Narodna banka Srbije (NBS) podigla je referentnu kamatnu stopu na 3,5 odsto na današnjem sastanku Izvršnog odbora, zbog inflacije koja je van kontrole zbog rata u Ukrajini, uzrokujući poremećaje na svim tržištima.
Centralna banka Srbije je od početka godine referentnu kamatnu stopu ukupno podigla za dva i po procentna poena. Prva tri povećanja, u aprilu, maju i junu, iznosila su 50 baznih poena, dok su u julu i avgustu cene zaduživanja podizane za po četvrtinu procentnog poena. Pre ovog povećanja referentna stopa iznosila je tri odsto.
"Za današnju odluku očekujemo još jedno povećanje stope za 25 baznih poena i još jedno (možda konačno) do kraja godine. Međutim, postoji određeni rizik od povećanja (verovatno ne za današnju odluku), koji će u velikoj meri zavisiti od postavki politike glavne centralne banke i globalne ekonomije uopšte", rekao je pre same odluke NBS Jakub Kratky, finansijskog analitičara u Generali Investments CEE.
Opširnije
NBS se vratila podizanju stopa od 50 bp zbog inflacije van kontrole
NBS preduzima i druge restriktivne mere, navodi se u izveštaju.
08.09.2022
NBS će odoleti trendu bržeg podizanja kamatnih stopa, kažu analitičari
Analitičari Bloomberg Adrije očekuju da NBS referentnu kamatnu stopu podigne za 25 baznih poena.
08.09.2022
Slede odluke ECB i NBS - koja je bitnija za Srbiju?
Da je odluka ECB bitnija od odluke NBS, smatra profesor ekonomije Slaviša Tasić.
07.09.2022
Kamate na štednju još ne prate rast kamatne stope NBS
Prosečna ponderisana kamatna stopa na dinarsku štednju povećana je za jedan odsto od aprila, a NBS je svoju stopu od tada povećala za dva procentna poena.
07.09.2022
Lepljiva inflacija
Iz NBS su sredinom avgusta saopštili da bi stopa inflacije u septembru mogla dostići 14 odsto, a da se vraćanje u granice cilja (1,5 odsto do 4,5 odsto) može očekivati u prvoj polovini 2024. godine.
"S obzirom na to da je 70 odsto inflacije u zemlji uvezeno, prirodno je da se očekuje da će inflacija u Srbiji pratiti inflaciju u Evropi, pa je i izvestan njen rast u narednim mesecima. Prema našim estimacijama, međugodišnja inflacija bi u poslednjem kvartalu ove godine trebalo da dostigne vrhunac, nakon čega bi imala blago opadajući trend kao posledica delovanja dosadašnje restriktivne monetarne politike NBS i očekivanog slabljenja efekata koji su uticali na rast cena hrane i energenata", kaže Marija Savić, direktorka Odeljenja za ekonomska istraživanja Banca Intesa Beograd.
Analitičar Kratky pak misli da je vrhunac sve bliži, verovatno već u ovom kvartalu (u skladu sa poslednjom projekcijom NBS) ili do kraja ove godine, pošto bi statistička baza trebalo da postane mnogo povoljnija.
"Međutim, visoke spoljne neizvesnosti u vezi sa geopolitikom i epidemiološkom situacijom u Kini mogle bi da poremete stabilizaciju cena. U svakom slučaju, inflacija bi trebalo da ostane "lepljiva", tako da bi budući pad trebalo da bude prilično postepen", reako je analitičar iz Praga.
"Lepljive cene", poznate i kao "lepljivost cena", odnose se na cene koje su otporne na promene tržišnih uslova i uporno ostaju na istom nivou.
NBS preduzima druge mere zbog kojih podizanje kamatnih stopa ne mora biti drastično. Dinar je za sada pod blagim aprecijacijskim pritiscima, koje NBS umanjuje kupovinom deviza na tržištu i to ublažava potrebu za oštrijim podizanjem kamatnih stopa, pojašnjavaju analitičari Bloomberg.
Što se tiče domaće situacije u Srbiji, vlasti su bile relativno aktivne u nastojanjima da ograniče rast cena u ključnim segmentima kao što su hrana i energija. Takođe, pomaže i praktično stabilan dinar.
"Malo je verovatno da će NBS odustati od svoje dosadašnje valutne politike. Posle izazovnih prvih meseci ove godine kada je NBS utrošila veliki deo svojih rezervi u odbrani dinara, tokom leta se trend promenio i rezerve su počele da rastu iako su i dalje skoro devet odsto manje od početka ove godine", rekao je Kratky.
Srbija više nije "outperformer"
Čini se da će privreda nastaviti da ide ispod svog potencijala, što implicira relativno prigušene pritiske na strani tražnje, tako da nema potrebe da se potrošnja i privreda guše prekomernim povećanjem stopa, objašnjava Kratky, što se poklapa sa prethodnim očekivanjima analitičara da će biti blažih povećanja stopa. Može se reći da je današnja odluka NBS da podigne stopu više od očekivanog dodatno opterećenje za privredu i građane.
"Što se tiče ukupnih makro izgleda, Srbija više nije "outperformer" (ne stoji dobro). Primetili smo izvestan oporavak BDP-a u drugom kvartalu nakon kvartalne kontrakcije u prvom, ali i dalje zaostaje za većinom regionalnih kolega. Štaviše, visokofrekventni podaci ukazuju na dalji gubitak zamaha i sa nadolazećom recesijom u glavnim trgovinskim partnerima poput evrozone, spoljno okruženje neće mnogo pomoći. Zaista, rizik od recesije i u Srbiji je vidljivo rastao", kaže analitičar iz Generali Investments CEE.
Savić kaže, imajući u vidu da su rezultati za prvu polovinu godine solidni, da će privredna aktivnost u drugoj polovini godine biti pozitivna, ali izvesno sporija.
"Oslanjanjući se na sve te činioce, naša projekcija je da će rast BDP iznositi 3-3,5% u ovoj godini, sa simetričnim rizicima u oba smera", kaže direktorka za ekonomska istraživanja.
Prethodna projekcija bila je za privredni rast u rasponu od 3,5 odsto do 4,5 odsto, pri čemu centralna projekcija iznosi četiri odsto, podaci su iz prvog dela godine. NBS je ostala pri projekciji, ali "ali uz rizike koji su izraženiji nego inače i asimetrični naniže".
.webp){kind=icon}
