Slede odluke ECB i NBS - koja je bitnija za Srbiju?

Centralne banke Evrope i Srbije će u četvrtak objaviti odluke o eventualnim promenama referentnih kamatnih stopa. Pitanje koje se postavlja jeste da li je za Srbiju bitnija odluka Evropske centralne banke (ECB) ili odluka Narodne banke Srbije (NBS).

Kako su iz NBS krajem jula rekli za Bloomberg Adriju, odluke velikih centralnih banaka kao što su Federalne rezerve Sjedninjenih Američkih Država i ECB svakako utiču na promene monetarne politike u Srbiji.

Dok politika ECB snažnije utiče promenama kamatnih stopa, Fed ostvaruje efekat preko takozvanih portfolio investicija. ECB utiče na domaća finansijska tržišta kroz "kanal kamatnih stopa, na koji uglavnom utiču mere ECB-a koje se odražavaju na evroindeksirane kredite za privredu i građane, ali i na uslove zaduživanja naše države u ovoj valuti", rekli su u julu iz NBS.

Za razliku od ovog mehanizma uticaja, uticaj Feda se snažnije oseća kroz kanal portfolio investicija "s obzirom na to da investitori sa dolarskog finansijskog područja imaju dominantno nerezidentno učešće u dinarskim hartija od vrednosti Republike Srbije", dodali su iz NBS.

"Još jedan aspekt zbog kog su nam odluke vodećih centralnih banaka veoma važne jeste i činjenica da se najveći deo rasta inflacije u Srbiji duguje uvoznoj inflaciji (prelivanje visokih svetskih cena na domaće cene – proces koji se nalazi izvan naše kontrole)", tvrde iz NBS.

"Upravo iz ovog razloga nam je važno da vodeće centralne banke, a najpre ECB, zbog značajnije ekonomske integracije naše zemlje sa zonom evra, deluje efikasno i uspostavi kontrolu nad inflacionim pritiscima, što bi umanjilo i cenovne pritiske u našoj zemlji", naveli su iz centralne banke.

Stabilni kurs je mač sa dve oštrice

Da je odluka ECB bitnija od odluke NBS, smatra profesor ekonomije Slaviša Tasić, koji kao glavni razlog za to navodi vezanost srpske privrede za evro. "Posledica vezivanja za neku valutu (bilo kako se to zvalo, 'relativna stabilnost' prema NBS) jeste da onda više nemate sopstvenu monetarnu politiku. Ili je imate, ali ona nije efektivna jer kurs dominira", dodaje Tasić u odgovoru za Bloomberg Adriju.

Kako je Tasić pisao ranije, problem produbljuje činjenica da NBS u ovom slučaju pokušava da istovremeno postigne dva cilja: stabilan kurs u odnosu na evro i nisku kamatnu stopu. Dok je inflacija u evrozoni bila niska, ti ciljevi su bili kompatibilni, ali su sada u raskoraku.

Bloomberg

"Kada nastane dilema između ova dva cilja, prevagne jači - onaj za koji je centralna banka više zagrizla. I to je u ovom slučaju kurs. Dizanje referentne kamate stope neće uspeti da spusti inflaciju, jer će NBS svejedno otkupljivati sve devize koje će kroz rast kamata privući i time automatski štampati dinare", navodi Tasić u tekstu objavljenom na svojoj internet stranici.

S druge strane, kada govorimo o važnosti promene monetarne politike NBS, postoji pitanje dinarskih kredita, na koje NBS direktno utiče podizanjem referentne kamatne stope. Stoga su i jedna i druga odluka jednako bitne, rekao je za Bloomberg Adriju ekonomista Saša Đogović.

"Dinarski krediti, stambeni ili keš, već u otplati ili budući, vezani su za kamatnu stopu NBS", dodaje Đogović.

Inflatorni pritisci pojačani od prošle sednice, iznenađenja su moguća

Glavni cilj NBS je stabilnost cena. Da taj zadatak nije lak, saglasni su i naši sagovornici. "Inflatorni pritisci su izrazito porasli, naročito zbog rata u Ukrajini", smatra Đogović. 

 

Usled nagoveštaja da bi ECB mogla da svoju referentnu kamatnu stopu podigne za 75 baznih poena, NBS bi mogla svoju kamatnu stopu da podigne za više od 25 baznih poena, navodi Đogović, dodajući da se ne može predvideti koliko će se zaoštriti monetarna politika NBS, ali i ECB.

"Nemam posebno definisana očekivanja, osim da će kamatne stope nastaviti da rastu. Koliko? Videćemo", rekao je Đogović.

Da su iznenađenja moguća, smatra i Tasić, koji je naveo da bi, sa aspekta inflacije, bilo opravdano da Evropska centralna banka podigne stope za 75 baznih poena. "Ako se gleda inflacija, to bi trebalo da bude 75, ali je problem Evrope realni sektor, odnosno recesija zbog energije, a u tom slučaju i strah od dužničke krize. Zato je moguće da oni prećutno tolerišu inflaciju da bi to izbegli."

Kako dodaje naš sagovornik, iz odluke ECB ćemo moći da steknemo bolji uvid u prioritete ECB. "Obično su Nemci najtvrđi po pitanju inflacije, ali sada šalju drugačije signale zbog političke situacije. Povećanje stopa će nam reći da li je prioritet ECB da se spusti inflacija ili da se izbegne širenje krize", smatra Đogović.

ECB će napraviti veći skok

Da će se ECB odvažiti na najveće podizanje kamatnih stopa od 1999. godine, smatraju i iz analitičkog tima Bloomberg Adrije. "ECB se i dalje bori sa navodima da je uradila manje od potrebnog i stoga očekujemo da će kamatne stope podići za 75 baznih poena", navodi naš tim analitičara, a kao razlog ističe rekordnu stopu inflacije iz avgusta.

Depositphotos

Tržišta su već uračunala podizanje od 50 baznih poena, a povećanje od 75 baznih poena sada vide kao vrlo moguć ishod. "Gledajući u prošlost, treba da se setimo da su iz ECB nedavno tvrdili da u 2022. godini neće biti čak ni manjih podizanja kamatnih stopa. Onda je taj narativ zamenila priča o postepenom i odmerenom podizanju stopa, da bi nakon nje došlo iznenadno podizanje od 50 baznih poena u julu", navode analitičari.

Novi pristup je bolji, ali se zakasnilo

Pristup koji je ECB usvojila na prošlom sastanku, a koji podrazumeva promene monetarne politike "od sastanka do sastanka", mnogo je prikladniji trenutnoj situaciji, ali je njegova primena trebalo da počne ranije, navode iz tima analitičara.

On bi "sprečio dovođenje učesnika na tržištu u zabludu po pitanju budućih koraka i stavova ECB".

"Stopa inflacije nalazi se na rekordu, a to što se veleprodajni troškovi energenata i dalje prelivaju na domaćinstva i kompanije dodatno nam ukazuje na to da nismo blizu ciklusa pooštravanja", dodaje se u izveštaju analitičkog tima.

Što se budućnosti tiče, naši analitičari predviđaju još jedno podizanje kamatne stope ECB u četvrtom kvartalu, ali ne i u periodu koji predstoji.

"Podizanje kamatnih stopa dok privreda ulazi u recesiju je jedna stvar, a povećanje stopa za vreme recesije je nešto sasvim drugo", zaključuju.