Narodna banka Srbije podigla je prošle nedelje referetnu kamatnu stopu na tri odsto u pokušaju da se izbori sa inflacijom, ali je i postigla dogovor sa bankama o smanjenju nameta da barem jednim delom olakša građanima rast cena i inflatornu krizu nastalu zbog rata u Ukrajini. Podizanje stope je odgovor na pojačane inflatorne pritiske, ali u centralnoj banci veruju da ovaj nivo neće ugroziti privredu.
Ostaje da se vidi kako i da li će se NBS i druge institucije u zemlji obratiti sa ovim problemom i pomoći privredi zbog rasta kamatnih stopa.
"Svi smo pomerili pomalo projekcije, jer inflacija u početku nije izgledala tako istrajno, ali se nadamo najboljem, zato što vidimo da usporava u svetu", istakla je ranije Tabaković. Naglasila je da će banke ubuduće biti obavezane da centralnoj banci unapred najave nameru da menjaju cene svojih usluga, umesto da slobodno odlučuju o tome, što su do sada radile.
Opširnije
Kvartalni rast BDP-a Srbije četiri odsto
Srbija zabeležila rast BDP-a u drugom kvartalu.
01.08.2022
Privreda se žali na visoko opterećenje zarada i namete
Privrednici smatraju da je siva ekonomija najprisutnija u građevinarstvu i u zanatskim uslugama
02.08.2022
EU smanjila prognozu BDP-a evrozone, predviđa inflaciju od 7,6 odsto
Oporavak evrozone od pandemije biće slabiji nego što je Evropska unija očekivala.
14.07.2022
Guvernerka je na konferenciji za medije rekla da inflatorni pritisci nisu više samo spoljni zbog rata u Ukrajini, već se zbog prelivanja sa drugih tržišta, inflacija ukorenila i na unutrašnjem planu. "Naći ćemo načina da se obračunamo sa unutrašnjom inflacijom, sa onom koja ne dolazi spolja, a sve ostalo o inflaciji ćete čuti na predstavljanju izveštaja o inflaciji zajedno sa novim projekcijama 17. avgusta", rekla je guvernerka.
Rast potrošačkih cena u Srbiji je ubrzan ove godine, dostigavši 12,8 odsto u julu, vođen prvenstveno hranom i cenama energenata. Prema Bloombergovom istraživanju, očekivalo se da julska inflacija ubrza na 12,3 odsto, pre usporavanja u avgustu.
Tabakovićeva je dodala da će NBS na isti način učestvovati i u odlučivanju o svim cenama koje utiču na potrošačku korpu.
Zbog toga su mnoge centralne banke proteklih meseci brže od očekivanog zaoštravale svoje monetarne politike, pa je tako Evropska centralna banka (ECB) podigla je kamatne stope ranije u julu za 0,5 odsto, dok su Federalne rezerve (Fed) od početka godine podigle stopu na 2,5 odsto, a Banka Engleske je referentnu kamatnu stopu ranije ovog meseca podigla na 1,75 odsto, najviše od 1995. godine.
"U takvim okolnostima, veliki broj centralnih banaka revidira naviše projekcije inflacije, uz ocenu da su i dalje izraženiji rizici da bi inflacija mogla biti viša i postojanija od očekivane. Navedeni faktori mogu uzrokovati da izgledi globalnog privrednog rasta budu nepovoljniji, utičući pritom i na povećanje volatilnosti na međunarodnom finansijskom tržištu i usmeravanje globalnih tokova kapitala od zemalja u razvoju ka razvijenijim ekonomijama", saopštila je centralna banka.
Ovim pooštravanjem monetarne politike NBS nastoji da ograniči sekundarne efekte na inflaciona očekivanja i obezbedi da se inflacija u Srbiji nađe na opadajućoj putanji, kao i da se, do kraja perioda projekcije, vrati u granice dozvoljenog odstupanja od cilja, navode iz centralne banke.
Guvernerka Tabaković izjavila je da je NBS od maja do sada na deviznom tržištu kupila 1,125 milijardi evra, jer je ponuda evra veća od tražnje. Kao osnove za priliv veće količine evra na tržištu, guvernerka je navela "direktne strane investicije, izvoz i turiste koji plaćaju karticama".