Privreda u problemu jer novac presušuje

Periodi visoke likvidnosti znače da kompanije ne oskudevaju i imaju dovoljno novca za poslovanje, ali i investicije. Problem nastaje kada se period visoke likvidnosti završi, a zalihe novca u opticaju počnu da presušuju. Usled inflacije koja dostiže rekorde kako na globalnom nivou, tako i u Srbiji, čini se da se bliži preokret. Postavlja se pitanje kako će kompanije u Srbiji moći da se nose sa novim okolnostima.

Zbog rasta cena, od početka godine, Federalne rezerve (Fed) Sjedinjenih Američkih Država kamatne stope su podigle za cela tri procentna poena, dok je Evropska centralna banka (ECB) cene zaduživanja podigla za 125 baznih poena. Narodna banka Srbije (NBS), na čiju monetarnu politiku svakako utiču odluke Feda i ECB, referentnu kamatnu stopu je od početka godine podigla za tri procentna poena na četiri odsto.

 

Usled visoke inflacije, koja je u Srbiji u avgustu dostigla 13,2 odsto, a u evrozoni 9,1 odsto, mogu se očekivati i dalja podizanja kamatnih stopa. Na to ukazuju i poslednje izjave zvaničnika Feda i predsednice ECB Christine Lagarde.

Opasno kočenje

I dok kompanije uspešno plivaju u uslovima visoke likvidnosti, postavlja se pitanje šta će se desiti sada kada je teže doći do novca. U jednoj rečenici, neće im biti lako. Ovaj stav deli sagovornik Bloomberg Adrije Dejan Ćirković, finansijski konsultant u kompaniji Virtus Partners, koja se bavi pružanjem podrške u pribavljanju kredita.

"Kreditne politike banaka će se ozbiljno pooštriti i verujem da će privreda sve teže dolaziti do potrebnih kredita", navodi Ćirković i dodaje da će upravljanje novčanim tokovima predstavljati sve veći izazov u periodu koji je pred nama.

Dalji rast kamata će takođe potencijalno odvratiti privrednike od novih investicija, jer će ulaganja biti manje isplativa.

Iz analitičkog tima Bloomberg Adrije slažu se da će poslovanje kompanija biti otežano i navode da rizici mogu biti posredni i neposredni.

"Pored indirektnog uticaja koji rast kamatnih stopa na kredite donosi kroz poskupljenja robe i usluga i koji utiče na sporiji rast ili pad prihoda kompanija zbog smanjene tražnje, u uslovima već velikih pritisaka na profitabilnost (poskupljenja ulaznih sirovina i ograničene mogućnosti za povećanje izlaznih cena), direktan uticaj se vidi kroz poskupljenja troškova finansiranja, što dodatno utiče na profitabilnost", navode analitičari.

"Već sada vidimo da su cene stambenih (a i drugih) kredita skočile, i samim tim tražnja za njima je pala. Manje je raspoloživog novca, što znači i da će se manje i graditi, odnosno rast kamatnih stopa čini kupovinu nekretnina putem kredita manje atraktivnim, i za same kupce, ali svakako i za same investitore. U prethodnoj krizi, sektor građevine je bio jedan od prvih na udaru, a trend pada broja izdatih građevinskih dozvola je već prisutan", dodaje Ćirković.

Ako pogledamo podatke, građevinska proizvodnja u Srbiji se nalazi u padu već dva uzastopna kvartala, pa je tako desezonirani indeks građevinske proizvodnje Republičkog zavoda za statistiku (RZS) sa 208,9 poena registrovanih u poslednjem kvartalu 2021. godine za šest meseci pao na 185,8 poena. Industrijska proizvodnja se takođe od marta ove godine kreće silaznom putanjom, pa je desezonirani indeks RZS sa 107 poena u trećem mesecu pao na 99,7 poena u julu.

Prelivanje troškova

Situaciju dodatno komplikuje i potreba države da pomaže socijalno ugrožene slojeve društva, pa se troškovi tih manjih prihoda države prelivaju na privredu, rekao je za Bloomberg Adriju konsultant u okviru Mreže za poslovnu podršku Dragoljub Rajić. On kao jedan od primera navodi ograničenje koje je NBS usvojila po pitanju troškova i naknada koje banke smeju da naplaćuju fizičkim licima. Tom prilikom je izostalo slično ograničenje koje bi smanjilo bankarske troškove privrednika.

"Kad oni to nisu mogli da naplate na tekuće račune građana, opet je sve prebačeno privredi, pa je privreda doživela da su joj bankarske usluge poskupele između 100 i 200 odsto", rekao je Rajić, i dodao je vremenski okvir u kojem se poskupljenje odigralo poslednje dve godine.

Kompanije ovakve probleme mogu da reše na dva načina: prihvatanjem manjih prihoda, ili uračunavanjem troškova u cenu i prebacivanjem rasta cena na potrošače ili klijente. Sudeći po navodima Rajića, zasada se privrednici odlučuju za drugu opciju.

"Mi smo po cenama proizvoda u maloprodaji dostigli Austriju, Nemačku, i neke od zemalja Evropske unije koje su među najrazvijenijima", tvrdi Rajić i dodaje da su cene osnovnih proizvoda niže i u svim zemljama regiona.

Loš brak evra i dinara

Dodatne probleme za privrednike u Srbiji, pored zaoštravanja monetarne politike, predstavlja i jak kurs dinara u odnosu na evro. Ako se uporedi sa valutama drugih zemalja istočne Evrope, dinar je ostao gotovo nepromenjen u odnosu na valutu evrozone. To naše privrednike okrenute izvozu čini manje konkurentnim u odnosu na države čije su valute devalvirale, smatra Rajić.

 

"Evro je strašno potcenjen, i to smanjuje konkurentnost naših izvoznika na globalnom tržištu", rekao je Rajić, dodavši da zbog održavanja profitabilnosti privrednici koji svoje proizvode izvoze moraju da računaju da evro iznosi između 150 i 170 dinara.

Zbog toga se dešava da konkurentski proizvodi iz drugih zemalja budu povoljniji, pa je otežano i održavanje nivoa plasmana. Rečeno drugim rečima, to bi za domaće kompanije moglo da znači i manje prihode od prodaje na inostranom tržištu.

Rešenje u optimizaciji

U manje povoljnim uslovima, kompanije će morati da obrate dodatnu pažnju na postupke kako bi osigurale stabilnost poslovanja. "Zaista izazovna vremena su pred nama, gde će dobro upravljanje finansijama biti važnije nego ikad", upozorava Ćirković.

Tajna se, kako navodi naš sagovornik, krije u racionalnom zaduživanju, jer će firme koje imaju izgrađen efikasan sistem upravljanja finansijama biti u povoljnijoj situaciji što se tiče vremena potrebnog za prilagođavanje modela poslovanja novim okolnostima.

"Moj savet privrednicima je da se maksimalno posvete procesu planiranja i definisanja različitih modela ponašanja koji će biti implementirani brzo i efikasno u zavisnosti od toga u kom se smeru bude menjala situacija u grani u okviru koje obavljaju delatnost", zaključuje naš sagovornik.

Slične poruke dolaze i od analitičkog tima Bloomberg Adrije, iz kojeg navode da bi kompanije u predstojećem periodu trebalo da se posebno pozabave postavljanjem prioriteta pri ulaganjima.

Oprezno zaduživanje

"Fokus bi trebalo da predstavlja oprezno zaduživanje tj. zaduživanje sa pravim razlogom koji bi podržao poslovanje, a ne opteretio nadole", ukazuju analitičari.

Primeri takvih investicija bi bila ulaganja u imovinu koja obezbeđuje stabilnost poslovanja, kao i nadogradnja ili proširenje kapaciteta kako bi se obezbedila veća nezavisnost sa strane snabdevanja.

"Takođe, pored ušteda u okviru operativnih troškova preduzeća bi trebalo da razmotre i politiku raspodele dividendi i reinvestiraju veće iznose zarađenog profita u biznis u cilju očuvanja likvidnosti", zaključuju analitičari.

- U saradnji sa Aleksandrom Nenadović

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar