Evropska unija će u narednim mesecima predložiti pokretanje zajedničkih projekata dronova i protivvazdušne odbrane kao deo ambicioznog petogodišnjeg plana za ponovno naoružavanje kontinenta i ograničavanje Rusije, prema dokumentu koji je Bloomberg imao na uvid.
Do kraja 2027. godine, planom se predviđa da EU zajednički sprovodi 40 odsto svoje odbrambene nabavke, što je više nego dvostruko više od trenutnog nivoa.
Opširnije
Da li će Srbija biti izuzeta od pooštravanja EU mera za čelik
SSP daje osnov Beogradu da traži izuzeće, ali odluka je politička.
pre 11 sati
Sme li EU da potroši zamrznutu imovinu Rusije
Nemačka se pre protivila diranju zamrznute ruske imovine, a sada Friedrich Merz insistira na suprotnom.
08.10.2025
Merzu prekipelo pa udario na Brisel
Jasno usmerivši oštricu svojih kritika na evropsko izvršno telo koje vodi njegova stranačka koleginica Ursula von der Leyen, Friedrich Merz je pozvao Evropsku komisiju (EK) da evropskim privredama "demontira" birokratiju, to jest smanji brojne regulacije i pravila.
03.10.2025
EU planira da poveća carine na uvoz čelika na 50 odsto
Evropska unija (EU) planira da poveća carine na uvoz čelika na 50 odsto, prema nacrtu predloga u koji je Bloomberg imao uvid.
02.10.2025
"Autoritarne države sve više utiču na naša društva i ekonomije", navodi se u dokumentu. "Tradicionalni saveznici i partneri preusmeravaju fokus na druge regione sveta." Dodaje se: "Militarizovana Rusija predstavlja stalnu pretnju evropskoj bezbednosti u doglednoj budućnosti."
Predlogom, koji je pripremila Evropska komisija, izvršno telo EU, predviđa se potpuna revizija vojnog planiranja i nabavke unutar Unije. Zemlje članice EU moraju koordinisati svoje odbrambene troškove i brzo formirati koalicije za zajedničko pokretanje novih odbrambenih programa. Trebalo bi da ti napori budu pokrenuti u narednoj godini ako kontinent želi da postigne ciljeve borbene spremnosti do 2030. godine.
Plan, koji se još može menjati, biće predstavljen u četvrtak pre nego što o njemu budu raspravljali čelnici naredne nedelje na samitu u Briselu.
"Sutra ćemo predložiti jasne ciljeve i prekretnice za smanjenje jaza u sposobnostima i ubrzanje odbrambenih ulaganja u državama članicama", rekao je portparol Komisije Thomas Regnier.
Udvostručeni budžet
U dokumentu se napominje da je kolektivni odbrambeni budžet Unije skoro udvostručen od 2021. godine, sa 218 milijardi evra (254 milijarde dolara) na predviđene 392 milijarde evra (456 milijardi dolara) u 2025. godini, ali da je trošenje još uvek uglavnom nekoordinisano među zemljama članicama, što ograničava sposobnost Evrope da se brzo naoruža.
U planu se identifikuje nekoliko oblasti u kojima bi zajednički napori mogli biti od pomoći, uključujući sisteme protivvazdušne i protivraketne odbrane, dronove i protivdronove. Planom se predviđa da se do početka 2026. formiraju koalicije koje će voditi ove projekte, a trebalo bi da se pokrene do sredine 2026. godine.
Cilj zajedničke nabavke od 40 odsto trebalo bi da bude u skladu sa ovom inicijativom. Trenutno je zajednička nabavka ispod 20 odsto, iako su se zemlje EU 2007. godine obavezale da će dostići 35 odsto.
Da bi se postigao krajnji rok plana za 2030. godinu, u dokumentu se naglašava da svi projekti, ugovori i finansiranje moraju biti završeni do kraja 2028. godine. Kako bi se podržalo jačanje vojske EU, Unija je već odobrila fond od 150 milijardi evra, koji se trenutno dodeljuje za različite projekte. Predlog Komisije je da se ti napori završe do kraja 2030. godine.
Pored toga, planom se predviđa da EU uspostavi nove vodeće projekte sa dronovima, protivvazdušnom odbranom i svemirskim štitom. Neki od tih napora nose nazive poput "Evropska odbrana od dronova", koja bi se oslanjala na iskustva Ukrajine, i "Nadzor istočnog krila". Predviđa se pokretanje ovih projekata 2026. godine.
Zid dronova
Inicijativa za dronove predstavlja rebrendiranje "zida dronova" koji je Komisija pokrenula nakon nekoliko upada NATO-a u vazdušni prostor povezan sa Rusijom.
Ideja je izazvala podeljene reakcije pre nekoliko nedelja kada su čelnici EU prvi put raspravljali o njoj, a južne zemlje zahtevale su da se dronovi ne usmeravaju samo na istočni deo kontinenta. Predstojećim planom se proširuje koncept kako bi obuhvatio ceo kontinent i postavlja cilj da se do 2027. godine uspostavi potpuno funkcionalan sistem dronova.
U dokumentu se takođe predviđa da predloženi sistem protivvazdušne i protivraketne odbrane bude uspostavljen do 2026. godine. Takođe, predlaže se stvaranje fonda do milijardu evra sa Evropskom investicionom bankom do 2026. godine za podršku odbrambenim projektima.
EU je tradicionalno igrala sporednu ulogu u odbrani, dok su zemlje i NATO preuzeli vodeću poziciju. Takva organizacija doprinela je fragmentaciji evropske odbrambene industrije.
Kako EU počinje da se bavi masovnim odbrambenim projektima, ta ravnoteža snaga dolazi u pitanje. Ipak, dok Komisija predlaže centralizovanije planiranje i zajedničke nabavke, velike države članice poput Nemačke brzo su naglasile da konačne odluke moraju biti u glavnim gradovima.
.webp){kind=icon}
