Krediti rastu, ali banke povlače ručnu - kreditni standardi pooštreni, evo i koji

Građani i privreda su se zaduživali više u drugom tromesečju, uzimajući dinarske kredite više nego ranije, i to za 16,6 odsto. Ukupni rast je, inače, predvodilo zaduživanje građana, ali su zato posebno snažno porasli stambeni krediti za mlade. 

Krediti privredi povećani su u drugom tromesečju za 67,5 milijardi dinara, navodi se u Izveštaju o inflaciji Narodne banke Srbije (NBS) ovog avgusta. Rast se u potpunosti odnosio na zaduživanje privrednih društava, koje je povećano za 89,8 milijardi dinara. Gotovo podjednako su ga predvodili krediti za likvidnost i obrtna sredstva, sa rastom od 39,9 milijardi dinara, i investicioni krediti, koji su povećani za 38,4 milijarde dinara. 

Zbog takvih kretanja, krediti za likvidnost i obrtna sredstva činili su 48,3 odsto ukupnih kredita privredi u junu. To je za 0,4 procentna poena više nego u martu.

Njihov međugodišnji rast, međutim, usporio je na 12,5 odsto. Nasuprot tome, učešće investicionih kredita povećano je za 0,5 procentnih poena, na 43,2 odsto. Njihov međugodišnji rast ubrzan je na 14,6 odsto.

Mala i srednja preduzeća povukla više od polovine kredita u Srbiji

Posmatrano po delatnostima, kako se navodi u izveštaju, tokom drugog tromesečja najviše su se zadužila preduzeća iz oblasti poslovanja nekretninama, građevinarstva i trgovine, dok je smanjenje zaduženja zabeleženo jedino kod preduzeća iz saobraćaja i energetike.

Podsetimo, krajem maja banke u Srbiji očekivale su da će u drugom kvartalu uslovi za odobravanje kredita biti pooštreni pre svega zbog rasta kamatnih marži. Naime, u prvom tromesečju kamatne marže blago su povećane za mala i srednja preduzeća, dok su za velika preduzeća smanjene. Pored toga, banke su, kako su navele u anketi, u prvom kvartalu povećale maksimalan iznos kredita. Banke su tako očekivale rast kamatnih marži u drugom kvartalu i kod dinarskih, deviznih i devizno indeksiranih kredita privredi.

Kad je reč o ovim kreditima, dinarski krediti privredi rasli su brže od devizno indeksiranih, pa je njihov udeo u ukupnim kreditima blago povećan sa 22,8 odsto u martu na 24,2 odsto u junu. Banke su u drugom tromesečju privredi odobrile 436,4 milijarde dinara novih kredita, što je 27,2 odsto više nego u istom periodu prošle godine, podaci su u izveštaju.

Najveći deo odnosio se na kredite za likvidnost i obrtna sredstva, koji su činili 58 odsto novih plasmana, dok su investicioni krediti imali udeo od 28 odsto.

Kreditni standardi pooštreni za privredu

Kad je reč o privredi, rezultati julske ankete NBS o kreditnoj aktivnosti banaka pokazuju da su banke u drugom tromesečju pooštrile kreditne standarde za sve vrste kredita privredi, posmatrano po namenama i veličini preduzeća.

 

"Prema oceni banaka, na pooštravanje standarda uticali su viši troškovi izvora za kredite, konkurencija među bankama, percepcija rizika i spremnost na preuzimanje rizika. Istovremeno, standardi za kredite stanovništvu nisu menjani."

Banke su ocenile da je u drugom tromesečju povećana tražnja privrede i za dinarskim i za devizno indeksiranim kreditima, navodi se u izveštaju, čemu su podjednako doprinele potrebe finansiranja obrtnih sredstava i investicija.

NBS: Građani s nižim primanjima se sve više zadužuju zbog povoljnijih uslova

Građani su, sudeći prema podacima NBS, u drugom tromesečju 2026. više uzimali kredite. Naime, krediti stanovništva povećani su za 95 milijardi dinara, "vođeni rastom gotovinskih (51,2 milijarde dinara) i stambenih kredita (30,5 milijardi dinara)". Povećano je i zaduživanje građana po potrošačkim kreditima, kreditnim karticama i po tekućim računima, što sugeriše da građani imaju dovoljno poverenja u buduća primanja da preuzimaju dugoročne finansijske obaveze. 

Drugim rečima, nastavljena je snažna uzlazna tendencija prisutna tokom cele prošle godine. Najveći deo novoodobrenih kredita odnosi se na potrošačke kredite.

Zanimljivo je da je "pored ranije ublaženih kreditnih standarda, relativno povoljnih kamatnih stopa i promotivnih ponuda banaka, visokoj realizaciji kredita stanovništvu doprinose mere koje omogućavaju povoljnije uslove zaduživanja građana s nižim primanjima."

Pored toga, dodaje se u izveštaju, rast stambenih kredita potpomognut je odobravanjem kredita iz programa za mlade, koji su činili nešto više od čak 40 odsto povećanja stambenih kredita u drugom tromesečju. Kako je Bloomberg Adria već pisala, krajem aprila država je najavila novih 300 miliona evra za ove kredite, koji najčešće koriste mladi bračni parovi i porodice i mladi između 25 i 30 godina.

Gotovinski i stambeni krediti rastu, građani se sve više zadužuju u dinarima

Gotovinski krediti su u drugom tromesečju dodatno povećali svoj udeo u ukupnom zaduživanju građana. Njihov udeo dostigao je 48 odsto u junu, navodi se iz NBS, što je za 0,3 procentna poena više nego u martu. S druge strane, udeo stambenih kredita smanjen je za 0,3 procentna poena, na 37,8 odsto.

Uopšte uzev, gotovinski i stambeni krediti usporili su međugodišnji rast, koji je u junu iznosio 23,2 odsto i 19 odsto. Sudeći prema podacima, građani se sve više zadužuju u dinarima. Udeo dinarskih kredita u ukupnim kreditima stanovništvu porastao je sa 56,5 odsto u martu na 56,9 odsto u junu, što je najviši nivo do sada.

"Obim novoodobrenih kredita stanovništvu u drugom tromesečju iznosio je 311,2 milijarde dinara i bio je za 15 odsto viši nego u istom periodu 2025, najviše zahvaljujući većem iznosu novoodobrenih gotovinskih i stambenih kredita", navodi se.

Kamatne stope u Srbiji ostale nepromenjene

Podsetimo, Izvršni odbor NBS odlučio je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, kao i da kamatne stope na depozitne olakšice od 4,5 odsto i kreditne olakšice od sedam odsto ostanu nepromenjene. Pri donošenju odluke, NBS je uzela u obzir više faktora. Pre svega, razmatrano je kretanje inflacije u Srbiji, kao i rizici iz međunarodnog okruženja koji bi mogli uticati na njen dalji tok.

Iako su dosadašnji efekti sukoba na Bliskom istoku i rasta cene nafte na svetsku inflaciju i privredu bili blaži nego što se strahovalo, odbor NBS upozorava da je neizvesnost i dalje visoka. Inače, dan uoči odluke NBS zvanično je saopšteno da je inflacija u zemlji u julu porasla za 1,9 odsto međugodišnje, što znači da je indeks potrošačkih cena došao na petogodišnji minimum.