Deloitte: Oscilacije na deviznom tržištu su već počele

Narodna banka Srbije (NBS) izdaje saopštenja o visini deviznih rezervi i intervencijama na bankarskom deviznom tržištu kojim održava stabilnost kursa na određenom nivou. Prema poslednjem takvom izveštaju iz septembra ove godine, NBS je od početka godine kupila 480 miliona evra na međubankarskom deviznom tržištu i prodala 425 miliona evra neto od početka godine, dok su rezerve uvećane na 16,5 milijardi evra.

U kriznim vremenima, stabilni nivo rezervi u kombinaciji sa deviznim kursom koji ne oscilira previše, jeste ono što ekonomisti ocenjuju kao pozitivno. Budući da je inflacija jako visoka i predstavlja opasnost za sve ekonomije, podizanje kamatnih stopa je monetarni odgovor koji većina centralnih banaka koristi kao instrument, ali vodeći računa da se ne uguši privreda. Odliv investicija i veći potresi na tržištu zbog jakog rasta kamata, moglo bi u najgorim scenarijima da ugrozi kurs dinara i rezerve zemlje.

Sa Nebojšom Nikolićem, direktorom sektora za upravljanje rizicima u Deloitte Advisory u Beogradu, razgovarali smo o rizicima i izazovima koji čekaju Srbiju u narednom periodu. S obzirom na to da se ekonomisti slažu da je jako teško dati dobra predviđanja i projekcije u vremenu ovako velike privredne krize, oni koji se bave rizikom kombinuju brojeve, ali i druge podatke, kao i istorijska ekonomska iskustva, da bi ograničili i sveli na minimum nadolazeće rizike. Neki od tih rizika su već tu i jasno vidljivi, prema rečima direktora za upravljanje rizicima iz Deloitte. 

"Jedino što bi bilo dobro za investitore i za širu javnost je da transparentnost deviznih intervencija bude nešto veća, da bismo onda mogli da sami sudimo o tome šta se tu zapravo zbiva, jer trenutno jedina informacija koju možemo da dobijemo su zvanična obraćanja NBS u kojima kaže da su devizne rezerve stabilne i da su na 16 milijardi evra i da se ne očekuju prevelike oscilacije. S tim u vezi, oscilacije su već počele. Makroekonomski, pitanje je samo na koji će deo sektora prvo da se prelije. Da li na rast nezaposlenosti, da li na stagnaciju ekonomskog rasta ili možda i na devizni kurs", navodi Nikolić u intervjuu za Bloomberg Adriju. "Kurs može da se brani i to ima svoju cenu."

 

Ono što će svakako predstavljati izazov za ekonomsku politiku Srbije u narednom periodu je otplata obaveza koje će stići u sledećoj godini, sve lošija situacija na tržištu hartija od vrednosti, ali i visoke kamate, koje će, kako stvari stoje, ići još gore, te cena energenata koje će država morati jedno duže vreme da kupuje na otvorenom tržištu.

Šokovi tek slede

"Krenuću od jedne situacije koju smo imali početkom godine, svi znamo je je euribor bio u potpuno negativnoj zoni. Nedavno sam istražio četiri velike bankarske kompanije u Srbiji, njihove holding kompanije koje su projekcije dali do 2025. godine i svaka od tih grupacija je zadržala negativan euribor, dakle svi su pogrešili. Ne da su pogrešili na horizontu od godinu dana, već na horizontu od pet meseci. Euribor je pozitivan, svi znamo kakvi će tek šokovi da slede na otplatne kapacitete kredita stanovništvu i privredi. S tim u vezi stavio bi se u situaciju našeg kursa. Pre svega, naš kurs i odbrana zavise od deviznih rezervi. Nivo deviznih rezervi zavisi od obaveza koje Srbija treba da plaća prema inostranim kreditorima. Svi znamo šta se desilo sa euriborom, porastao je i nije teško izračunati koliki je to kamatni udar na otplatne kapacitete Srbije, ako ne stavimo u kontekst energetske krize koja je dolazeća, dolazimo do jedne jednačine koja nema jednoznačno rešenje", procena je rizika koju iznosi Nikolić.

