Artemis 2 spektakl koji oduševljava, ali podseća koliko je nauka krhka

Tri reči koje su juče izgovorene iz Kontrolnog centra misije upućene Reidu Wisemanu, komandantu misije Artemis 2 savršeno oslikavaju talas emocija koji su mnogi osetili tokom protekle nedelje, dok je tim astronauta leteo dalje nego što je čovečanstvo ikada stiglo: "Zapanjujuće. Zapanjujuće. Zapanjujuće."

Ta rečenica, preuzeta iz lika Rokija iz naučnofantastičnog hita "Project Hail Mary", izgovorena je u trenutku kada je Wiseman prvi put sagledao punu, veličanstvenu veličinu Meseca. Naš najbliži sused i noćni pratilac ukazao se pred njima, delujući višestruko veći od Zemlje, koja je u daljini bila tek tanak srp.

 

Manje od sat vremena ranije, oko 13.56 po istočnoameričkom vremenu, Wiseman i njegova tri člana posade oborili su prethodni rekord u ljudskim svemirskim letovima. Neće sleteti na Mesec, ova misija je više generalna proba za buduća sletanja. Ipak, već i samo kruženje oko njega predstavlja ogroman podvig.

Bata/NASA

 

Zapanjujuće je i to što mi, obični ljudi, sve to možemo da pratimo u realnom vremenu. Možemo da uključimo prenos NASA, čujemo prve utiske astronauta o meteoru koji udara u površinu Meseca, vidimo fotografije koje dele na Instagramu, iz svemira, i slušamo njihove gotovo ushićene opise pomračenja Sunca sa tamne strane Meseca.

"Koliko god dugo da gledamo ovo, naš mozak ne uspeva da obradi sliku pred nama", rekao je Wiseman sinoć o prizoru. "Apsolutno je spektakularno, nadrealno, nema dovoljno reči. Moraćemo da smislimo nove."

To je bio samo jedan od trenutaka tokom poslednjih dana kada me je obuzela veličina ove misije. Osetio sam to dok sam gledao kako astronauti vezuju pojaseve u kapsuli od svega 300 kubnih stopa koja im je dom tokom desetodnevnog putovanja. Emocije su rasle tokom odbrojavanja do lansiranja, i ponovo kada je prošlo dovoljno vremena da se vidi da sve ide po planu (uz manji problem sa toaletom). Vratile su se i nekoliko dana kasnije, dok su astronauti kružili oko Meseca i satima opisivali prizore koje nijedan čovek ranije nije video.

Bata/NASA

 

Zar nauka nije spektakularna

Misija Artemis 2 snažan je podsetnik na magiju koja nastaje kada se ljudi udruže oko velikog cilja. Dostignuća naučnika u poslednjih četvrt veka zadivljuju: spuštanje rovera na Mars, otkrivanje subatomskih čestica ključnih za razumevanje univerzuma, prelazak od prvog mapiranja ljudskog genoma do alata koji mogu da isprave njegove greške, razvoj vakcina koje su u pojedinim delovima sveta gotovo eliminisale rak grlića materice i zaustavile globalnu pandemiju. A sada smo poslali četiri čoveka na put od 250.000 milja do tamne strane Meseca.

Sva ta dostignuća imaju nešto zajedničko: rezultat su decenija radoznalosti, inovacija i upornosti timova istraživača, uz podršku države koja veruje u velike naučne iskorake.

Ipak, sposobnost da se takav rad nastavi nikada nije delovala krhkije, barem u SAD. Misija Artemis 2 odvija se u trenutku kada se nauka suočava sa pritiscima. Prošle godine administracija Donalda Trumpa sprovela je značajne rezove u naučnim agencijama, uključujući NASA-u, dok su istraživači suočeni sa sumnjama u vrednost svog rada.

Ta politika nije oslabila. Samo dva dana nakon što je Artemis krenuo ka Mesecu, Trump je predstavio predlog budžeta za narednu godinu koji ponovo predviđa velika smanjenja za nauku. Neke institucije, poput Nacionalne fondacije za nauku, mogle bi da izgube više od polovine sredstava, dok bi NASA mogla da ostane bez 5,6 milijardi dolara finansiranja.

Kongres se tim rezovima protivi, ali administracija pronalazi načine da uspori dotok novca za nauku. Taj sukob mogao bi da uspori naučni napredak, i da znači da SAD neće biti u centru narednog velikog otkrića.

Nakon što je Kontrolni centar obavestio posadu o oborenom rekordu, Wiseman je istakao da je njihov uspeh izgrađen na radu generacija naučnika i istraživača. Završio je ključnom porukom: "Najvažnije, biramo ovaj trenutak da izazovemo ovu i naredne generacije da obezbede da ovaj rekord ne traje dugo."

Zaista, naučnici, i oni koji to žele da postanu, moraju da nastave da pomeraju granice, bilo da proširuju naše razumevanje univerzuma ili traže lek za danas neizlečive bolesti. A građani moraju insistirati da država nastavi da neguje duh inovacija i stvaralaštva.