Novi uslovi za trgovce koji nude odloženo plaćanje

Evropska pravila o potrošačkom kreditiranju uskoro bi mogla da promene pravila igre na srpskom finansijskom tržištu, od načina na koji se odobravaju krediti do toga ko sme da posreduje i naplaćuje ih. Jedna od tema je i uloga trgovaca kada kreditiraju kupce kroz odloženo plaćanje. Ipak, dok se zakon usklađuje sa Briselom, ostaje otvoreno pitanje kako će se to sprovesti u praksi.

Reč je o Nacrtu izmena i dopuna Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, koji je sačinila Narodna banka Srbije (NBS), a koji uvodi tri ključne novine: kreditnog posrednika, zatim nova pravila za kreditiranje kupaca koje vrše trgovci kroz odloženo plaćanje (predviđeno je da se u tim slučajevima na trgovce prošire sve obaveze u pogledu predugovornog informisanja), te uslugu savetovanja o dugu, koja je još na dugom štapu.

A pitanje od koga će kreditni posredici moći da primaju naknade za svoj rad ispostavlja se kao možda i najzanimljivije - da li će ih plaćati banke ili korisnici kredita? Da objasnimo, ovi posrednici su, pojednostavljeno rečeno, registrovani spoljni agenti koji spajaju građane sa bankama radi lakšeg dobijanja kredita, lizinga ili depozita, obavljajući za njih pripremu dokumentacije i administraciju. Izmenama regulative se sada predlaže detaljna regulacija vrsta kreditnog posredovanja i koji subjekti i pod kojim uslovima mogu pružati te usluge, postupak licenciranja, nadzora, način naplate naknade, itd.

Izmena u hodu - priznavanje provizija za takozvane nevezane posrednike

Iz NBS su u izjavi za Bloomberg Adriju skrenuli pažnju na jedan izazov koji je nametnula evropska hipotekarna direktiva, a tiče se definicije vezanog i nevezanog kreditnog posrednika. Prema Nacrtu, vezani posrednik pruža usluge pod odgovornošću, u ime i za račun jednog, jedne grupe ili više davalaca finansijskih usluga koji ne predstavljaju većinu na domaćem tržištu, pri čemu spis napominje da "samo vezani posrednik može zaključivati ugovore o finansijskim uslugama u ime i za račun davaoca usluga".

Sa druge strane, zasad je zamišljeno da nevezani kreditni posrednik obavlja delatnost kreditnog posredovanja nezavisno od bilo kog davaoca usluga, te mu je zabranjeno da od davaoca kredita prima bilo kakvu naknadu, proviziju ili drugu imovinsku korist, već naknadu za posredovanje može da prima isključivo od korisnika - ovaj deo je, priznaje NBS sporan, a evo i zašto.

Depositphotos

Kako centralna banka pojašnjava, definicija ova dva pojma koja se, bar u slučaju posredovanja kod stambenih kredita, mora preuzeti iz pomenute evropske direktive, "dovodi do toga da posrednik koji, primera radi, ima zaključen ugovor sa više od tri, četiri banke (većina na tržištu - kategorija iz definicije iz hipotekarne direktive koju će u praksi biti teško primenjivati, ali koja se ne može menjati) upada u kategoriju nevezanog posrednika", kaže NBS.

Zbog toga su pojedine države članice EU (npr. Portugal, Hrvatska) za kategoriju nevezanog posrednika propisale zabranu uzimanja provizije od kreditora, kako bi se sprečio sukob interesa.

To je onda dovelo do toga da su ti posrednici osnivali više (povezanih) privrednih društava kako bi svako posredovalo za grupu banaka koje ne čine većinu, te kako bi ostale u kategoriji vezanih posrednika i tako proviziju uzimale od banaka. Zbog toga, NBS je i sama došla do istog zaključka, a to je da iako je ideja u teoriji dobra, u praksi neodrživo očekivati da korisnik plati kreditnom posredniku (na tržištu su to uglavnom agencije za nekretnine i investitori) pored provizije za posredovanje u kupovini nekretnine i proviziju za povezivanje s bankom (obično od 0,5-1 odsto).

"Zato je gotovo izvesno da će se u tom delu nacrt izmeniti i dozvoliti i nevezanim posrednicima (posrednici koji ne rade u ime i za račun banke i koji korisnicima nude kredite različitih banaka koje čine većinu na tržištu) da naplaćuju proviziju od banke, s tim da onda ne mogu da bilo šta naplate od korisnika, osim eventualno provizije za posebne savetodavne usluge", najavili su. Ovde valja napomenuti da se pod tim ne misli na usluge savetovanja o dugu - mada zvuče slično, savetodavne usluge i usluge savetovanja o dugu nisu sinonimi.

Na pitanje kako će u praksi kontrolisati da kreditni posrednici (ali i savetnici o dugu, o kojima će više reči biti nešto kasnije) ne uzimaju provizije od banaka preko povezanih lica/ofšor holding kompanija ili da na neki drugi način faktički nastave da funkcionišu kao "produžena ruka" banaka, iz NBS kažu da dosad nisu dozvoljavali ni mnogo manje očigledne pokušaje izigravanja propisa, pa svakako ne bi dozvolili ni jedan ovakav očigledan primer.

"Prosto, u oblasti zaštite korisnika stepen izvesnosti kažnjavanja banke u slučaju otkrivanja takvih nepravilnosti (uz mogućnost objavljivanja nepravilnosti i kazne u javnosti) je toliki da je rizik takvog postupanja za banku isuviše visok, da bi sebi dozvolila takav način postupanja, i to samo radi prikrivanja provizije posrednicima", ocenjuju.

Nova pravila za odloženo plaćanje - i neće se odnositi samo na trgovinske lance

Već smo rekli da se jedna od novina odnosi na trgovce koji se posmatraju kao davaoci kredita u određenim slučajevima. Reč je o situacijama kada oni kupcima odobravaju odloženo plaćanje, zajam ili slične finansijske aranžmane, pa je predviđeno da se sve obaveze u pogledu predugovornog informisanja stoga prošire i na trgovce. "Razlog za to je što u EU veliki broj trgovaca koji robu prodaju na internetu nude različite oblike finansiranja kupovine, najčešće u obliku 'kupi sad, plati kasnije' (engl. Buy Now Pay Later - BNPL)", pojasnili su iz NBS u saopštenju u maju.

Depositphotos

To znači da će trgovci koji nameravaju da svojim kupcima odobravaju bilo koji oblik finansiranja iz svojih sredstava, izuzev odloženog plaćanja čekovima, morati da budu licencirani i biće pod nadzorom NBS. "Ovde treba podvući da to licencirano finansiranje kupaca od strane trgovaca ne obuhvata plaćanje platnim karticama banaka na rate, ili povezanim potrošačkim kreditima, jer su to kreditni proizvodi banaka i trgovci će u toj situaciji biti uglavnom u ulozi kreditnih posrednika."

Formalno posmatrano odloženo plaćanje kod trgovaca najčešće se finansira upravo putem debitnih i kreditnih kartica na rate i čekovima, a "jedino se čekovi, i to ako se posmatraju odvojeno od Zakona o čeku, mogu uzeti kao oblik finansijske pogodbe sa trgovcem", kaže centralna banka. 

NBS zasad ne raspolaže podacima koliko trgovaca koji su registrovani u Srbiji pruža kreditne usluge, u vidu zajma i odloženog plaćanja iz svojih sredstava. Podsetimo, lane se sektor trgovine našao u žiži pažnje javnosti nakon uvođenja vladinih ograničenja trgovinskih marži i zatvaranja prodavnica, a bio je i jedan od sektora gde je očitan pad zaposlenosti. Mogu li troškovi licenciranja sada uticati na likvidnost i marže trgovinskih lanaca?

"Što se tiče uticaja troškova licenciranja trgovaca na njihove cene i marže, valjda na te troškove i marže pre utiče samo finansiranje odloženog plaćanja iz sopstvenih sredstava, nego trošak licenciranja? Uostalom na njihove cene (pa i marže) utiče i postojeće finansiranje odloženog plaćanja preko banaka. Naime, u većini slučajeva trgovci za robu koju su prodali na rate kreditnom karticom, dobijaju od banke odmah celokupan iznos, uz diskont, pri čemu istovremeno, često ne nude, nižu cenu za plaćanje, gotovinom, tj. odjednom. To onda jasno vodi uprosečavanju cena, te subvencionisanju odloženog plaćanja od strane onih koji plaćaju odjednom", navodi NBS.

Na to sagovornici pridodaju dve činjenice koje pokazuju da nema razloga za zabrinutost zbog troškova licenciranja trgovaca: prvo, licenciranje će biti obavezno samo za velike trgovce (u Nacrtu je iskorišćena mogućnost da se od licenciranja - ali ne i od nadzora - izuzmu mikro, mala i srednja preduzeća); drugo, trošak licenciranja je uglavnom jednokratan.

Međutim, zanimljivo je da se iz pisanih odgovora centralne banke na pitanja Bloomberg Adrije o ovoj temi može zaključiti da licenciranje neće biti ograničeno samo na trgovce u užem smislu - maloprodajne lance, već i na druge vidove trgovine koji se oslanjaju na odloženo plaćanje.

"Na tržištu se odskora oglašavaju finansijski aranžmani prema kojima investitori nude odloženo plaćanje dela (polovine) cene nekretnine na period od dve godine od useljenja, što bi primera radi bio aranžman koji bi potpao pod nov zakonski okvir", izdvajaju.

Prekogranična e-trgovina - izazov za regulatore

Depoitphotos

Centralna banka napominje da je efikasan nadzor u prekograničnom okruženju otvoreno pitanje i za supervizore iz velikih zemalja članica EU, pa i samu EU u delu gde postoji njena direktna nadležnost.

"Mnogi veliki digitalni servisi koji su na tržištu EU nudili BNPL proizvode, ili npr. brze kredite, bez procene kreditne sposobnosti u 'nejasnoj regulatornoj zoni odgovornosti' u međuvremenu su se licencirali kao banke ili institucije elektronskog novca. Ono što treba razumeti jeste da EU kroz CCD2 (engl. Consumer Credit Directive 2 - druga direktiva o potrošačkim kreditima) uvodi obavezu za onog ko u određenoj državi članici nudi BNPL, da mora da primenjuje pravila iz te direktive (procena kreditne sposobnosti, pravno na odustanak, ograničenje kamatnih stopa, itd.), a državama članicama je ipak ostavljeno da odluče da li će dozvoliti nefinansijskim institucijama da se bave potrošačkim kreditiranjem, te ako dozvole, kakvi će biti uslovi za licencu", objašnjavaju sagovornici.

Fintek izuzet od licenciranja

Upitana o budućem statusu domaćih i stranih fintek platformi koje nude BNPL usluge, centralna banka šalje jasnu poruku - one neće biti u režimu licenciranja u skladu sa ovim zakonom, "osim ako se radi o subjektima koji prodaju svoju robu i usluge i za to odobravaju zajmove, odloženo plaćanje i slično".

"NBS ne želi da potpuno otvori i liberalizuje tržište potrošačkih kredita, kao što na primer planira da uradi Hrvatska sa novim Predlogom zakona o potrošačkom kreditiranju", kažu i dodaju da, umesto toga, žele da licenciraju i nadzireu trgovce koji u okviru svoje trgovačke delatnosti nude finansijske aranžmane radi podsticaja prodaje svojih roba i usluga.

Cilj je da ih obavežu, pre svega, na procenu kreditne sposobnosti i predugovorno informisanje korisnika, te da u tom slučaju potrošači imaju ista prava kao i kada uzimaju kredit od banke (pravo na odustanak, prevremenu otplatu i slično). "Ali ne želimo da dozvolimo da se trgovci mimo svoje osnovne delatnosti bave potrošačkim kreditiranjem, ili da bilo koji drugi subjekt, koji nije finansijska institucija, može da odobrava potrošačke kredite. S tim u vezi, uvodimo mere u vezi sa neovlašćenim kreditiranjem, koje su propisane u Nacrtu zakona o kreditnim institucijama."

Savetovanje o dugu zasad na dugom štapu

Depositphotos

Konačno, treća bitna novina je da se prvi put prepoznaje i reguliše usluga savetovanja o dugu, koju EU vidi kao izuzetno značajnu u kontekstu zaštite korisnika finansijskih usluga, pa je direktivom o potrošačkim kreditima čak predvidela u nekoliko slučajeva i obavezu davalaca kredita da korisnike upućuju na ove usluge. Ovo treba da budu usluge pomoći korisnicima koji imaju ili je verovatno da će imati poteškoća u ispunjenju obaveza prema davaocima finansijskih usluga.

Da ne bude zabune, iako i savetnici o dugu i gorepomenuti kreditni posrednici pomažu građanima da upravljaju svojim finansijama i obavezama prema bankama, ključna razlika je u tome što prvi pomažu da se klijent izvuče iz finansijskih poteškoća i smanji dugove, dok mu kreditni posrednici pomažu da uđe u novi dug. Ili, kako to NBS formuliše, "ideja je da savetodavne usluge pored davalaca kredita mogu da pružaju i kreditni posrednici (određene vrste, ne nužno svi) koji su privredna društva", dok je usluga savetovanja o dugu "namenjena korisnicima koji su već u problemu sa otplatom kredita i generalno u velikim dugovima, i tu uslugu će moći da pružaju i udruženja (za zaštitu potrošača), dobrotvorne organizacije i slično".

Ipak, primena instituta savetovanja o dugu je odložena na duži period, dok i sama EU ne da definiše preciznije okvire za ovu uslugu. "Očekuje se da u međuvremenu Evropska komisija izađe sa preciznijim uputstvima u pogledu načina pružanja tih usluga", najavila je srpska centralna banka.

Mali manevarski prostor centralnih banaka

Nacrt je korak ka potpunom usklađivanju sa gorenavedenim evropskim direktivama o potrošačkim kreditima i hipotekarnim kreditima. Ovo usklađivanje NBS i navodi kao primarni cilj menjanja postojećeg zakona, dok bi sekundarni onda bio da se taj proces iskoristi da se pre svega uredi tržište kreditnog posredovanja.

Međutim, kada je reč o ostvarivanju prvog cilja, iz centralne banke bez ustezanja ukazuju na to da je prostor za prilagođavanje pravila minimalan.

"Treba otvoreno reći da je manevarski prostor i zemalja članica, a posebno zemalja kandidata veoma sužen. Iako je nekad preovladavao stav da je za razliku od uredbi (engl. regulations) koje se neposredno primenjuju, svrha direktive da se kroz nacionalne propise pravila te direktive prilagode okolnostima u konkretnoj državi članici, takav stav je u praksi dovodio do velikih razlika, te je narušavao imanentan cilj svake direktive - uspostavljanje jedinstvenog tržišta. Otuda se i kroz odredbe samih direktiva ostavlja sve manje slobode za države članice u pogledu načina njihove primene", rekli su u NBS.

Kako su ocenili, ono što građani, a posebno bar stručna javnost mora da razume, jeste da primena prava EU ima svoje lice i naličje, te da članstvo u EU, ima svoju cenu, između ostalog i u delimično ograničenom zakonodavnom suverenitetu, što onda može suziti mogućnost prilagođavanja regulative tržišnim uslovima konkretne države.