Očekivanja analitičara prema Bloombergovom istraživanju među 19 ekonomista i bankara su da će Narodna banka Srbije (NBS) podići referetnu kamatnu stopu na 3,75 odsto na današnjem sastanku. Do kraja godine većina analitičara očekuje da će se ključna stopa zadržati na četiri odsto. Poslednje dve odluke do kraja godine su najavljene za 10. novembar i osmi decembar.
Inflacija u Srbiji porasla je za 13,2 odsto u avgustu na godišnjem nivou i tako nastavila rast koji beleži od početka godine, najviše zbog povećanje cena energenata i hrane. Nemačka inflacija dostigla je dvocifrenu vrednost u septembru od 10,9 odsto, prvi put od uvođenja evra pre više od 20 godina. Prema preliminarnim rezltatima, inflacija u evrozoni je istog meseca iznosila 10 odsto.
Opširnije
NBS će povećati kamate i više od 100 pp u narednih pola godine
Inflacija je trenutno najveći rizik po makroekonomsku stabilnost i trebalo bi očekivati da će NBS nastaviti zatezanja monetarne politike.
04.10.2022
Krediti najdalji od epicentra NBS, poslednji osete potres
Kamate se sporije prelivaju na nove dinarske kredite za privredu i stanovništvo, navode iz NBS.
05.10.2022
Slede odluke ECB i NBS - koja je bitnija za Srbiju?
Da je odluka ECB bitnija od odluke NBS, smatra profesor ekonomije Slaviša Tasić.
07.09.2022
Prema očekivanju Levona Kameryana, saradnika direktora u Scope Ratings, prosečna godišnja stopa inflacije će ove godine u Srbijj premašiti 10 odsto.
"Trenutno predviđamo da NBS kumulativno poveća stopu za jedan procentni poen do kraja godine, što će dovesti do ključne stope na 4,5 odsto na kraju 2022. U kratkoročnom periodu vidimo veće inflatorne pritiske zbog povišenih i veoma promenljivih globalnih cena energije i uvezene inflacije. Stabilan devizni kurs bi trebalo da pomogne da se srednjoročna inflatorna očekivanja drže pod kontrolom", rekao je ekonomista Scope Ratings u pisanim odgovorima za Bloomberg Adriju.
Kameryan ne isključuje dodatna podizanja stopa početkom sledeće godine.
Analitičari Bloomberg Adrije očekuju da će se referentna stopa povećati za barem jedan postotni bod u narednih šest meseci, a ukoliko se situacija dodatno zakomplikuje, možda i "agresivnije pooštravanje". Za današnji sastanak oni očekuju povećanje stope za još 50 bp na četiri odsto.
"Dalje zaoštravanje je opravdano visokom inflacijom i potrebom da se pošalje odlučna poruka u svrhu osiguranja stabilnosti finansijskog sistema, naročito kako pooštravanje politika ECB-a i Feda u poslednje vreme nosi fluktuaciju svetskih tržišta kapitala", kažu analitičari. Njihova očekivanja su da će ograničeniji pritisak tražnje u poređenju sa drugim zemljama CIE mogao da znači da će krajnja stopa u Srbiji verovatno ostati niža nego u zemljama centralne Evrope.
"Brže od očekivanog, zaoštravanje monetarne politike Evropske centralne banke (ECB) ima za cilj da se smanje inflatorni pritisci u zoni evra, što bi trebalo da utiče i da se cene uvoznih dobara i usluga na domaćem tržištu nađu na nižem nivou, s obzirom na to da je zona evra naš najznačajniji trgovinski partner i da iz nje najviše uvozimo dobara i usluga", naveli su iz NBS u pisanim odgovorima za Bloomberg Adriju ranije ovog meseca.
U kombinaciji sa pooštravanjem NBS, to bi dalo zajednički efekat na smanjenje inflatornih pritisaka, očekuju u centralnoj banci.
Dodatni efekat bi potekao i od niže eksterne tražnje usled dodatnog zaoštravanja monetarne politike ECB, kažu iz NBS.
Prema Bloombergovom izveštaju od prošle nedelje, političari u EU su zabrinuti da bi očekivana povećanja cena mogla izmaći kontroli, a ekonomsko poverenje u evrozoni palo je ovog meseca na najniži nivo od 2020.
Dejan Ćirković, finansijski konsultant u kompaniji Virtus Partners, kaže za Bloomberg Adriju da je nivo na kom će se inflacija, a samim tim i kamate, zaustaviti jako teško odrediti. Na to zaista utiče mnogo faktora, ne samo potezi NBS, prema mišljenju analitičara.
"Inflacija i rast kamata su globalni trend. NBS samo prati poteze Feda i ECB-a. Trenutna inflacija je posledica ogromnog povećanja novčane mase i ukoliko centralni bankari zaista žele da prekinu inflatornu spiralu, neophodno je da se zaustavi dalji rast novčane mase i da se obuzda dalja kreditna aktivnost. Shodno tome kamate moraju nagore, do nivoa koji je neophodan da se ovaj cilj ostvari”, kaže Ćirković.
- U saradnji sa Branislavom Uroševićem