Krediti najdalji od epicentra NBS, poslednji osete potres

U ekonomiji, kao i u seizmologiji, potres prvi osete oni najbliži epicentru. Tako je takođe i sa cenama zaduživanja. Ako bismo promenu kamatnih stopa posmatrali kao zemljotres, najbliže epicentru nalazi se međubankarsko tržište novca, dok se novi krediti za privredu i stanovništvo nalaze dalje od mesta potresa.

U četvrtak, šestog oktobra, Izvšni odbor Narodne banke Srbije odlučivaće o mogućoj promeni referentne kamatne stope. Tim povodom, redakcija Bloomberg Adrije je centralne bankare pitala koliko je vremena potrebno da bi zaoštravanje monetarne politike imalo efetka. Drugim rečima, koliko treba da se više kamatne stope prenesu na privredu i stanovništvo.

Za tržišta dani, za ostale zavisi

Kako su iz NBS objasnili za Bloomberg Adriju, periodi potrebni za transmisiju monetarne politike kroz kanal kamatne stope mogu se drastično razlikovati u zavisnosti od kategorije koju posmatramo.

Dok međubankarsko tržište novca promenu cena zaduživanja oseti vrlo brzo, za prenos na nove kredite potrebno je više vremena.

"Prenos referentne kamatne stope na kamatne stope na međubankarskom tržištu novca se uglavnom izvrši vrlo brzo, čak u roku od nekoliko dana", rekli su iz NBS i dodali da se prenos na nove kredite obavlja kasnije jer u tom procesu postoji još jedan posrednik - poslovne banke.

Depositphotos

"U slučaju kamatnih stopa na kredite ipak je potrebno da prođe nekoliko meseci da bi se izvršio potpuni prenos kamatnih stopa sa tržišta novca, s obzirom na to da na ovaj proces umnogome utiče i poslovna politika samih banaka, konkurencija među njima, kao i odnos ponude i tražnje za kreditima", pojašnjavaju iz centralne banke.

Kao primer, iz NBS navode podatke koji pokazuju da su tromesečni i šestomesečni belibor porasli za po 1,9 i 1,8 procentnih poena u odnosu na septembar 2021. Od početka zaoštravanja monetarne politike putem prosečne repo stope, kamatne stope na kredite su od početka godine porasle za 60 baznih poena, dok su kamatne stope na kredite stanovništvu do jula porasle za 210 baznih poena na 10,3 odsto.

Uspešnost transmisionog mehanizma, tema za debatu

Monetarna politika se, pored ostalih mehanizama, prvenstveno prenosi kroz kanal kamatnih stopa. Transmisioni mehanizam NBS kroz kanal kamatne stope dobro funkcioniše, tvrde iz centralne banke, ali među ekonomistima postoje disonantni tonovi.

Tako profesor na Ekonomskom fakultetu Milojko Arsić navodi da NBS ne vodi politiku ciljane inflacije već "politiku fiksnog kursa". Podaci, naročito gledano od 2020. godine, pokazuju da je to politika održavanja kursa dinara prema evru gotovo nepromenjenog, dodao je Arsić tokom prezentacije poslednjeg izdanja Kvartalnog monitora. "NBS reaguje snažnim intervencijama, kako na strani ponude, tako i na strani tražnje", rekao je Arsić.

S tim stanovištem se slaže i Vladimir Gligorov, saradnik Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije, koji navodi da kamatna stopa nema funkciju koju navodi centralna banka.

"Kamata stopa je endogena u srpskom monetarnom režimu. Mada je zvanično reč o režimu ciljane inflacije, stvarno je reč o režimu fiksnog kursa. Tako da su devizno tržište, to jest tržište stranim novcem, i obavezna rezerva osnovna sredstva monetarne politike. Promene u kamatnim stopama su potrebne da bi se obezbedila poželjna ravnoteža na deviznom tržištu", rekao je Gligorov za Bloomberg Adriju.

Iz NBS su negirali ovakve navode, tvrdeći da je odlika politike NBS "relativna stabilnost kursa dinara". "Povodom ponovnih izjava pojedinih ekonomista da se u Srbiji sprovodi defakto fiksni kurs, Narodna banka Srbije želi da ukaže na to da takve izjave nisu istinite, niti imaju svoje utemeljenje, a mogu biti opasne u smislu formiranja nerealnih očekivanja javnosti", rekli su iz NBS u saopštenju objavljenom krajem avgusta.

Zatezanje je test

Gligorov i Arsić se slažu da je držanje NBS po ovom pitanju bilo isplativo tokom perioda niskih kamatnih stopa, ali da bi sada okolnosti mogle da postanu nepovoljnije.

"U vreme veoma niskih kamatnih stopa, taj monetarni režim je bio stabilan. Kako će se stvari odvijati kada kamatne stope na evro ili dolar dođu na četiri ili pet posto, a to će podrazumevati kamatne stope na dinare do šest ili sedam posto, to ćemo videti", rekao je Gligorov. Na sličnom tragu Arsić tvrdi da problem nastaje kada presuši priliv stranog kapitala.

Pooštravanje monetarnih uslova negativno će se odraziti i na privredu, za Bloomberg Adriju je rekao finansijski konsultant u kompaniji Virtus partners Dejan Ćirković.

"Upravljanje novčanim tokovima i naplata potraživanja će biti sve veći izazov", rekao je Ćirković, dodavši da će privrednici sve teže dolaziti do potrebnih kredita.

"Verujem i da će mnogi privrednici prikočiti sa novim investicijama, jer mnoge od tih investicija neće imati smisla u slučaju daljeg rasta kamata", zaključuje naš sagovornik.

Inflacija rekordna, sledi pad

Inflacija je u Srbiji dostigla 13,2 odsto u avgustu, dok je bazna inflacija, na koju po navodima NBS centralna banka može znatno više da utiče, porasla na 7,9 odsto. Od početka ove godine, NBS je referentnu kamatnu stopu podigla za 2,5 procentnih poena.

Kako iz Bloomberg analitičkog tima predviđaju, u sledećih šest meseci, centralna banka Srbije će cene zaduživanja podići barem za još 100 baznih poena.

Analitičari Bloomberg Adrije predviđaju da će inflacija u regionu u 2022. biti najveća u poslednje dve decenije, a da će rast cena usporiti u 2023. godini. Uprkos padu stope inflacije, tempo rasta cena će i dalje ostati drugi najbrži u poslednjih 20 godina, zaključuju analitičari.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar