Srbija lako može da pređe iz plusa u minus

Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da misija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) dolazi u Srbiju 20. oktobra i da će se tada sa tom međunarodnom finansijskom institucijom razgovarati o novom stendbaj aranžmanu, koji bi trebalo da pruži dodatni impuls reformama i sigurnosti ulaganja u Srbiji.

Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu, kaže za Bloomberg Adriju da nije problem da se zadužujete, problem Srbije je koliko novca se troši na servisiranje dugova.

"Na primer, 2016. godine smo odvajali negde oko tri odsto BDP-a za servisiranje dugova, kada su bile dobre godine i rastao je toliko snažno BDP da ste mogli da to održite. Problem Srbije je koliko odlazi na servisiranje kamata za dugovanja. Nije problem da uzmeš kredit sve dok imaš kreditni rejting i rast BDP-a", navodi profesor Savić.

Prema njegovim rečima, manji je prag za manje države, jer smo mala zemlja sa malom zaradom. "Lako pređemo iz plusa minus", objašnjava profesor Ekonomskog fakulteta.

Siniša Mali je naglasio da je za Srbiju aranžman sa MMF-om izuzetno važan, i podsetio da je sa tom finansijskom institucijom saradnja krenula 2015. godine, kao i da su nam pomogli da kroz dosadašnji reformski proces prođemo brzo i uspešno.

"Danas je Srbija primer uspešnosti reformi od 2014. do 2018. godine, kada smo završili tešku fiskalnu konsolidaciju. Nakon toga smo ušli u visoke stope privrednog rasta, još pre krize izazvane pandemijom", podsetio je Mali.

Prema njegovim rečima, sada bismo mogli da povučemo mnogo povoljnija novčana sredstva nego što bi to bio slučaj kada bismo se zaduživali na finansijskom tržištu kapitala.

"Zaduživanje kroz dinarske i evroobveznice smo ranije imali sa kamatom od 0,5, 1 i 1,5 odsto. Sada kada rastu i Libor i Euribor, veće je interesovanje za dinarske obveznice, ali kamate su na čest do sedam odsto. Imaćemo nekih 3,5 milijarde evra od stranih direktnih investicija (SDI) ove godine, imaćemo još neki izvoz, a imamo i visoke devizne rezerve koje jednim delom možemo da koristimo", navodi ekonomista Savić.

 

 

Prema poslednjem izveštaju Fitch Ratings iz avgusta ove godine, rezerve su iznosile 15,0 milijardi evra na kraju jula, što je manje od 15,6 milijardi evra na kraju februara, i predviđa se da će pasti na 3,8 meseci tekućih spoljnih plaćanja na kraju 2023. godine, sa 5,2 meseca na kraju 2021. godine.

"Izazovni uslovi spoljnog finansiranja doprinose eksternim rizicima, iako bi srpski instrument za koordinaciju politike MMF-a (PCI) pomogao da se olakša finansirani program MMF-a ako ga vlada sprovodi. Predviđa se da će neto spoljni dug porasti na 33 odsto BDP-a na kraju 2022. godine, znatno iznad BB medijana od 17 odsto", navodi Fitch Ratings u poslednjem izveštaju o Srbiji.

Ministar Mali je komentarisao visinu javnog duga Srbije, istakavši da o njemu pričaju neodgovorni pojedinci, te da je reč o paušalnim ocenama.

 

 

"Zbog građana Srbije, bitno mi je da kažem da je u ovom trenutku javni dug Srbije 31,5 milijardi evra. Ako pogledate apsolutni iznos tog javnog duga, mi nemamo nikakav problem, otplaćujemo sve obaveze na vreme", rekao je Mali.

Dugovi rastu

Srbija je prema poslednjem ugovoru sa Rusijom postigla cenu od 400 dolara za hiljadu kubnih metara gasa za narednih tri godine. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, Srbija je u prvih šest meseci ove godine uvezla prirodnog gasa u gasovitom stanju u vrednosti od 670,3 miliona evra iz Mađarske. Ostaje nejasno da li je to gas koji je kupljen od Rusije, ili da li je unapred plaćeno skladištenje u susednoj državi, a koji smo potpisali sa Mađarskom ranije ove godine.

Prema podacima Narodne banke Srbije (NBS) iz avgusta, uvoz energenata iznosio je 3,1 milijardu evra i veći je za 2,1 milijardu evra u odnosu na prvu polovinu 2021. godine. Ministarka rudarstva i energetike je najavila, takođe u avgustu, uvoz energenata do marta sledeće godine u visini od  3 milijarde evra. Okvirno, Srbija bi, ako se stvari na tržištu ne budu dodatno komplikovale, morala da namakne oko šest milijardi evra. Nedavno je i uzet kredit od Ujedinjenih Arapskih Emirata u visini od milijardu dolara, koji će se prema rečima ministra finansija koristiti da se "refinansiraju obaveze koje dospevaju na naplatu sledeće godine".

"Mi ćemo krajem godine imati najveći BDP ikada. Pomogli smo građanima, privredi, sačuvali radna mesta i evo danas veliki broj zemalja ulazi u recesiju, dok smo mi u prvom kvartalu imali stopu privrednog rasta od 4,3 odsto, a u drugom kvartalu 3,9 odsto i daleko smo od recesije", kazao je Mali.

Profesor Savić kaže da je rast od 3,5 odsto BDP-a jako dobra stopa "ukoliko je realna".

"Ono što vidim kao problem su sve one kompanije koje sarađuju sa EU, svi oni koji su izvozili na Zapad, a najviše ono što ja zovem „komponentaši“, odnosno oni koji ne izvoze gotove proizvode u EU, malo bolje će proći oni koji kao Tigar AD izvoze gotov proizvod. Ali i oni su kritični jer su ranije izvozili više od 90 odsto onoga što proizvedu na Zapad", kaže Savić.

 

 

"Kineske kompanije iz Srbije, ako pogledamo prve podatke, treba da izvezu oko 3 milijarde evra do kraja ove godine, ako nastave ovim tempom. Pošto je trećina, na primer, naše vlasništvo u RTB-u Bor, Srbiji bi trebala da pripadne trećina dobiti, ali kao i svugde u svetu, kompanije kriju i umanjuju dobit, što nije ništa novo i mi tu ništa ne možemo. Dobijamo neki simbolični deo i manje količine zlata po nekoj povoljnijoj ceni", navodi ekonomista.

Profesor Savić kaže i da je dobro da su uopšte Kinezi hteli da ulažu i investiraju, jer bi inače ta postrojenja beležila gubitke, a i da sada zaista beleže dobre rezultate.

Ministar finansija je dodao da se država iz dana u dan bori da ublaži negativne posledice krize po stanovništvo i privredu. Naglasio je da Srbija nije izazvala krizu, već neko drugi, i da se borimo da svakog dana imamo dovoljno gasa, struje, goriva, hrane, te da je država ponovo preuzela teret krize na sebe.

"Uprkos svemu mi smo stabilni i jaki. Imamo 2,5 milijardi evra na računu i potpuno smo likvidni, a to je upravo ono o čemu je predsednica MMF govorila. To znači da smo spremni za predstojeću zimu", naveo je Mali.

Ko će biti u problemu

"Najranjivija tačka našeg razvoja su zemlje EU. Dodatno visoke cene nafte, đubriva, u Evropi nestašica gasa i ostalih sredstava – ako oni ne rade, ovde će biti jako otežano za rad. Logika ekonomske krize je da se razvija, a dobar primer je kriza iz 2008. godine koju smo mi savlađivali narednih 8 godina. Neke zemlje brže, neke sporije savladaju krizu. A sada sve ukazuje da će kriza eskalirati, a da će trebati godine da se uspostavi ponovo dobar rast", kaže profesor Savić.

Ali problemi će se verovatno osetiti više dogodine, a prema rečima ministra finasija Malog, ako budemo štedeli, imaćemo više novca na proleće sledeće godine. Može se reći da je što se tiče očekivane teže situacije u budućnosti za Srbiju, ministar finansija potpuno u pravu.

Ministar je rekao da u budućnosti neće biti lako. On je podsetio da smo svake godine kupovali struju i da to nije ništa novo, samo je razlika u tome što je cena struje po megavat satu bila 70 ili 90 evra, a sada je 400 ili 500 evra.

"Moja molba za građane je da malo štedimo energiju. Ceo svet to radi. Ugasiš sijalicu i uštedećemo, lakše ćemo proći kroz zimu i manje ćemo novca davati za uvoz struje", poručio je ministar.

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar