NBS povećala ključnu stopu na 4 odsto zbog šire zasnovane inflacije

Narodna banka Srbije je na današnjem sastanku Izvršnog odbora odlučila da poveća referetnu kamatnu stopu na četiri odsto, zbog inflacije koja na globalnom nivou primorava sve guvernere da zaoštravaju uslove na tržištu. U pokušaju da se izbore sa inflacijom, koja je u Evropi na nivoima neviđenim u poslednjih dve decenije, i Evropska centralna banka (ECB), ali i Federalne rezerve (Fed) u SAD dizali su svoje referetne stope 125 baznih poena od jula na 0,75 odsto i za 300 baznih poena na 3,25 odsto od marta.

"Uz nepovoljnije izglede globalnog privrednog rasta, dalje zaoštravanje monetarnih politika Sistema federalnih rezervi i ECB može uticati i na povećanje volatilnosti na međunarodnom finansijskom tržištu i nastavak već prisutnog usmeravanja globalnih tokova kapitala od zemalja u razvoju ka razvijenijim ekonomijama", navodi se u saopštenju centralne banke u Beogradu.

Širi inflatorni pritisci

Dodatno, analitičari prognoziraju tešku monetarnu zimu, a Goldman Sachs Group Inc. smatra da će ECB verovatno povećati kamatne stope za 75 baznih poena na sastancima u oktobru i decembru, zbog rastuće inflacije u četvrtom kvartalu. Srpska centralna banka je pod snažnim uticajem odluka iz EU, jer je valuta dinar vezana za kretanje evra na tržištu, većina investicija dolazi iz tih zemalja, a kretanje kamatnih stopa se preliva direktno na zaduživanja i kod srpskog bankarskog sektora. NBS je takođe nekoliko puta naglasila da se inflacija iz evrozone preliva na Srbiju.

Političari u EU su zabrinuti da bi očekivana povećanja cena mogla izmaći kontroli, a ekonomsko poverenje u evrozoni palo je ovog meseca na najniži nivo od 2020.

Mate Jelić, viši analitičar u Erste Bank Croatia, bio je među analitičarima koji su očekivali da će NBS ove nedelje povećati stope na četiri odsto, dok će do kraja godine planirati "još jedno povećanje od 50 bp". Inflacija je u avgustu nastavila da raste, i dostigla je 13,2 odsto. Naredni izveštaj o kretanju potrošačkih cena očekuje se 12. oktobra.

"Iako je inflacija verovatno dostigla svoj vrhunac, biće potrebno više vremena pre nego što se vrati u ciljani raspon centralnih banaka. Pored toga, nedavni podaci pokazuju da inflatorni pritisci postaju sve šire zasnovani (broad-based), dakle ne samo pitanje na strani ponude, koje može, ako se ne kontroliše, dovesti do razdvajanja inflatornih očekivanja", kaže analitičar Erste banke.

I BDP revidiran nadole

Rejting agencije su u septembru smanjile očekivani ekonomski rast za Srbiju, Moody’s sa četiri na 3,2 odsto, S&P Global Rating sa prvobitne projekcije rasta većeg od četiri odsto na tri odsto, Fitch Ratings očekuje rast ekonomije u ovoj godini od tri odsto.

"Što se rasta tiče, vidimo da je prosečan BDP u 2022. porastao za 3,5 odsto g/g, dok smo nedavno snizili prognozu za narednu godinu za 0,7 pp na tri odsto uz dodatne rizike pada. Fokus do kraja godine je, po našem mišljenju, na aktivnostima refinansiranja, mogućem stendbaj aranžmanu sa MMF-om i aktivnostima u vezi sa energetskom krizom", kaže Jelić.

Prema njegovom mišljenju, NBS ima više nego dovoljno "municije" da održi stabilnu razmenu, što se tiče kretanja kod deviznog kursa i dinara.

Privredna kriza

S obzirom na sve revidirane projekcije rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) i privredne i industrijske aktivnosti koja prema rečima ekonomista pokazuje opšte potonuće, visoke kamatne stope će biti problem za privredu, koja je uglavnom prerađivačka.

Vladimir Gligorov, iz bečkog Insistuta za ekonomiju, kaže za Bloomberg Adriju da su ECB i Fed agresivniji sada kako bi stabilizovali očekivani rast cena na oko dva odsto u periodu od oko dve godine. Nivo kamatnih stopa koji će biti za to potreban je što je moguće niži, recimo ne preko pet odsto, objašnjava ekonomista. Bojazan je da bi eventualni sporiji rast kamatnih stopa uticao na rast očekivane inflacije, koja je sada relativno povoljna, pa bi to zahtevalo da se isti cilj postigne sa višim konačnim nivoom kamatnih stopa, recimo od preko pet odsto. Onda bi i "izgubljena proizvodnja i zaposlenost bili viši".

"To je povoljno i za NBS jer bi eventualan značajno veći nivo kamatnih stopa potrebnih da se stabilizuju inflatorna očekivanja na oko dva odsto zahtevao i znatno više kamatne stope u dinarima, a to bi pretilo da dovede do ozbiljne privredne krize. Na primer, kao osamdesetih godina prošlog veka. Ali značajna promena monetarnog režima sa kamatnim stopama od oko četiri posto u dužem periodu se ne može izbeći. Pa je izazov pred kojim se nalazi ne samo NBS već srpska privredna politika značajan, i zapravo veliki", navodi Gligorov za Bloomberg Adriju.

Na ovu temu za Bloomberg Adria TV govorio je analitičar našeg medija Ratko Gudurić:

 

- Uz saradnju sa Branislavom Uroševićem

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar