Narodna banka Srbije (NBS) na današnjem sastanku Izvršnog odbora odlučila je da poveća referentnu kamatnu stopu na 4,5 odsto, zbog inflacije i cene energenata koji deluju na sve delove ekonomije, od rasta kamatnih stopa do prinosa na državne hartije od vrednosti, zaduživanja kod inostranih kreditora, ali i na pad ekonomije i privredne aktivnosti.
Ključna stopa je sada na nivou iz 2015. godine kada je vođena politika smanjenja kamata.
Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta, gostujući na Bloomberg Adria TV-u, izjavio je da NBS nema mnogo mogućnosti i mora da prati međunarodne trendove podizanja stopa Feda i Evropske centralne banke (ECB).
Opširnije
Javni dug Srbije u apsolutnom iznosu solidno raste
Novi aranžman Srbije sa MMF-om u većoj meri biće obavezujući, izjavio je za Bloomberg Adria TV profesor Ekonomskog fakulteta Saša Ranđelović.
09.11.2022
Inflatorni pritisci ne ostavljaju izbor NBS - kamate idu gore
Ekonomisti u anketi Bloomberga očekuju povećanje od 50 baznih poena, a analitičari BBA od 25 procentnih poena.
10.11.2022
Odluke NBS napokon se reflektuju na pozajmice u privredi
Ukupni krediti privrede, građana i preduzetnika u Srbiji na kraju oktobra ove godine iznosili su 3,34 milijarde dinara.
09.11.2022
Ključna stopa NBS na najvišem nivou od 2016. godine
Podizanje stopa da se zauzda inflacfija loše deluje na BDP
06.10.2022
„Srbija kao mala ekonomija mora da prati te trendove i u sledećoj godini će biti primorana da prati trendove, a koji će biti turbulentni u narednoj godini jer će ekonomije morati svesno da idu na kontrakciju da bi sprečile inflaciju,“ kaže Altiparmakov. „Negativni šokovi iz energetskog sektora će se nastaviti za Srbiju u sledećoj godini koji će zahtevati i dodatno zaduživanje u narednoj godini dok se situacija u EPS-u ne sredi.“
NBS je već sedam puta u toku ove godine reagovala podizanjem referentne stope sa 1,5 odsto, koliko je bila u aprilu ove godine, na sadašnji nivo. Inflacija je u septembru na rekordnih 14 odsto, najviši nivo u poslednjih 11 godina, a iz NBS su prošlog meseca rekli da je "vrhunac međugodišnje inflacije najverovatnije dostignut u septembru i krajem godine trebalo bi da ona bude na nižem nivou od trenutnog". Izveštaj o indeksu potrošačkih cena očekuje se 14. novembra.
Rast kamatnih stopa je dao efekat, te je prvi put reagovala i privreda gde je vidljiv prvi put ove godine i pad kod pozajmica, ali i kašnjenja u otplati.
Kreditni izveštaj Udruženja banaka Srbije pokazuje da su ukupni krediti privrede, građana i preduzetnika na kraju oktobra ove godine iznosili su oko 3.343 milijarde dinara, što je za 0,1 odsto više nego krajem septembra. Ipak, pozajmice privrede i preduzetnika su prvi put ove godine pale nakon stagniranja u septembru. Kako je navedeno u izveštaju, zajmovi privrede smanjeni su za 0,2 odsto na 1.854 milijarde dinara, dok su pozajmice preduzetnika pale za oko 0,1 odsto na oko 71,8 milijardi dinara.
U kašnjenju otplate na kraju oktobra nije bilo promena od septembra, a najveće kašnjenje u otplati je kod preduzetnika – skoro pet odsto. Najmanje kašnjenja je kod stanovništva – 2,5 odsto.
Prema poslednjim podacima Makroekonomskih analiza i trendova (MAT), neto priliv stranih direktnih investicija (SDI), koji predstavlja razliku između priliva po osnovu SDI nerezidenata u Srbiju i odliva po osnovu SDI rezidenata u inostranstvo, u periodu januar–jul 2022. godine iznosio je 1.900,4 miliona evra (za 199,0 miliona evra ili za 9,5 odsto manje).
Globalna recesija
Prema mišljenju ekonomista MAT-a, recesija na globalnom nivou je neizbežna, zavisiće samo da li će biti oštrija ili blaža. U svakom od ovih scenarija očekuje se pad ekonomske aktivnosti i ništa ne ide u prilog optimizmu i nadama da se on može izbeći. Ako ništa drugo, samo pooštravanje monetarnih uslova vodi u recesiju, ne uzimajući u obzir ostale pokazatelje, kažu analitičari.
"Ipak, posledice recesije se mogu ublažiti vođenjem mudrih ekonomskih politika: obnavljanjem deviznih rezervi, adekvatnim makroprudencijalnim merama koje će biti priprema za finansijski stres, pažljivim praćenjem kreditne aktivnosti radi izbegavanja eventualnih nenaplativih kredita, fiskalnom politikom usmerenom ka održivosti javnog duga, poboljšanom korišćenju raspoloživih sredstava i obuzdavanju potrošnje", navode ekonomisti MAT-a.
Zbog uvoza energenata, ali i pada u prilivu i investicijama koje se već osećaju, pritisak na devizne rezerve može biti povećan, a da bi NBS održala stabilnost kursa, delovaće na tržištu prodajom ili kupovinom deviza. S obzirom na to da analitičari očekuju da će se sledeće godine kriza produbiti, ostaje da se vidi koliko će svi ovi faktori uticati na rezerve, ali dobar nivo obezbeđuje zasada sigurnost.
Velimir Lukić, profesor Ekonomskog fakulteta, kaže za Bloomberg Adriju da će stabilnost deviznog kursa biti očuvana, ali i da je previše je prisutnih neizvesnosti da bi neko "uložio veliku opkladu na tačno određeni nivo deviznog kursa".
"Do pomeranja kursa u narednom periodu će sigurno doći, ali su šanse za apresijaciju ili depresijaciju dinara trenutno ujednačene, iako verovatno pretežu mišljenja da bi moglo doći do izvesne depresijacije. Na kraju, nijedna prognoza nije tačno pogodila da će dinar vredeti danas onoliko koliko zaista i vredi", navodi profesor Lukić.
-- uz pomoć Hane Stevović