 

 

I domaće institucije su ranije upozorile da će Srbija naredne godine morati da se zaduži tri do četiri milijarde evra, jer oko četiri milijarde evra duga dolazi na naplatu, ocenio je Fiskalni savet ranije. Kamatne stope su sada najmanje sedam do osam odsto, a cena zaduživanja je za oko 50 odsto veća za Srbiju nego za zemlje centralne i istočne Evrope, ocena je Saveta. Srbija se zadužila već milijardu dolara od Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) ove godine, a nada se i aranžmanu sa MMF-om od 2,4 milijarde evra.

Nametnuta tranzicija

„Kada pričamo o energiji i gasu, hajde da počnemo od regiona i mnogo veće ekonomije poput Italije i Mađarske su mnogo više zavisni nego mi, samo što oni imaju izraženije političke probleme jer su stalni članovi Evropske unije (EU) i imaju mnogo veći pritisak da se usklade sa evropskim standardom, odnosno i sa sankcijama, i sa međunarodnim oblikom saradnje sa zemljama u kojima su prirodni resursi. Srbija je svakako u izazovnoj situaciji i s obzirom na to da nije član EU, potrebno je da osluškuje potrebe, kako s jedne, tako i s druge strane i koliko god je to moguće da balansira. Linija za balansiranje je uvek tanka i to je nešto na čemu Vlada i generalno politika zemlje igra prethodnih deset do 12 godina, ali zapravo niko nema čarobni štapić šta bi tu bilo najbolje rešenje. Energija i resursi su nešto bez čega se ne može, energija i energetski resursi su uvek dostupni, ali je uvek pitanje cene, a to je nešto što će da boli i građane i Vladu", navodi Nikolić.

S obzirom na to da je Srbija iskusila kolaps elektrogiganta Elektroprivreda Srbije (EPS), te da je naftno i gasno preduzeće NIS prodala Gazpromu 2008. godine za 400 miliona evra, kao i da nije uvela sankcije Rusiji, a da je i dalje deklarativno na EU putu, mnoge kreditne linije koje sada potpisuje imaju uslov u obliku utrošenih sredstava ka zelenoj tranziciji. I Svetska banka (SB) i MMF, kao i EBRD i drugi kreditori imaju linije zelenih kredita za državu na Balkanu, ali je pitanje koliko je država spremna finansijski, ali i na druge načine, za prelazak sa uglja i gas na zelenije alternative. 

"Postavlja se i pitanje regulative, koliko sam regulator kroz olakšice stimuliše banke da investiraju u manje poznate plasmane i one koji su manje predvidivi. Tu počinjemo priču o kompleksnim projektima, o finansiranju vetroparkova, fabrika električnih automobila, to su sve neke nove tehnologije koje su okrenute ka zelenoj agendi. Mislim da su banke tu malo i dalje skeptične, svi znamo da zelena agenda nosi visoke troškove, a sama korist i isplativost tih investicija je upitna. Tako da uz pomoć velikih evropskih fondova, i uz neke garancije u pozadini, banke su i spremne da uđu u nove tipove plasmana, ali im treba vetar u leđa“, kaže Nikolić.

Pošto zelena inicijativa ne dolazi od Rusije, a zelene agende i krediti su po pravilu uslovi zapadnih zemalja, postavlja se pitanje da li će definitivan prelazak Srbije na zelenu agendu označiti i politički otklon od tradicionalnih, religijskih, bratskih veza sa Istokom.

Prema rečima direktora za upravljanje rizicima, veliki problem je što ponekad slobodne linije kredita stoje i ostaju neiskorišćene upravo zbog nedostatka projekata. Da bi se došlo do projekata na državnom nivou, potrebno je da se prepozna potreba, da se pokrene inicijativa i da se na potrebu odgovori.

"Ukoliko država nema inicijativu i ne stimuliše privredu u tom određenom smeru, ukoliko ima veće prioritete, upravo dolazi do toga da gomila kreditnih linija koje su raspoložive po veoma povoljnim uslovima ostanu neiskorišćene", kaže Nikolić. 

Prema njegovom mišljenju, on se nada da je kriza trenutna, ali i da globalne tendencije koji nalažu da se ulaže u zelenu energiju, mogu u Srbiji to da promene.

"U kojoj meri u Srbiji to zavisi od aktivnosti NBS, ministarstva finansija, ministarstva za ekologiju i ministarstva energetike. Da bi država ušla u tu priču potrebni su joj evropski fondovi, ali to je samodovoljan, ali ne i neophodan uslov, jer je neophodan uslov da država pokaže operativnu spremnost da uđe u te projekte", navodi Nikolić za Bloomberg Adriju.