EU strahuje da je dobila bugarskog Orbana

Na osmim parlamentarnim izborima u Bugarskoj u samo pet godina apsolutnu većinu osvojio je tek pre nekoliko nedelja formiran koalicioni savez "Napredna Bugarska" bivšeg predsednika Bugarske Rumena Radeva, izazvavši zabrinutost širom Evropske unije da bi zvanična Sofija uskoro mogla da predstavlja kočničara odluka u Briselu, zbog njegovih proruskih stavova i jakog protivljenja evropskoj podršci Ukrajini u odbrani od ruske invazije. Doduše, analitičari uveravaju da Radev za Brisel neće moći da postane novi Viktor Orban, jer je Bugarska izuzetno ekonomski zavisna od EU i realno ne može da postavi prepreke za spoljnopolitičke odluke EU koje želi većina država članica.

Iako su prve projekcije u izbornoj noći pokazivale da je Radev osvojio samo prostu većinu, u brojanju glasova se došlo do toga da je evroskeptična stranka "Progresivna Bugarska" ipak osvojila 46,1 odsto glasova, što je 134 poslanička mesta u parlamentu koji broji 240 poslanika. U novi sastav bugarskog parlamenta ušle su još četiri izborne liste.

Proevropska konzervativna koalicija GERB-SDF bivšeg bugarskog premijera Bojka Borisova završila je na drugom mestu sa tek oko 13 odsto glasova – upola manje nego na prošlim izborima – tako da će imati tek 36 poslanika iako je u prošlom mandatu predvodila vladu. Na trećem mestu je takođe proevropski liberalno-konzervativni savez koalicija "Nastavljamo promene - Demokratska Bugarska" (PP-DB) sa 12 odsto pa će imati 33 poslanika.

Obe ove prozapadne snage vladale su zajedno u koaliciji 2023 i 2024. godine i doživele su veliki pad popularnosti, naročito Borisovljeva koalicija.

Na četvrtom mestu sa 6,4 odsto glasova završio je liberalni Pokret za prava i slobode (DPS) koji će imati 25 poslanika, dok je na petom mestu nacionalistička proruska stranka Vazarždane (Preporod) sa 4,2 odsto koja će imati 12 poslanika. Ove dve stranke su, baš kao i dosad vladajući GERB-SDF, osvojile upola manje nego na prošlim izborima pa je Vazarždane umalo ostalo ispod izbornog cenzusa od četiri procenta za ulazak u parlament.

Ruska pobeda?

Iako otvorena proruska stranka je zabeležila pad popularnosti, uspeh Radeva se u mnogim evropskim medijima sagledava kao svojevrsna pobeda za Rusiju Vladimira Putina, jer ovaj bivši general i pilot aviona-lovaca, koji je pre ulaska u politiku bio vrhovni komandant bugarskog ratnog vazduhoplovstva, proteklih deset godina sa pozicije predsednika Bugarske važio za proruski orijentisanog, zalažući se za dijalog sa Moskvom.

Premda je jedan njegov bivši bliski saradnik u medijima tvrdio da je Radev bio na direktnoj vezi sa Moskvom i da radi po nalogu Kremlja, Radev u toku predizborne kampanje nije zauzeo jasan stav o Rusiji, već je umesto toga naglašavao zaštitu nacionalnih interesa unutar NATO-a i EU, obećavajući pre svega borbu protiv korupcije i reformu pravosuđa, za šta mu je potrebna ustavna većina od 160 od 240 poslanika. Njegov politički identitet je kreirao kombinujući retoriku protiv establišmenta, nacionalističke poruke i apel biračima razočaranim mejnstrimom uz nejasna obećanja kakve sve ekonomske i pravosudne reforme želi da sprovede.

Bloomberg

Prema predizbornoj analizi nemačke Fondacije "Konrad Adenauer", potencijalni glasači njegove alijanse, koja je nekoliko dana pred izbore postala i politička partija, nalaze se na levom, nacionalističkom i proruskom spektru. Iako se Radevljeva stranka još ne može jasno smestiti unutar političkog spektra, Radev godinama uspeva da bude konstantno u anketama rangiran kao najpopularniji političar u zemlji, između ostalog, kritikama na račun brojnih prelaznih vlada i zalaganjem za diplomatske pregovore Evrope sa Rusijom, što očigledno godi uhu bugarskih birača.

