.webp){kind=icon}
Narodna banka Srbije (NBS) je najavila da i pored neočekivano jakih i postojanih inflatornih pritisaka, ipak očekuje da će ona započeti opadajuću putanju u ovoj godini.
"Mi očekujemo da pik bude oko 14 odsto u septembru i nadamo se da neće biti toliko, prvi put mogu da kažem da sve ono što se nezavisno dešava od Srbije i NBS, mi samo možemo da odgovaramo na te uticaje koji dolaze spolja, a izloženi smo jer nismo ostrvo", rekla je guvernerka Jorgovanka Tabaković i dodala da je Srbija pod najvećim uticajem ekonomskih kretanja iz zemalja Evrope.
Prema avgustovskoj projekciji, očekuje se će međugodišnja inflacija tokom trećeg tromesečja ove godine dostići vrhunac, a da će zatim imati opadajuću putanju, uz očekivani snažniji pad u drugoj polovini sledeće godine i povratak u granice cilja u prvoj polovini 2024. godine, navodi centralna banka u poslednjem izveštaju o inflaciji.
Opširnije
Inflacija u Velikoj Britaniji dvocifrena prvi put u 40 godina
Inflacija u Velikoj Britaniji porasla je više nego što se očekivalo prošlog meseca, na najviši nivo u poslednjih 40 godina.
17.08.2022
Cena struje u Evropi udvostručena u poslednja dva meseca
Evropske cene električne energije skočile su na novi rekord kako je prirodni gas produbio dobitke.
15.08.2022
Zbog inflacije pomoć građanima od NBS, privreda na čekanju
"Naći ćemo načina da se obračunamo sa unutrašnjom inflacijom", rekla je guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković.
15.08.2022
U poređenju sa prethodnom projekcijom iz maja, inflacija će se u celom horizontu projekcije kretati na višem nivou, jer su se materijalizovala dva ključna rizika projekcije - zaoštravanje geopolitičkih tenzija i rast cena energenata po tom osnovu, kao i poljoprivredna domaća sezona, koja nasuprot očekivanjima neće biti prosečna, već sličnija prošlogodišnjoj usled suše.
"Umerenije smo od drugih zemalja zaoštravali monetarnu politiku, a prema novoj projekciji vrhunac rasta inflacije očekujemo u septembru, uz očekivani snažniji pad u drugoj polovini 2023. godine i povratak u 2024. godine u projekciju. Očekivanja su da se neće produbiti konflikt u Ukrajini i da se uspostave i normalizuju lanci snabdevanja. Tako da ćemo umereno da pooštravamo uslove na finansijskom tržištu i obezbediti da se projekcija vrati u okvire cilja", rekla je guvernerka na konferenciji za medije.
Viša je projekcija inflacije za dva procentna poena od one u maju, jer se najviše manifestovala u zemljama koje su naši najvažniji ekonomski partneri, rekao je Savo Jakovljević, direktor sektora za ekonomska istraživanja NBS.
"U junu i julu su zabeležili visoku inflaciju u ECB i to je uticalo na sve proizvode koje razmenjujemo i tako se prenose više cene i kod nas. To je dovelo do 0,7 procentnih poena rasta inflacije kod nas", rekao je on na predstavljanju izveštaja.
Deficit tekućeg računa i BDP
"Nastavljen visok uvoz energenata ključan je razlog naše revizije naviše učešća deficita tekućeg računa u BDP u ovoj godini na 9,4 odsto. U srednjem roku rast izvoznih kapaciteta, uz očekivano smanjenje negativnih efekta eksterne tražnje i nepovoljnih odnosa razmene, treba da doprinese postepenom smanjenju deficita tekućeg računa", ocenjuje centralna banka.
Iz institucije se nadaju da će eksternoj održivosti doprineti i nastavak priliva direktnih stranih investicija (DSI) koji se ove godine projektuje na oko 3,4 milijardi evra, što je "blisko očekivanjima i za naredne godine".
Ipak, i dalje postoje realni rizici kada su ove projekcije u pitanju jer je srpska ekonomija "evrovizovana", odnosno najviše i zavisi od saradnje sa zemljama u Evropi, koje su ponajviše stradale i osetile krizu zbog rata u Ukrajini, prema rečima guvernerke.
Depositphotos
"Centralne banke često revidiraju svoje projekcije i moram da kažem da je velika neizvesnost. Naši najveći ekonomski partneri iz Evrope su svi u krzi pa je neminovno da se to prenosi i na naše tržište", naveo je Jakovljević.
Prema njegovim rečima, za ovu godinu nema razloga da se revidira projekcija BDP, a "za sledeću smo revidirali jer očekujemo prenos smanjenja iz okruženja".
Projekcija rasta BDP Srbije za sada izgleda na dobroj putanji i banka je zadržala projekciju na 3,5 do 4,5 odsto, koliko je i očekivala u maju, jer je domaća aktivnost bila iznad očekivanja u drugom tromesečju.
"Ipak, zbog očekivanog usporavanja ekonomske aktivnosti u ostatku godine u uslovima jačanja recesionih pritisaka u zoni evra korigovali smo najniže privredni rast za 2023. godinu za 0,5 procentnih poena, na raspon 3,5 do 4,5 odsto godišnje, čemu bi trebalo da doprinese slabljenje efekta konflikta u Ukrajini na eksternu tražnju, kao i planirana realizacija investicionih projekata", navodi se u izveštaju NBS.
