Usred pregovora o stenbaj aranžmanu sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u saopštenju medijima posle sastanka sa delegacijom zajmodavca objavio da očekuje usporavanje srpske privrede na tri odsto. MMF je sa svoje strane ranije u oktobru korigovao rast BDP-a Srbije na 3,5 odsto. Ovom sastanku su prisustvovali i guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) i Ministar finansija, koji su ranije zadržali svoje prognoze za rast ekonomije na 3,5 odsto, koje će sada biti korigovane nadole.
U ovom trenutku u Srbiji je sa MMF-om aktuelan PCI aranžman, koji ističe 2023. godine, a pregovara se o stenbaj aranžmanu jer država mora da se zaduži prema nekim procenama preko šest milijardi evra da bi platila energente ove godine posle kolapsa elektrogiganta Elektroprivrede Srbije.
Kako je saopšteno iz Predsedništva, rast će usporiti zbog krize u Ukrajini.
Opširnije
MMF smanjio prognozu globalnog rasta, za Srbiju predviđa rast od 3,5%
MMF je smanjio prognozu globalnog rasta u narednoj godini na 2,7 odsto, sa 2,9 odsto, koliko je bilo u julu, i 3,8 odsto u januaru.
11.10.2022
Analitičari BBA: Usporavanje rasta privrede očekivano
Poslednji statistički podaci pokazuju znatno usporavanje u privrednim kretanjima
31.10.2022
Rast BDP-a Srbije dodatno usporio na 1,1 odsto
U prvom kvartalu rast BDP-a iznosio je 4,4 odsto, u drugom 3,9 odsto
31.10.2022
Knez: BDP u Srbiji će rasti, ali manje nego prethodne godine
U najnovijem regionalnom izveštaju tim analitičara Bloomberg Adrije analizira kako će se BDP kretati do kraja ove godine i u narednoj godini.
19.10.2022
"S tim u vezi, predstavnici MMF-a insistirali su na strožoj monetarnoj i fiskalnoj politici i u skladu sa tim predložili adekvatne mere", stoji u saopštenju u kome se ne preciziraju detalji kakve bi mere mogle da budu.
Prema procenama ekonomista, ali i iz prethodnih aranžmana sa ovom insitucijom, za Srbiju ovo nije novost. MMF već decenijama insistira na mnogim konsolidacijama u ovoj državi, a jedan od zahteva upravo iz MMF-a je bila i konsolidacija i bolje upravljanje javnim preduzećima, kao što je i slučaj sa EPS. Ispostavilo se da upravljanje javnim preduzećima u državi na Balkanu i jeste problem.
Štednja "ako imate odakle"
Ono što je Srbija uspela da ostvari je fiskalna konsolidacija, koja će biti element stabilizacije ove krize izazavane energentima, ali kao i uvek kod budžetiranja, ako ste u krizi i trošite previše zbog napravljenih grešaka, kaiš mora da se steže i prištedi.
Saopšteno je da se Vučić zahvalio na predlozima i rekao da je Srbija od početka fiskalne konsolidacije 2014. uvek poštovala preporuke MMF-a i imala aktivan aranžman sa ovom institucijom.
Stendbaj aranžman omogućiće da Srbija dobije i kredite MMF-a, ali će i podrazumevati da domaća budžetska politika, kao i politika NBS, ne budu široke ruke kao ranije, navodi se iz predsedništva.
U poslednjem izveštaju za Srbiju iz juna ove godine, MMF je izdao i neke preporuke koje su se uglavnom odnosile na bolju fiskalnu disciplinu. S obzirom na to da se sada vode pregovori o konkretnom kreditu, veruje se da će uslovi za dobijanje pozajmice biti sprovođenje saveta, odnosno saveti će verovatno biti pretočeni u uslove za dobijanje kredita.
MMF je još u izveštaju u junu upozorio da dalje potrebe za potrošnjom mogu nastati, "posebno zbog rizika u energetskom sektoru, iznad iznosa koji su već obezbeđeni". Prema istom izveštaju, vlast u Srbiji je navela da će takvi dodatni izdaci biti namireni kroz preraspodelu u okviru dogovorenog limita deficita.
U izveštaju MMF-a se navodi da ukoliko ekonomski poremećaji zahtevaju dalju podršku pogođenim grupama ili aktivnostima, uključujući državna preduzeća u energetskom sektoru, dodatni rashodi bi trebalo da se podmire "tako što bi se rebalansom planiranih tekućih i kapitalnih rashoda ponovo odredili prioriteti".
"Svaka dodatna hitna pomoć treba da bude privremena i usmerena na ugrožena domaćinstva i održiva preduzeća. Finansijska podrška državnim preduzećima treba da se pruža na transparentan način", zaključak je Fonda.
.webp){kind=icon}
