Posada NASA nakon leta oko Meseca, spremna za sletanje u okean

Četvoro astronauta NASA iz misije Artemis 2 prošlo je iza Meseca i vraća se ka Zemlji, na putovanju koje je oborilo rekorde u udaljenosti svemirskih letova i dovelo ljude najbliže površini Meseca u više od 50 godina. Njihova kapsula bi oko 2 sata u subotu ujutru po srednjoevropskom vremenu trebalo da sleti u Tihi okean blizu San Diega.

Kapsula Orion za posadu, koju je proizvela kompanija Lockheed Martin, tokom povratka 10. aprila će ući u atmosferu u vatrenom spuštanju, a zatim će se uz pomoć padobrana spustiti u okean kod obale Kalifornije nešto posle 20 časova po lokalnom vremenu, objavila je NASA.

Tokom povratka, kapsula će proći kroz ekstremne temperature od oko 2.760 stepeni Celzijusa, što predstavlja važan test toplotnog štita, nakon problema koji su uočeni tokom ranijih probnih letova. Astronauti su tokom misije dostigli rekordnu udaljenost od Zemlje i ušli u istoriju kao deo prve posade koja je letela oko Meseca još od Apolo programa. NASA očekuje da će kapsula bezbedno sleteti u okean uz pomoć padobrana, nakon čega će spasilački timovi preuzeti letelicu i posadu.

Povratak posade predstavlja završni ključni test desetodnevne misije Artemis 2, koja je astronaute odvela oko Meseca i nazad, oborivši rekorde u udaljenosti ljudskih svemirskih letova i privukavši svetsku pažnju u vreme kada su SAD uključene u rat na Bliskom istoku.

Sada će sve oči biti uprte u rad toplotnog štita kapsule Orion  zaštitnog sloja na spoljašnjem delu letelice, namenjenog zaštiti od ekstremnih temperatura koje nastaju pri ulasku u atmosferu. On mora da funkcioniše besprekorno kako bi bezbedno doveo posadu kući. Ne postoji alternativa.

Astronauti NASA Reid Wiseman, Victor Glover, Christina Koch i astronaut Kanadske svemirske agencije (CSA) Jeremy Hansen koristili su čitavu flotu kamera kako bi snimili hiljade fotografija, navodi se na zvaničnom sajtu ovog kosmičkog programa. Očekuje se još fotografija u narednim danima, budući da su članovi posade već prešli više od polovine svog putovanja i sada se vraćaju ka Zemlji.

Zapanjujuće jeste to što mi, obični ljudi, sve to možemo da pratimo u realnom vremenu. Možemo da uključimo prenos NASA, čujemo prve utiske astronauta o meteoru koji udara u površinu Meseca, vidimo fotografije koje dele na Instagramu, iz svemira, i slušamo njihove gotovo ushićene opise pomračenja Sunca sa tamne strane Meseca.

Bata/NASA

Sve ovo predstavlja stvarni iskorak za čovečanstvo, budući da je bilo vrlo izazovno izvođenje ovog poduhvata, kaže za Bloomberg Adria TV Slobodan Bubnjević, fizičar, naučni novinar i pisac. 

"Ova misija bitno je drugačija od uobičajenih misija, kada se podižu različite sonde koje napuštaju Zemljino gravitaciono polje, ili na primer podizanje ljudi u Zemljinu orbitu. Naprotiv, ova misija NASA zahteva snažniju raketu, čiji je razvoj zahtevao mnogo sredstava, sofisticiraniju organizaciju i više znanja ljudi", rekao je on. 

Drugim rečima, kako je objasnio, ova misija predstavlja simbol nekog budućeg povratka čoveka ponovo u svemir. "Čekali smo više od 50 godina da opet sletimo na Mesec. Sadašnje postignuće je preduslov za dalja putovanja - bez osvajanja Meseca ne možemo da razgovaramo o Marsu."

Zašto tek sad ponovo letimo na Mesec

Na pitanje Bloomberg Adria TV zašto je tek sada - u 2026. godini - ponovo organizovan let na Mesec, Bubnjević je rekao da odgovor ne leži u nauci, već u političkoj volji. "Novac koji je potreban za realizaciju ovakvog poduhvata zaista prevazilaze bilo koji drugi kosmički program, i jasno je da ovo trenutno može da izvede samo jedna zemlja - Sjedinjene Američke Države."

"Svemirski programi u drugoj polovini prošlog veka posmatrani su kao prestiž, i nisu bili samo marketinškog tipa već su bili i deo bezbednosnih programa svojevremeno", rekao je Bubnjević. 

Kako je rekao, bile su potrebne milijarde dolara vredne investicije za realizaciju lansiranja Artemisa 2. 

Mi u ovom trenutku ne možemo da govorimo da je isplativost istraživanja svemira velika, rekao je Bubnjević za Bloomberg Adria TV. "Do kraja veka, izvesno je da će moći u izvesnoj meri da se eksploatiše značaj svemirskih putovanja. Bez obzira na sve, važno je znati da razvoj kosmičkih programa znači i za razvoj svakodnevnih tehnoloških sredstava. Naime, to su neke dodatne vrednosti koje dobijamo od is1traživanja svemira  - aluminijumska folija, na primer, jeste produkt ispitivanja vasione."

Beta/NASA

Inače, kako se navodi na zvaničnom sajtu ovog programa, tokom preleta pored Meseca posada je dokumentovala udarne kratere, drevne tokove lave i pukotine na površini koje će pomoći naučnicima da prouče geološku evoluciju Meseca. "Pratili su razlike u boji, osvetljenosti i teksturi terena, posmatrali zalazak i izlazak Zemlje, kao i snimili prizore Sunčeve korone tokom pomračenja. Posada je takođe prijavila šest bljeskova nastalih usled udara meteoroida na zamračenoj površini Meseca."

 U okviru "zlatnog doba" inovacija i istraživanja, navodi se na sajtu, NASA planira da šalje Artemis astronaute na sve zahtevnije misije kako bi istražili veći deo Meseca radi naučnih otkrića i ekonomskih koristi, ali i kako bi postavili temelje za prve misije sa ljudskom posadom na Mars.

 

 

Tekst je napisan uz pomoć Jelisaveta Lazarević i Marko Perožić