Četiri godine rata u Ukrajini: ko je profitirao, ko izgubio i gde su tržišta danas

Prošle su tačno četiri godine od početka rata u Ukrajini, a globalna finansijska tržišta danas deluju gotovo neprepoznatljivo u odnosu na prve mesece 2022. Svakako, na te promene utiče i sukob na Bliskom istoku, te aktuelna politika Donalda Trumpa, zatim političko-ekonomski potresi u srcu Evrope, ali se čini da je rusko-ukrajinski rat otvorio Pandorinu kutiju.

Inicijalni šok koji je usledio pri početku rata - nagla korekcija akcija, drastično poskupljenje energenata i industrijskih metala, kao i skok inflacije širom planete - vrlo brzo je prerastao u novu fazu preraspodele kapitala.

Faza šoka je podrazumevala povlačenje iz rizične imovine i okretanje sigurnijim utočištima, poput dolara, obveznica i zlata. Međutim, globalno finansijsko tržište je vrlo brzo prestalo da reaguje isključivo defanzivno i počelo je da aktivno menja prioritete. Novac se najpre prelio iz tradicionalnih cikličnih sektora ka energetici, podstaknut naglim skokom cena nafte i gasa. Kako su evropske zemlje počele da trajno uvećavaju budžete za vojsku i modernizuju naoružanje, tako se kapital selio i u sektor odbrane.

Dobar primer za to je proizvođač oklopnih vozila i municije CSG NV, čiji je rekordni IPO rezultat upravo ovih promena u industriji.

 

Krajem 2022. usledio je novi zaokret: lansiranje ChatGPT-ja pokrenulo je snažan investicioni talas u oblasti veštačke inteligencije (AI), pa je tok kapitala dominantno otišao ka američkoj tehnologiji i kompanijama povezanim s AI infrastrukturom. U kasnijoj fazi, sa rastom geopolitičkih tenzija, deo investitora ponovo je potražio sigurnost u zlatu, koje je postalo jedno od ključnih utočišta poslednjih godina. Taj talas je pokazao snagu: zlato je i dalje u zenitu, zajedno s ostalim metalima.

 

Dakle, dok su investitori u prvim nedeljama rata spas tražili u tipičnim sigurnim lukama, u februaru 2026. pažnja je najviše usmerena na AI, militarizaciju i redefinisanje energetskih trendova. Kretanje globalnih indeksa, sektora i roba od početka rata pokazuje da je tržište početni udar amortizovalo mnogo brže nego što se očekivalo u prvim mesecima 2022, a već tokom 2023. postalo je jasno ko iz ove zavrzlame izlazi kao dobitnik, a ko gubi trku.

• Američka tehnologija, oblikovana serijom ulaganja u veštačku inteligenciju, i evropska odbrambena industrija, podstaknuta naglim rastom vojnih budžeta, nametnule su se kao najočigledniji pobednici.

• S druge strane, energenti i industrijski metali, koji su odmah po izbijanju rata snažno poskupeli, kasnije su se povukli sa svojih rekordnih nivoa, u skladu sa prilagođavanjem tržišta i stabilizacijom snabdevanja.

 

Globalni indeksi: brz oporavak i američka dominacija

Početni pad globalnih indeksa bio je oštar, ali kratkotrajan. Tržišta su se stabilizovala relativno brzo i krenula uzlazno, pa su danas vodeće berze znatno iznad nivoa iz 2022. godine.

Iako je u poslednjih šest meseci stvoren utisak da američko tržište zaostaje - delom zbog snažnog rasta evropskih odbrambenih i industrijskih akcija, kao i oporavka pojedinih azijskih berzi poput japanske - kumulativno posmatrano od početka rata upravo su Sjedinjene Države ostvarile najveći prinos. Nakon višegodišnjeg talasa rasta tehnoloških giganata, američko tržište je ušlo u fazu konsolidacije, dok su Evropa i Japan tek skoro uhvatili zamah.

Važno je, međutim, uzeti u obzir i valutni efekat. Američki dolar je u poslednjih godinu dana oslabio, dobrim delom pod uticajem Trumpove politike. Za investitore izvan SAD, to znači da je realni prinos američkih akcija u lokalnoj valuti bio nešto niži nego što nominalni rast indeksa sugeriše.

 

 

 

Sektori: tehnologija u SAD, odbrana u Evropi

Ubedljivi pobednik u SAD u protekle četiri godine jeste tehnološki sektor. Nakon slabijeg početka 2022, akcije su snažno ubrzale krajem te godine, kada je pokrenut AI investicioni talas. Kompanije povezane s AI-jem, čipovima, klaud infrastrukturom i data centrima postale su ključni nosioci rasta, a Nvidia je 2025. izbila u prvi plan kao najvrednija svetska kompanija. Doduše, nije uspela da impresionira investitore svojom najnovijom prognozom prodaje, što ukazuje na to da će zabrinutost zbog pregrejane AI ekonomije i dalje pratiti kako Nvidiju, tako i njene konkurente.

