Kako će izgledati snabdevanje naftom i da li NIS-u preti stečaj

Naftna industrija Srbije (NIS), jedan od najvažnijih energetskih stubova domaće privrede, suočava se sa posledicama američkih sankcija koje bi mogle da poremete snabdevanje naftom i derivatima. Iako kompanija trenutno raspolaže zalihama sirove nafte dovoljnim za oko dva meseca potrošnje, pitanje dugoročne stabilnosti ostaje otvoreno, naročito ako sankcije potraju i ako strane banke prekinu saradnju sa ruskim vlasnikom NIS-a.

Iako ne bi trebalo da dođe do većih nestašica derivata, kako smatraju stručnjaci, teško da se mogu izbeći pritisci na cene, inflaciju i budžet Srbije.

Zavisnost od NIS-a i poremećaji na tržištu

NIS snabdeva oko polovinu maloprodajnog i čak 80 odsto korporativnog tržišta goriva u Srbiji. Kao jedina kompanija koja u zemlji prerađuje sirovu naftu, njen rad ima direktan uticaj na dostupnost derivata i prihode države, jer se budžet značajno puni od akciza i PDV-a na gorivo.

"Veći je problem ako prestane da radi Rafinerija jer je to i veliki izvor prihoda za državu, posebno od akciza. U tom slučaju imali bismo ozbiljnu rupu u budžetu", kaže za Bloomberg Adriju Damir Dizdarević, programski koordinator fondacije BFPE.

 

Prema njegovim rečima, smanjenje akciza države i ukidanje kontrole cena derivata moglo bi da ublaži posledice i omogući veću konkurenciju na tržištu naftnih derivata.

"Ako bi mađarski MOL povećao isporuke, teško da sam može da nadomesti potrebe Srbije, ali ovo jeste prilika da druge, manje firme povećaju svoje prisustvo na tržištu. Međutim, one i dalje nemaju iste uslove jer kupuju derivate od NIS-a", objašnjava Dizdarević.

Geopolitički okvir i uloga MOL-a

Podsetimo da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno tokom posete Mađarskoj izjavio da MOL pomaže Srbiji u snabdevanju derivatima, ali da uvoz sirove nafte nije moguć dok traje neizvesnost oko rada rafinerije u Pančevu.
"To se isplati Mađarima, a nama odgovara. Ali za nas je katastrofa da uopšte razgovaramo o tome jer nama rafinerija mora da radi", rekao je Vučić.

 

MOL, OMV i Hellenic Petroleum najavili su da mogu povećati isporuke, ali stručnjaci procenjuju da bi one pokrile najviše dve trećine potreba tržišta, ako bi Rafinerija u Pančevu obustavila proizvodnju. Prema proceni agencije Rojters, kapaciteti van NIS-a trenutno mogu da podmire oko 35 odsto potreba, s mogućnošću rasta do 65 odsto ukoliko se aktiviraju dodatni terminali i skladišta u zemlji.

Da će sankcije NIS-u preseći ključni pravac snabdevanja, rekao je i profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić.

"Izvesno je da nema dotoka nafte preko Janafa, a tamo su prerađivali 3,5 miliona tona, dok je domaće nafte oko 870.000 tona, što je 22 odsto. Dakle, NIS može da nastavi da radi sa tom jednom petinom, ali to će svakako biti problem i za privredu i za građane", rekao je Savić ranije za Bloomberg Adriju.

Kako je dodao, ohrabruje postojanje rezervi derivata nafte za nekoliko meseci, pa ne očekuje da će odmah nastati ozbiljni problemi u snabdevanju. Međutim, upozorio je da se u slučaju nestašica može očekivati i rast cena goriva. "Potencijalno se može desiti i povećanje cene goriva, ako se smanji ponuda. Ipak, država tu ima manevarski prostor jer bi mogla da se odrekne dela akciza ili PDV-a kako bi zaštitila potrošače i NIS."

Savić podseća i na širi značaj kompanije za domaću privredu. "Učešće NIS-a u budžetu Srbije je 11,1 odsto, a u BDP-u Srbije 6,9 odsto."

 

 

Problem transporta i ograničeni kapaciteti

Do sada se Srbija snabdevala sirovom naftom preko Janafovog naftovoda, koji povezuje hrvatsku luku Omišalj i rafineriju u Pančevu. U slučaju prekida tog kanala, uvoz bi morao da se odvija rečnim ili železničkim putem, što je logistički komplikovano.

Barže na Dunavu imaju ograničen kapacitet i zavise od vodostaja, dok železnički sistem ne omogućava efikasnu isporuku velikih količina. Pojedine kompanije poput MOL-a, OMV-a, EKO Srbije i Mitan Oila raspolažu terminalima u Sremskim Karlovcima, Beogradu, Nišu i Smederevu, ali njihovi kapaciteti ne mogu u potpunosti da nadomeste transport preko Janafa.

Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović naglašava da je Srbija potpuno oslonjena na uvozne derivate nafte. "Nadam se da niko više i ne razmišlja o alternativnim načinima snabdevanja sirovom naftom, jer je to jedan sizifovski posao", rekao je Mićović za RTS.

On kaže da je logistika u ovoj situaciji ograničavajući faktor.

"Derivata na Mediteranu i Crnom moru ima dovoljno, brodova koji bi to prevezli ima dosta, ali postoje prepreke i barijere sa kapacitetima u Srbiji koji te derivate mogu da otpreme. Takođe, nivo vodostaja Dunava je trenutno takav da je otežana plovidba. To su ograničavajući faktori."

Prema njegovim rečima, najbitnije je da pumpe budu snabdevene gorivom.

NIS

 

"Situacija mora da bude održiva za one koji uvoze, ali država ne bi smela da dovodi u pitanje pokrivanje troškova uvoza i stavljanja derivata na tržište. Što je veći udeo uvezenih derivata, ti troškovi rastu. Građani treba da budu zadovoljni da goriva ima i to bi trebalo da stavimo u prvi plan. Naravno, cena nije beznačajna i svaki dinar znači, ali je bitno da obezbedimo uslove da goriva uopšte bude", zaključio je Mićović.

Plan države u slučaju krize

Zanimljivo je da Srbija ima pripremljen mehanizam za slične situacije - Uredbu o merama u slučaju ugroženog snabdevanja energentima, usvojenu 2019. godine.

Prema toj uredbi, kriznim planom se predviđa puštanje na tržište rezervi nafte i derivata, najpre onih koje drže kompanije, a zatim i državnih. Raspodela se obavlja proporcionalno doprinosima kompanija u formiranju rezervi, kako bi se očuvao princip jednakog pristupa.

Nakon što se iscrpe takve zalihe, slede postepene mere racionalizacije potrošnje, od kampanja za štednju goriva i podsticanja javnog prevoza, do mogućeg ograničenja količine goriva po točenju. U krajnjem slučaju, država bi mogla da uvede sistem sledovanja i obezbedi snabdevanje derivatima samo prioritetnim službama.

Stručnjaci ne očekuju potpunu nestašicu naftnih derivata, ali upozoravaju da bi i manji poremećaj na tržištu mogao da izazove cenovni šok.

"Nafte će biti, ali će se situacija odraziti na cenu derivata, a onda posredno i na inflaciju", ocenjuje Dizdarević.

Srbija domaćom proizvodnjom pokriva tek 20 odsto potreba za sirovom naftom, dok ostatak uvozi. Finalna potrošnja derivata planirana je na 3,6 miliona tona, a čak 82 odsto odlazi na saobraćaj. Rast cena goriva direktno bi podigao troškove transporta i cene osnovnih proizvoda.

Stručnjaci ističu da bi smanjenje akciza moglo da ublaži cenovni udar, ali bi istovremeno smanjilo prihode budžeta, što otvara dilemu između fiskalne stabilnosti i kontrole inflacije.

Vlasnička struktura i politički rizik

U NIS-u je Gazpromneft i dalje većinski vlasnik sa 44,85 odsto, dok Srbija ima 29,87 odsto. Nedavno je ruski udeo (11,3 odsto) formalno prebačen na firmu Intelligence, ćerku Gazpromnefta, što dodatno komplikuje mogućnost promene vlasništva ili finansijske restrukturacije.

Scenario poput nacionalizacije NIS-a deluje malo verovatno, kažu analitičari. S druge strane, stečaj je već moguć.

"Iako dođe do stečaja, ostaje uvek problem u vlasničkoj strukturi. Često pominjem primer Rafinerije Bosanski Brod. Ona ne posluje već više od deceniju i u minusu je, ali je i dalje u ruskom vlasništvu. Neki drugi strani vlasnik sigurno bi je prodao u toj situaciji, ali to se ne dešava zbog njenog političkog značaja za Ruse", istakao je Dizdarević.

Kako dodaje, stečaj NIS-a bi svakako imao negativne posledice po srpsku ekonomiju.

Jasno je da dugoročno rešenje proizvodnje i transporta naftnih derivata podrazumeva diverzifikaciju izvora, modernizaciju infrastrukture i redefinisanje energetske politike Srbije.