MMF podržava kursnu politiku NBS

Između Narodne banke Srbije i pojedinih ekonomista se poslednjih meseci vodila debata o tome da li je kursna politika centralne banke politika fiksnog kursa ili relativne kursne stabilnosti, a dovodila se u pitanje i sama svrsishodnosti takve politike. Prema poslednjim navodima, izgleda da je MMF stao na stranu NBS.

Sudeći po navodima iz međunarodne finansijske institucije, monetarna politika u Srbiji treba da bude takva da dovede do smanjenje inflacije, ali uz održavanje stabilnosti kursa.

"Prema oceni Međunarodnog monetarnog fonda, dalja kombinacija makroekonomskih mera trebalo bi da bude takva da obezbedi smanjenje inflacije i podrži stabilnost deviznog kursa. Važno je da fiskalna konsolidacija podržava monetarnu politiku, ali i da se u budžetu zadrži visok nivo kapitalnih rashoda kako bi se rešile znatne infrastrukturne potrebe Srbije", rekli su iz NBS u saopštenju objavljenom u sredu.

Ekonomisti nisu saglasni

Sa stavom NBS i MMF ne slažu se pojedini ekonomisti, pa je tako profesor ekonomije Slaviša Tasić za Bloomberg Adriju rekao da je privreda Srbije vezana za evro, pa se odluke Evropske centralne banke mogu smatrati bitnijim za Srbiju od odluka NBS.

"Posledica vezivanja za neku valutu je da onda više nemate sopstvenu monetarnu politiku. Ili je imate, ali ona nije efektivna jer kurs dominira", rekao je Tasić.

Sličan stav izneo je i pokojni ekonomista i saradnik bečkog Instituta za međunarodne ekonomske studije Vladimir Gligorov, koji je kamatnu stopu u Srbiji nazvao endogenom.

"Mada je zvanično reč o režimu ciljane inflacije, stvarno je reč o režimu fiksnog kursa. Tako da su devizno tržište, to jest tržište stranim novcem, i obavezna rezerva osnovna sredstva monetarne politike. Promene u kamatnim stopama su potrebne da bi se obezbedila poželjna ravnoteža na deviznom tržištu", rekao je krajem septembra za Bloomberg Adriju.

Sličnu karakterizaciju ovakve politike su izneli i profesor Ekonomskog fakulteta Đorđe Đukić, kao i bivši guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić, koji je rekao da takav kurs ne mora nužno biti loš, a da je u kriznim vremenima i jedno od boljih rešenja.

Kako je za Bloomberg Adriju nakon objavljivanja saopštenja povodom završetka razgovora sa Misijom MMF o novom aranžmanu ove nedelje rekla Svetlana Popović sa Ekonomskog fakulteta, zvanično fiksiranje kursa ne bi bilo produktivno, ali je razumljivo zašto privrednici zahtevaju takvu meru.

"Privrednici se često zalažu za fiksni kurs jer to donosi predvidivost u njihovom poslovanju, naročito na duži rok. Zato su česti zahtevi da se kurs zvanično fiksira. To ne bi bila adekvatna strategija jer bi se time kompletno vezale ruke NBS, u smislu da bi onda zaista njen osnovni cilj bio da dati kurs brani dok će interni ciljevi (rast, zaposlenost) tome biti podređeni, a kurs se može braniti dokle ima deviznih rezervi", dodaje Popović.

Kada bi se kurs pustio, dinar bi znatno pao, a jedino rešenje na duge staze je promocija instrumenata zaštite od valutnog rizika, navela je.

"Valutnim klauzulama su banke prenele valutni rizik na svoje klijente, koji, nažalost, nemaju mnogo mehanizama da se od istog zaštite i primanja su u dinarima. Veliki rast opterećenja kreditima bi izazvao masovne probleme sa izmirivanjem obaveza i u sektoru stanovništva i u privredi i mnogi više ne bi bili u stanju da taj dug izmiruju", dodaje Popović.

NBS se već javno ograđivala

Centralni bankari su već jednom reagovali na navode u medijima da se u Srbiji sprovodi politika "de fakto fiksnog kursa". Iz NBS su svoju politiku opisali kao rukovođeno plivajući devizni kurs i rekli da postoji više razlika između ovakvog pristupa i fiksnog kursa.

Ukoliko naiđu periodi neizvesnosti, ovaj pristup dozvoljava NBS da "izvrši blago prilagođavanje vrednosti lokalne valute prema repernoj stranoj valuti, a bez promene režima deviznog kursa". Druga razlika je, kako navode centralni bankari, bezbednosne prirode.

"Takođe, rizik od spekulativnih napada na valutu, pre svega velikih stranih investitora, u aktuelnom režimu deviznog kursa znatno je manji nego što bi bio u režimu fiksnog deviznog kursa, a u uslovima otvorenosti Srbije kako za strane direktne, tako i portfolio investicije", rekli su iz NBS.

Prema podacima Bloomberga, evro se poslednjih godina kretao na oko 117 dinara, pri čemu je poslednji put prešao iznos od 119 dinara početkom januara 2019. godine.

Kako su za Bloomberg Adriju rekli, banka ne planira da promeni ovaj pristup.

"Ova decenijska posvećenost Narodne banke Srbije nije bila dovedena u pitanje ni tokom nezapamćenih globalnih neizvesnosti sa kojima se suočavamo poslednjih godina – izazvanih pandemijom, energetskom krizom i geopolitičkim tenzijama", rekli su iz NBS sredinom oktobra.

"Prema tome, kao što smo više puta isticali i pokazali u praksi, očuvanje relativne stabilnosti kursa dinara prema evru za Narodnu banku Srbije nema alternativu", dodali su tom prilikom.

Analičari BBA predviđaju stabilan kurs i manje rezerve

Dogovaranje aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom, koje čeka svoju formalnu potvrdu, značio bi da će kurs dinara prema evru ostati stabilan i u sledećoj godini, smatraju analitičari Bloomberg Adrije.

"Dogovaranje MMF aranžmana, koji se još treba formalno potvrditi, učvršćuje naše mišljenje da će se odnos dinara prema evru zadržati u relativno uskom rasponu u narednih nekoliko kvartala", navode analitičari, dodajući da to dolazi "uz uzlazne pritiske paralelno sa pritiskom na smanjenje deviznih rezervi".

Depositphotos

Kraće rečeno, NBS će uspeti da održi relativnu stabilnost kursa, ali će je to možda koštati više nego što je to bio slučaj do sada.

Analitičari sam aranžman vide kao pozitivan razvoj, kako za državu, tako i za investitore. "Dogovaranje aranžmana sa MMF-om vidimo kao čvrsto sidro za očuvanje stabilnosti dinara, kao i signal stranim investitorima koji bi omogućio refinansiranje dospeća postojećeg duga i zaduživanje za pokrivanje budžetskog deficita u narednim kvartalima", navodi se u izjavi analitičara.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar