Narodna banka Srbije (NBS) revidirala je u sredu projekcije za ekonomske pokazatelje, što su ranije učinile i mnoge druge države koje se bore sa krizom izazvanom ratom u Ukrajini. Cenovni pritisci zbog visokih troškova energije, geopolitičke tenzije, ali i suše, premašile su očekivanja i inflacija u Srbiji se verovatno neće vratiti u ciljni raspon od 1,5-4,5 odsto do 2024. godine. Prema ranijim projekcijama, banka je očekivala vraćanje inflacije unutar cilja u drugoj polovini 2023.
Guvernerka Jorgovanak Tabaković je na predstavljanju kvartalnog izveštaja o inflaciji rekla da očekuje da u septembru vidimo pik inflacije na 14 odsto, dok je u julu poslednja izmerena inflacija iznosila 12,8 odsto.
"Teško je reći, jer je dosta značajna potisnuta inflacija budući da su mnoge cene zamrznute. Pretpostavljam da su očekivanja za njenu stopu već negde oko 20 odsto. Uz to kontrola cena dovodi do protesta koji će dodatno podstaći rast cena", kazao je Vladimir Gligorov u odgovoru za Bloomberg Adriju pre objavljivanja novih podataka o inflaciji.
Opširnije
Inflacija u Hrvatskoj 12,3 odsto, najviše poskupeli prevoz i hrana
Godišnja stopa inflacije merena indeksom potrošačkih cena u julu je dostigla nivo od 12,3 odsto.
17.08.2022
Tasić: Povećanje kamatne stope nije mehanizam za snižavanje inflacije
Dok god je Srbija vezana za evro, NBS će moći da uradi vrlo malo po pitanju kontrole rasta cena.
17.08.2022
Recesija u evrozoni sada verovatnija, kažu ekonomisti
Rizik od recesije u evrozoni dostigao je najviši nivo od novembra 2020. jer nestašice energije prete da podignu već rekordnu inflaciju.
15.08.2022
NBS je u teškoj, rovovskoj borbi sa inflacijom, možda za nijansu i težom nego u ostalim zemljama, jer je zbog kolapsa svog elektroenergentskog giganta prinuđena da uvozi i struju, osim gasa i nafte. U pokušaju da se izbori sa inflacijom država je uvela niz ograničenja i za izvoz i za rast cena proizvoda na tržištu, a iz NBS kažu da "u kratkom roku na to će uticati i donete ekonomske mere Vlade kojima je ograničen rast cena hrane i energenata na domaćem tržištu".
Uvoz energenata, prvenstveno zbog rasta njihovih cena na svetskom tržištu uticao je na rast deficita tekućeg računa platnog bilansa, koji je u prvoj polovini ove godine iznosio 2,7 milijardi evra. Uvoz energenata iznosio je 3,1 milijardu evra i veći je za 2,1 milijardu evra u odnosu na prvu polovinu 2021. godine, navodi se u izveštaju o inflaciji.
"Obično je dinamika ovakva: najpre se teži povećanju cena da bi se poništio efekat inflacija, a posle se traži rast cena kojim se poništava budući rast cena, što su ta očekivanja. Kada dođe do ovog drugog potrebna je stabilizacija jer se više ne može očekivati neko postepeno usporavanje i povratak na normalne stope inflacije. Kako sada stoje stvari i imajući u vidu oslanjanje na administrativnu kontrolu cena, mislm da je teško očekivati usporavanje inflacije i verovatnije je da će biti potrebne mere stabilizacije, a to je zadatak fiskalne politike", kazao je Gligorov.
Fiskalna politika
Efekti smanjenih akciza na naftne derivate za 15–20 odsto neutralisani su rastom prihoda po drugim osnovama, što doprinosi nižem deficitu opšte države, koji je u prvoj polovini godine iznosio 15,6 milijardi dinara i bio niži za oko 60 odsto nego u istom periodu prethodne godine, navodi se u izveštaju o inflaciji.
"To otvara prostor za reakciju fiskalne politike u slučaju daljeg zaoštravanja energetske krize na globalnom nivou. Novim srednjoročnim fiskalnim planom, koji je rađen na bazi makroekonomskih projekcija iz prve polovine ove godine, projektovano je smanjenje učešća deficita opšte države u BDP na tri odsto ove godine, a zatim do kraja 2025. Njegovo spuštanje na 0,5 odsto, što će obezbediti da javni dug ima opadajuću putanju i snizi se na nivo od oko 51 odsto krajem 2025", navodi se u kvartalnom izveštaju.
Dodatno iz NBS najavljuju da će fiskalna politika, u skladu s raspoloživim fiskalnim prostorom, u narednom periodu biti fokusirana na dalje smanjenje ukupnog poreskog opterećenja rada, čime se dodatno rasterećuje privreda i povećava njena konkurentnost.
Na rashodnoj strani, kako očekuju u NBS, prioritet će imati infrastrukturni i kapitalni projekti (izdvajanja države za kapitalne investicije projektuju se na oko šest, sedam odsto BDP godišnje), kao i politika penzija i plata, pri čemu će se voditi računa da se povećanjem ovih najvećih kategorija rashoda njihova učešća u BDP ne povećavaju iznad nivoa dostignutih pre pandemije i ne izazovu veći inflatorni pritisci sa strane tražnje.
Monetarna politika u narednom periodu
U sferi monetarne politike NBS i dalje sa svoje strane pokušava da utiče na inflaciju, ali tako da ne ugrozi ni privrednu aktivnost, ni domaću valutu dinar, što je "fina oštrica balansiranja" pri odlučivanju kod svih centralnih banaka. Prema rečima Sava Jakovljevića, direktor sektora za ekonomska istraživanja NBS, kompanije koje uvoze energente kupile su 1,9 milijardi deviza evra na tržištu, a došlo je do priliva stranih direktnih investicija, kao i sezonski priliv od turizma što je sve izvršilo veliki uticaj na dinar. NBS je kupio 1,17 milijardi evra od 1. maja da bi sprečio značajne apresijacija dinara, navode bankari.
Takođe, centralna bankarska institucija Srbije podigla je referetnu kamatnu stopu na tri odsto, poslednji put ranije ovog meseca, što je bilo peto povećanje od početka ove godine.
"U zavisnosti od geopolitičkih dešavanja i kretanja ključnih faktora inflacije i iz domaćeg i iz međunarodnog okruženja u narednom periodu, NBS će procenjivati da li ima potrebe za dodatnim zaoštravanjem monetarnih uslova kako bi se obezbedio povratak inflacije u granice cilja u horizontu projekcije", navodi se i izveštaju o inflaciji.
Analitičari u timu Bloomberg Adrije očekuju inflaciju u proseku od oko 12 odsto ove godine. U narednim mesecima će sezonski porast cena hrane, ovaj put dodatno podstaknut efektima suše u široj regiji, rezultirati porastom godišnjih stopa inflacije prema nivou od 15 odsto, poručuju oni.
"Vrhunac inflacije svejedno bi trebao biti ostvaren u drugoj polovini ove godine. U mesecima nakon toga bi uzlazni pritisci na cene trebali slabiti najviše pod uticajem efekta visoke baze. Dodatno, uzlazni pritisci na cene će slabiti usled efekata slabljenja domaće potražnje. Uzlazni rizik za inflaciju su cene gasa, zavisno od razvoja geopolitčkih nestabilnosti. U kontekstu svega navedenoga, očekujemo da će NBS povisiti kamatne stope za barem 0,5 postotnih bodova u iduća tri meseca, što će biti značajno pod uticajem stabilnosti finansijskih tržišta", navodi tim eksperata iz Bloomberg Adriju.
.webp){kind=icon}
