bolji standard građana Srbije, smanjiće rate korisnika bankarskih pozajmica i do 16 odsto, odnosno do šest odsto, pokazuje računica Narodne banke Srbije (NBS).

Naime, kako je objavila NBS, procena je da će ušteda za građane u delu ukupnih gotovinskih i potrošačkih kredita po osnovu smanjenja kamata u narednih pet godina biti i do 40 milijardi dinara, pri čemu bi ušteda u prvoj godini otplate kredita iznosila i do 12 milijardi dinara.

 

 

"Takođe, rata kredita građana po pojedinačnom gotovinskom kreditu po ovom osnovu bila bi manja i do 16 odsto u odnosu na standardnu ponudu nekih banaka, odnosno ušteda za ceo period otplate kredita bi iznosila i više od 200.000 dinara", navode u NBS.

Bojan Stanić, pomoćnik direktora sektora za strateške analize Privredne komore Srbije kaže za Bloomberg Adrija TV da kada govorimo o bankarskom sektoru, ono zbog čega je ova mera na neki način razumna jeste to što mnogi ljudi koji su zaduženi, a koji su ispod prosečnih primanja, svakog meseca moraju da reše kredite, dugovanja prema bankama, potrošački kredit, stambeni kredit, i samim tim se njima umanjuje dohodak raspoloživ za potrošnju u maloprodaji i finansiranje drugih životnih potreba. "Imajući u vidu da je naš bankarski sistem dobro kapitalizovan i da je nivo nenaplativih kredita nizak, postoji prostor da se napravi rasterećenje dela stanovništva koje je, uslovno rečeno, siromašnije i oskudeva u sredstvima kojima može da raspolaže za svakodnevne potrebe, ali i to dovodi do određenog prelivanja tereta na druge učesnike u privrednom sistemu".

  

Kako dodaju, rata kredita građana po pojedinačnom stambenom kreditu po osnovu niže kamatne stope bila bi manja i do šest odsto u odnosu na ratu kredita po trenutnoj kamatnoj stopi koje nude neke banke, "odnosno za ceo period otplate kredita ušteda bi iznosila i preko 9.000 evra".

Mera za srednji sloj stanovništva

Podsetimo, predsednik Srbije Aleksandar Vučić predstavio je u nedelju set novih ekonomskih mera koje se, između ostalog, odnose na ograničenje trgovačkih marži, niže kamatne stope na kredite, izmene Zakona o izvršenju i obezbeđenju, niže cene električne energije i cene ogrevnog drveta.

Kada se radi o smanjenju kamatnih stopa, predsednik je rekao da se ova mera najviše odnosi na srednji sloj stanovništva, odnosno na one koji primaju medijalnu zaradu od oko 83.500 dinara. On je predstavio primere gotovinskih i stambenih kredita koji obuhvataju nove kamatne stope koje će važiti godinu dana.

Beta/Miloš Miškov

 

"Doneli smo odluku da idemo sa primanjima do 100.000 dinara, što znači da će se ova mera odnosti na gotovo 65 odsto zaposlenih i gotovo 92 odsto penzionera u Srbiji. Radi se o gotovinskim, potrošačkim i stambenim kreditima", istakao je Vučić.

Prema njegovim rečima, kamatna stopa kod gotovinskih kredita neće smeti da pređe 7,5 odsto. "U razgovorima sa Poštanskom štedionicom, kamata će da bude čak 5,99 odsto. Maksimalna stopa biće kod Inteze, OTP i drugih banaka, a to je 7,5 odsto umesto sadašnjih oko 10 odsto."

                             

  

 

Kamate niže od 15. septembra

Prema njegovim rečima, na isplatama kamata tako se štedi oko 2.600 evra. On je naglasio i da će se prihvatati refinansiranje bez dodatnih troškova i da neće biti troškova obrade kredita. "Kada ljudi idu da upisuju hipoteke, pokušaćemo da smanjimo te troškove za 50 odsto."

Kada se radi o stambenim kreditima, predsednik je objasnio da, na primer, građani mogu da uzmu novi stambeni kredit od 90.000 evra, na 30 godina, gde  je visina nominalne kamatne stope 4,5 odsto, što znači da je smanjena za 0,5 procentnih poena. "Odmah se smanjuje kredit za nešto malo manje od 20 odsto. Visina anuiteta u evrima je bila 456 evra, a sada će biti 430 evra. Opet jedna desetina manje. Zamislite šta je to za 30 godina otplate kredita. To je opet cifra od devet do 10 hiljada evra."

 

NBS je u saopštenju navela da je "naložila bankama koje u okviru svojih aktuelnih ponuda klijentima odobravaju potrošačke i gotovinske kredite u dinarima, kao i stambene kredite, da do 15. septembra 2025. godine svoje aktuelne ponude ažuriraju tako da zaposlenim licima i penzionerima sa redovnim mesečnim primanjima do 100.000 dinara, ponude te svoje kreditne proizvode pod povoljnijim uslovima".

Gotovinski krediti najtraženiji

Ekonomski analitičari ocenjuju da su ovakve mere u svakom slučaju pozitivne i posebno značajne za građane sa skromnijim primanjima, ali da su ipak kratkoročne.

Dekan Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić kaže za Bloomberg Adriju da je ovakva mera ohrabrujuća, pogotovo za one koji imaju problema sa održavanjem tekuće potrošnje. "Zbog toga se uglavnom i uzimaju gotovinski krediti, po osnovu nekih dugova, zbog zatvaranja dozvoljenog minusa na računu ili kreditne kartice. A kod njih su mnogo više kamatne stope pa će građani ove olakšice dobrim delom koristiti da zatvore svoje dugove."

On napominje da to i nije mali broj građana jer su gotovinski krediti u apsolutnom iznosu pretekli stambene kredite i u porastu su, što govori o tome da tražnja za keš kreditima i dalje raste.

Podsetimo, prema poslednjim podacima Udruženja banaka Srbije (UBS), gotovinski krediti su od početka ove godine zabeležili rast od 9,7 odsto i na kraju juna dostigli iznos od 855,6 miliijardi dinara. Na drugom mestu su stambeni krediti kod kojih je dug građana dostigao iznos od 745,8 milijardi dinara.

 

Na pitanje da li će banke zbog smanjenih kamata, a time i manjih prihoda, probati da to nadoknade na nekoj drugoj strani – preko rasta naknada i drugih usluga, Grubišić odgovara:

"Verujem da će se to rešiti na neki način. Da li kroz neke regulative preko NBS… Ipak, to treba sačekati jer su se i ranije slične mere rešavale kroz, recimo, povoljniji tretman nekih kredita ili smanjene rezerve banaka kod NBS. To su za banke neka olakšanja. Ne verujem da nema nekog plana jer banke posluju na tržištu i kao i svi računaju na određen prihod i profit."

Vasić - Potrebna trajna rešenja

S druge strane, konsultant i nekadašnji generalni sekretar UBS, Vladimir Vasić naglašava da su ovakve mere ograničenog karaktera i da treba raditi na sistemskim i trajnim rešenjima. Ipak, i on ističe da su smanjene kamate značajne za građane sa najnižim primanjima.

"Kada se uzme kredit od milion dinara na 60 meseci, po sadašnjoj kamati od 10 odsto i uporedi sa ovih 7,5 odsto, to je nekih oko 72.000 dinara razlike u kamati, što je mesečno oko 1.200 dinara. To je za ljude koji imaju platu nižu od 100.000 dinara ipak ušteda", kaže Vasić za Bloomberg Adriju.

On naglašava da su ovo samo kratkoročne mere i da predstavljaju gašenje požara.

"One nisu rezultat traženja uzroka koji podrazumeva sistemske, strateške, mere. A one se odnose na to kako da razvijamo tržište kapitala, kako da pojačamo ponudu i tražnju novca, kako da imamo neku alternativu bankama ili kako da dođemo do toga da banke imaju veću konkurenciju među sobom."

I Vasić podseća na to da banke imaju svoje ciljeve u skladu sa poslovanjem, a u smislu povraćaja uloženog novca. On ne veruje da će ići "nauštrb sebe" i da možda možemo "da očekujemo neke nove namete ili rast cena postojećih".

 

 

 

Povoljnije zaduživanje za više od 50 odsto zaposlenih

U saopštenju NBS navodi se da se na ovakve mere, u skladu sa svojom regulatornom i supervizorskom funkcijom, odlučila kako bi "stvorila ambijent u kojem će građani moći da koriste ove bankarske proizvode uz nesmetanu redovnu otplatu kredita".

"Mere koje donosimo uvek sagledavamo iz tačke opšteg interesa koji je dugoročno održiv, i motiv za svaku našu odluku jeste da olakšamo život i poslovanje svim našim građanima i privredi", izjavila je povodom novih mera NBS guverner Jorgovanka Tabaković.

U NBS ističu da će kreditni proizvodi pod povoljnijim uslovima biti objavljeni kao posebna ponuda banaka na njihovim internet prezentacijama, a ovim merama biće omogućeno povoljnije zaduživanje za više od 50 odsto zaposlenih i najveći broj penzionera.

 

 

Takođe, NBS očekuje da se prilikom odobravanja ovih kredita ne naplaćuju naknade za obradu kreditnih zahteva, kao i da krediti budu u ponudi banke najmanje 12 meseci. "Činjenica da će ovi krediti biti dostupni u ponudi najmanje 12 meseci, pruža građanima više vremena i mogućnosti za planiranje i donošenje odluka, a neplaćanje naknade za obradu kreditnih zahteva smanjuje dodatne troškove, čineći kredite pristupačnijim."

Ažurirano izjavama Bojana Stanića i Ivana Nikolića

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar