.webp){kind=icon}
Narodna banka Srbije je najavila rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) za ovu i sledeću godinu manji nego što se očekivalo, zbog očekivanja da će naredne godine ekonomska aktivnost u zoni evra biti znatno slabija, ali i usled manjeg efekta prenetih tendencija, navodi centralna bankarska institucija.
"Inflatorni pritisci od spoljnih faktora snažno se prelivaju i na baznu inflaciju, koja je iznosila 9,5 odsto u oktobru, ali se ona zadržala znatno ispod ukupne inflacije. Zaoštravanje monetarne politike dalo je rezultate i delovalo je na rast kamatnih stopa na tržištu novca i kredita", rekla je guvernerka Jorgovanka Tabaković na konferenciji za medije.
U ovoj godini očekujemo priliv od stranih direktnih investicija od oko 8,3 milijarde evra, navela je guvernerka, što će u velikoj meri pomoći usporenoj privredi u uslovima zaoštrene monetarne politike. Dalje zaoštravanje će dodatno staviti domaću privredu u neizvesnost, a prema rečima guvernerke, NBS će u narednom periodu pratiti i procenjivati da li je dosadašnje zaštravanje delovalo na privredu, o kojoj banka kaže da će voditi računa da se održi na istom nivou kao i do sada.
Privredni rast će voditi domaća tražnja, dok će zbog visokog uvoza energenata, pre svega iz prve polovine godine, doprinos neto izvoza biti negativan, rekli su iz NBS, predstavljajući redovan izveštaj o inflaciji.
Centralna banka je podizala ove godine referetnu kamatnu stopu osam puta da bi se izborila sa inflacijom, a očekuje se da će kamate nastaviti da rastu zbog rekordnog rasta potrošačkih cena.
"Daljim povećanjem svojih kamatnih stopa NBS nastoji da ograniči sekundarne efekte rasta svetskih cena hrane i energenata na ostale cene na domaćem tržištu", kaže se u izveštaju.
Dinar je od početka godine ojačao za 0,2 odsto, a centralna banka je intervenisala na deviznom tržištu kupovinom u iznosu od 2,37 miliona evra , "čime je nadoknadila celokupan iznos prodaje deviza iz prvih nekoliko meseci". Banka je bila primorana da u nekoliko navrata ove godine smiruje veće oscilacije na tržištu deviza koje je bilo pod uticajem neizvesnosti rata u Ukrajini.
Zaključno sa oktobrom, NBS je bila neto kupac deviza u iznosu od 100 miliona evra, a devizne rezerve Srbije su na kraju oktobra iznosile 16,9 milijardi evra, što je "najviši nivo do sada".
Narodna banka je ostala pri novembarskoj projekciji inflacije u kojoj očekuju da će međugodišnja inflacija ostati povišena do kraja godine i početkom naredne, da bi potom "snažno opala u drugoj polovini 2023. godine".
"Smanjenju inflacije će prvenstveno doprineti efekti dosadašnjih zaoštravanja moentarnih uslova, usporavanje uvozne inflacije, slabljenje globalnih troškovnih pritisaka i završetak njihovog prenosa na potrošačke cene, kao i dezinflatorno dejstvo agregatne tražnje, usled znatno niže eksterne tražnje", navode iz NBS. Prema novembarskoj projekciji, vraćanje u granice cilja se očekuje u drugoj polovini 2024. godine, kada je i kraj projektovanog perioda.
Neizvesnot u pogledu ostvarenja projekcije inflacije i BDP-a i dalje se u najvećoj meri odnosi na faktore iz međunarodnog okruženja. Kada je reč o faktorima iz domaćeg okruženja, rizici se odnose na ishod naredne poljoprivredne sezone, priliva direktnih stranih investicija, oporavka sektora energetike , kao i na "eventualne dodatne mere koje bi Vlada mogla preuzeti da bi se obezbedio rast domaće tražnje".
"Rizike projekcije rasta BDP-a za ovu i sledeću godinu ocenjujemo kao izražene, ali simetrične, a rizike projekcije inflacije takođe kao izražene, ali i asimetrične naviše", navodi se u prognozama NBS.