Jensen Huang, izvršni direktor Nvidije, odbacio je zabrinutosti tokom poziva u sredu / Bloomberg

Ukupno gledano, kapitalni izdaci tehnoloških giganata drastično su povećani, a tržište je taj talas nagradilo snažnim rastom valuacija. Tehnologija je, tako, postala glavni motor prinosa američkog tržišta od početka rata do danas.

U Evropi je, međutim, slika drugačija. Najbolji učinak ostvario je sektor odbrane, koji je od početka rata porastao više od 250 odsto. Nagli zaokret evropskih vlada ka povećanju budžeta za vojsku, modernizaciji opreme i jačanju domaće vojne industrije stvorio je višegodišnji investicioni ciklus. Ono što je nekada bio marginalni sektor postao je strateški stub evropske industrijske politike. Ipak, na Starom kontinentu ne cvetaju ruže kada je reč o međusobnim odnosima, pa i unutar samih najjačih ekonomija - poput Nemačke i Francuske, a dodatno loše utiču odnosi s SAD.

 

 

Industrija i elektrifikacija

Pored odbrane, snažan rast zabeležio je i industrijski sektor. Trend elektrifikacije, ulaganja u energetsku tranziciju, ali i povećana potrošnja na infrastrukturu - uključujući vojnu i logističku - podstakli su rast kompanija kao što su Siemens i Schneider Electric, koje su profitirale od investicija u energetske sisteme i automatizaciju. U oblasti transportne i železničke opreme istakli su se Alstom i Siemens Energy, dok su u SAD benefite infrastrukturnog i industrijskog ciklusa prvi osetili Caterpillar i General Electric.

Robe: od energetskog šoka do stabilizacije

Početak rata izazvao je snažan skok cena energenata i industrijskih metala. Prekid ili ograničenje isporuka iz Rusije - jednog od ključnih globalnih dobavljača - dovelo je do naglog rasta cena nafte, gasa, nikla, aluminijuma i drugih sirovina. Međutim, taj šok je bio relativno kratkog daha. Kako su tržišta pronašla alternativne izvore snabdevanja, a potražnja usporila usled restriktivne monetarne politike, cene su postepeno krenule da se stabilizuju, a zatim i padaju. Danas su mnoge robe znatno ispod vrhunaca zabeleženih 2022.

Plemeniti metali: zakasneli, ali snažan uzlet

Za razliku od energenata i industrijskih metala, koji su snažno reagovali odmah po izbijanju rata, plemeniti metali su pravi zamah dobili tek od 2024. godine. Zlato i, posebno srebro, ušli su u novu uzlaznu fazu u trenutku kada se tržište više nije bavilo samo posledicama sukoba u Ukrajini, već širim talasom geopolitičke neizvesnosti.

Kako su rasle bojazni od "pucanja" globalne trgovine po šavovima i mogućih novih carinskih barijera, tako su investitori sve više tražili zaštitu u tradicionalnim sigurnim lukama. Zlato je, pritom, dobilo dodatnu podršku kroz povećanu kupovinu centralnih banaka, koje su u uslovima dubokih geopolitičkih podela ubrzale diverzifikaciju deviznih rezervi.

 

 

Za razliku od energetskog šoka iz 2022, rast plemenitih metala nije bio impulsivan niti kratkotrajan, pa je zlato tako postalo svojevrsni indikator nove svetske realnosti, u kojoj je politički rizik konstanta, iako treba uzeti u obzir da mu poslednjih dana ne ide baš najbolje.

Četiri godine kasnije: tržišta miruju, ali rizik vreba iz prikrajka

Iako je 2022. bila godina šoka, naredne godine pokazale su sposobnost tržišta da se prilagode. Kapital se prelio iz energenata ka tehnologiji, iz defanzivnih sektora ka strateškim industrijama, a investiciono razmišljanje se transformisalo od inflacije i energenata ka veštačkoj inteligenciji i bezbednosti.

Međutim, rat u Ukrajini nije ostao "događaj za sebe". Tržišta danas jesu stabilnija nego pre četiri godine, ali su i trajno osetljivija na političke odluke. To je, možda, i najvažnija promena: geopolitički rizik je postao utemeljeni faktor koji investitori moraju da ugrađuju u svoje aktuelne i buduće strategije.