Platni jaz u Srbiji porastao

Platni jaz u Srbiji porastao je u proteklih pet godina – iznosi 12,1 odsto, pokazuju podaci RZS, dok se 2020. kretao između osam i 11 odsto. On je nekada bio niži od proseka Evropske unije. "Zakoni su jasni – propisi zabranjuju nejednake uslove za poslove za koje je potreban isti nivo znanja i sposobnosti", kaže za Bloomberg Adria TV Milan Antonijević, poverenik za zaštitu ravnopravnosti Republike Srbije.

Platni jaz u Srbiji prošle godine gotovo da se izjednačio sa evropskim prosekom – u EU se u 2025.  kretao između 12 i 14 odsto. "Jaz se povećava i približava se evropskom proseku. Zabrinjava to što smo u prethodnom periodu imali samo jednu pritužbu koja se odnosila na nejednake zarade i u tom slučaju nije bilo dovoljno elemenata koji bi dokazali da postoji diskriminacija", kaže Antonijević.

Podaci RZS pokazuju da su najugroženije žene u tridesetim, što je period kada bi mogle da ostvare napredak u karijeri – tada zarađuju 20 odsto manje od muškaraca istih godina, pokazalo je poslednje Istraživanje o strukturi zarada, koje RZS sprovodi na svake četiri godine.

"Oblast rada i zapošljavanja je jedna od sfera u kojima Poverenik za zaštitu ravnopravnosti dobija najviše pritužbi, naročito kada je u pitanju ostvarivanje radnih prava kada je u pitanju povratak sa porodiljskog odsustva", kaže Antonijević.

Razlike u tretmanu prema muškarcima i ženama izraženije su u pojedinim privrednim sektorima. Prednjači sektor finansija, gde je platni jaz u proseku 20,6 odsto, a slede mediji i informisanje sa 20,3 odsto, a treća najveća razlika u platama u Srbiji zabeležena je u prerađivačkom sektoru i iznosila je 19,6 odsto, pokazuju podaci RZS. Pohvalno je što u Srbiji postoje inicijative za ekonomsko osnaživanje žena, naročito u ruralnim područjima.

"Treba tražiti rešenja, ne treba očekivati od žena da se više zalažu za sebe, već su potrebne drugačije odluke unutar kompanija i drugih sistema", ocenjuje Antonijević. Kako podseća, žene koje se vraćaju sa porodiljskog odsustva često se suočavaju sa stagnacijom u karijernom napredovanju i rastu plata.

Pojedine kategorije žena, poput samostalnih preduzetnica i profesionalnih sportistkinja koje nisu članice klubova, imaju poteškoće da ostvare pravo na porodiljsko bolovanje. "Mi smo pokrenuli inicijativu ka Ministarstvu sporta i Olimpijskom komitetu kako bi se uredio status profesionalnih sportistkinja u ovoj oblasti", kaže Antonijević.

Platni jaz je globalni fenomen, a procena Svetskog ekonomskog foruma je da će za njegovo zatvaranje biti potrebno više od jednog veka ukoliko se nastavi dosadašnjim tempom.