I pre nego što je počela sveobuhvatna ruska invazija na Ukrajinu, Radev se zalagao za saradnju sa Rusijom, ističući da će bez dijaloga bezbednosna arhitektura biti zasnovana na rivalstvu i stalnom ratnom mentalitetu. Čak i nevezano za Rusiju, Radev je godinama lovio greške etabliranih stranaka i na njima sticao političke poene kod birača. Tako je prošle godina podržao demonstrante koji su izašli na ulice Sofije, pozivajući bugarsku vladu da sačuva bugarsku nacionalnu valutu lev i odustane od prelaska na evro.

Očigledno igrajući na strahovima dela stanovništva, ali i na to da su ankete tada pokazivale da tesna većina u Bugarskoj ne želi evro, posebno starije stanovništvo, Radev je kao predsednik pokrenuo inicijativu za održavanje referenduma. To je predsednica parlamenta Natalija Kiselova odbila čak i da iznese na plenarnu sednicu, pozvavši se na presudu bugarskog Ustavnog suda, koji je prošle godine proglasio sličan predlog proruske stranke "Preporod" neustavnim, pod obrazloženjem da se Bugarska obavezala da usvoji evro kada se pridružila EU 2007. godine.

Iako je Radev bio svestan beznadežnosti ove inicijative, očigledno ju je namerno pokrenuo kako bi pokazao kako vladajući stranke sa ismevanjem i prezirom tretiraju ljude koji su protiv evra ili imaju neke sumnje i strahove od poskupljenja. Sva je prilika da je bivši general i te kako stekao osećaj za politiku i da se time pozicionirao upravo zbog sadašnjih izbora.

Bugarski Orban ili bugarski Magyar

To što je Radev u predizbornoj kampanji dao samo dva intervjua, od toga jedan podkasteru, koji važi za nekoga ko širi kremaljsku propagandu pod maskom "alternativnog" sadržaja, motivisalo je mnoge evropske analitičare da ga proglase bugarskim Orbanom. Međutim, što se tiče rata u Ukrajini, Radev se ugleda na Petera Magyara, pobednika mađarskih parlamentarnih izbora, pa je u televizijskom intervjuu rekao da, ako postane premijer, Bugarska neće finansijski doprinositi vojnoj pomoći Ukrajini, ali neće blokirati odluke o tom pitanju na nivou EU.

Bloomberg

I dok je on sebe pred bugarskim biračima predstavljao kao "bugarskog Magyara", ruski listovi Radeva smatraju "bugarskim Orbanom".

"Ako Radevljeva stranka pobedi, bugarska spoljna politika će se promeniti: Sofija će vrlo verovatno postati jednako 'neudobna' za Brisel kao Budimpešta", pisao je ruski dnevni list "Nezavisimaja gazeta".

Među vodećim političkim grupacijama u Evropskom parlamentu, ovakav rezultat bugarskih parlamentarnih izbora je dočekan sa ocenom da je to "jasan i duboko zabrinjavajući signal" zbog toga što je parlamentarnu većinu obezbedio političar koji otvoreno kritikuje podršku Ukrajini i dugo se smatrao naklonjenim Rusiji.

"Ovo više nije samo rezultat izbora – to je ozbiljan geopolitički pomak. U vreme kada se Ukrajina bori ne samo za sopstvenu slobodu, već i za bezbednost cele Evrope, ne možemo ignorisati pravac kojim se kreću neke države članice EU", istakao je u objavi na društvenoj mreži X Tomaš Zdechovsky češki evroposlanik koji je u najvećoj političkoj grupaciji Evropskoj narodnoj partiji koordinator za budžetsku kontrolu. "Evropa se danas ne suočava samo sa ekonomskim ili društvenim izazovima. Suočava se sa fundamentalnim pitanjem: hoćemo li braniti vrednosti na kojima smo izgrađeni? Ovo se ne tiče samo Bugarske. Ovo se tiče svih nas".

I komentator italijanskog lista "La Republicca" Claudio Tito izražava strah da će Radev postati "čovek sa pravom veta", baš kao što je u proteklom periodu bio Orban. I zaista većina evropskih posmatrača naziva Radeva novim Orbanom, jer voli da kritikuje Brisel i flertuje sa Rusijom.

Bloomberg

Ali pojedini posmatrači ističu to da se Radev vidi kao bugarski Magyar te da nema razloga za zabrinutost.

"Kao premijer, Radev mogao bi da bude blagi evroskeptik, ali teško da će zaljuljati čamac EU", ističe glavni urednik poljskog lista "Rzeczpospolita" Boguslaw Chrabota, dodajući da će Radev pre biti "bezubi Orban".

Na dileme da će bivši pilot MiG-29 uleteti u ulogu koju je u EU proteklih godina imao Orban, dopisnik za jugoistočnu Evropu nemačkog dnevnog lista "Frankfurter Allgemeine Zeitunga" Michael Martens kaže da je kratak odgovor – ne, a duži odgovor bi morao da počne sa - ne, ali. Prema njegovoj oceni, strahovi da bi Sofijom uskoro mogao da vlada "novi Orban" su preuveličani.

"Pitanja spoljne politike igrala su zanemarljivu ulogu u predizbornoj kampanji. Ekonomska situacija i strah od inflacije dominiraju zabrinutostima većine birača", istakao je Martens i dodao da je Radev daleko od dvotrećine većine u parlamentu da bi "remodelovao" državu po mađarskom principu.

Uticaj na region

Za razliku od Orbana, koji status crne ovce izgradio kroz decenijski sistem konfrontacije sa Briselom, podržan disciplinovanom partijskom mašinom, dubokim mrežama širom evropske desnice i održivom strategijom korišćenja prava veta kao poluge, Radev nema takvu zaleđinu. Državni kapacitet Bugarske je slabiji i daleko više zavisi od finansiranja EU, zbog čega su brojni bugarski lideri uglavnom izbegavali teatralne sukobe sa Briselom. I sam Radev je signalizirao da će Sofija nastaviti svojim "evropskim putem", čak i dok je pozivao na više "pragmatizma" prema Rusiji, sugerišući time da će nastaviti takozvanim transakcionim pristupom, to jest "usluga za uslugu".

Međutim, pobeda Radeva bi mogla da utiče na Adria region pre svega na dva polja – u energetici i evropskim integracijama Severne Makedonije. Proteklih deset godina sa mesta predsednika Bugarske, Radev je dosledno podržavao usporavanje evropskog puta Severne Makedonije, koji je zvanična Sofija praktično blokirala 2020. godine.

Bloomberg

Iako je makedonska socijaldemokratska vlada 2022. godine podlegla pod bugarskim pritiscima i pristala da potpiše protokol da će izmeniti Ustav tako da u njega uvrsti Bugare kao nacionalnu manjinu, to se još nije dogodilo jer konzervativna vlada premijera Hristijana Mickoskog to odbija, pokušavajući da odblokira pregovore posrednim mehanizmima. Osim toga, Skoplje traži garancije da nakon eventualnih ustavnih izmena neće biti novih uslova za evropske integracije zemlje.

Budući da svi bugarski evroposlanici bez obzira na stranačke i ideološke boje podržavaju to da nema odustajanja od toga da se Skoplje natera da sprovede obaveze iz protokola iz 2022. godine, očekuje se da Radev to samo nastavi da brani "nacionalni stav".

Predsednica Severne Makedonije Gordana Siljanovska-Davkova izjavila je juče da će sa Radevom tragati za novim rešenjem bilateralnog spora, dodajući da ga je mnogo puta sretala te da se ne slažu oko mnogo stvari, ali da "umeju da se sa poštovanjem saslušaju i da zaključe da će tražiti rešenje".

"Očekujem da se vidimo, da razgovaramo, razume se sa dve zastave, i da tragamo za novim rešenjem", rekla je makedonska predsednica. "Ljudi kada dođu na vlast i mogu da upravljaju stvarima, umeju nekad da posegnu i ka boljim rešenjima."

Bloomberg

Energetska politika buduće bugarske vlade uticaće takođe na susede jer, prema oceni bugarskog analitičara instituta Carnegie Europe Dimitara Bečeva, Radevljevo okretanje Rusiji počeće na energetskom frontu.

"On će insistirati da rafinerija Lukoil Neftochim u Burgasu ponovo počne da uvozi rusku sirovu naftu iz Novorosijska", smatra Bečev, "jer ako Magyar ponovo otvara 'Družbu', zašto ne može i Bugarska" slično, procenjujući pritom da će se zvanična Sofija takođe obratiti Gaspromu za obnovu isporuke gasa. Ovakav preokret će uticati i na Srbiju i Mađarsku jer preko Bugarske ide gasovod "Turski tok" koji doprema ruski gas.

Štaviše, bivša direktorka Austrijskog instituta za spoljnu politiku i bezbednost Velina Čakarova smatra da će se Radev takođe zalagati za strateški dijalog sa Rusijom uz tvrdnju da bi Bugarska mogla da deluje kao "neutralna" platforma između lidera EU i Rusije.

"Baveći se Putinom više od 20 godina, mogu sa sigurnošću da pretpostavim da bi (predsednik Rusije) mogao da objavi da je spreman da dođe u Bugarsku", smatra ova austrijska ekspertkinja bugarskog porekla, dodajući da bi Bugarska mogla da bude "Austrija 2.0".