Sme li EU da potroši zamrznutu imovinu Rusije

Od svih sankcija koje je u 18 paketa Evropska unija protekle tri i po godine donela protiv Rusije, nijedna nije bila tako radikalna i bez presedana u međunarodnim odnosima kao planirano trošenje zamrznutih ruskih deviznih rezervi u evropskim bankama tako što bi bile date Ukrajini kao takozvani reparacioni kredit.

Zapadne zemlje trenutno drže zamrznute račune Centralne banke Rusije na kojima je oko 275 milijardi evra, što je oko polovine ukupnih ruskih rezervi deviza i zlata. Iako se protekle bezmalo četiri godine ruske potpune invazije na Ukrajinu više puta u javnosti pominjala mogućnost da se ruska državna imovina na evropskom tlu troši za obnovu Ukrajine, ta tema je uglavnom gurana u stranu, između ostalog, zbog protivljenja lidera Francuske i Nemačke.

Međutim, ono što je doskora smatrano kao svojevrsno diplomatsko osinje gnezdo, čije bi diranje imalo velike pravne, ekonomske i međunarodne posledice, odnedavno je za EU postala poželjna tema. I to ne bez razloga. EU je suočena, s jedne strane, ogromnim potrebama Ukrajine: procenjene 52 milijarde evra budžetske podrške i 80 milijardi evra vojne pomoći do 2027. godine, a s druge strane, postepenim američkim prepuštanjem Evropi da finansira ukrajinsku odbranu. Zbog toga je u EU naglo porasla politička podrška kontroverznom planu da se Ukrajini omogući kredit od 140 milijardi evra, i to od novca iz zamrznutih ruskih deviznih rezervi.

Iznenadna podrška Berlina i Pariza

Na prošlonedeljnom neformalnom samitu lidera EU u Kopenhagenu, Evropska komisija je dobila početnu principijelnu podršku šefova država i vlada 27 zemalja članica za rad na zakonskom predlogu, koji bi formulisao kako da se bez formalno ikakve zakonske konfiskacije iskoristi 175 milijardi evra Ruske centralne banke, koji se uglavnom čuvaju u finansijskoj instituciji Euroclear u Briselu. Kako je rekao jedan visoki zvaničnik EK, briselska administracija veruje da su "pronašli način da to uradimo bez kršenja međunarodnog prava".

Bloomberg

Iako odgovori na neka ključna pravna pitanja još nisu saopšteni, u Kopenhagenu je ta ideja dobila jaku podršku, naročito lidera baltičkih i skandinavskih zemalja.

"To je veoma dobra ideja", rekao je finski premijer Petteri Orpo, dok je njegov švedski kolega Ulf Kristersson istakao da se oni odavno zalažu za "ofanzivniji način korišćenja zamrznute imovine jer jednostavno nije prihvatljivo imati svu ovu zamrznutu imovinu i smatrati je ruskim kapitalom bez ikakve šanse da se koristi".

Na samitu je predsednica EK Ursula von der Leyen insistirala da to neće biti konfiskacija ruske imovine, već da će to biti vid ratne reparacije zbog ruskog rata protiv Ukrajine.

"Postoji sve veći konsenzus među nama da nisu samo evropski poreski obveznici ti koji treba da plate za podršku Ukrajini, već da Rusija mora biti pozvana na odgovornost. Rusija je počinilac. Ona je prouzrokovala štetu", rekla je ona. "Mislim da sada imamo dobar pravni način da to uradimo sa predlozima za (ruske) reparacije (Ukrajini)."

Bloomberg

Politički zamajac razrađivanju ovih planova javno je dao i Friedrich Merz, kancelar Nemačke, koja je dosad odlučno odbijala ovakve ideje, upozoravajući da bi to moglo da ugrozi kredibilitet evra kao rezervne valute i rizikuje da izazove Moskvu na opasnu eskalaciju. Merz je u britanskom listu "The Financial Times" objavio autorski tekst u kojem je pozvao ostale lidere EU da podrže preusmeravanje ruskih deviznih rezervi u budžetske i odbrambene napore Ukrajine.

To je zapanjujući preokret Berlina, koji se tumači time što američki predsednik Donald Trump finansijsku podršku Ukrajini prebacuje na EU u trenucima kada se Nemačka nalazi pred ekonomskom krizom.

Tako se tumači i to što je i francuski predsednik Emmanuel Macron odustao od svog protivljenja zapleni ruske imovine, pa sad predloge EK označava kao "veoma dobru stvar" koja bi Ukrajini mogla da pruži finansijsku predvidljivost na duži rok.

"Evropa mora da ostane atraktivno i pouzdano mesto. To jest, kada je imovina zamrznuta, poštujemo međunarodno pravo", rekao je Macron, ističući da je to ponovio i belgijski premijer Bart De Wever, koji je inače izrazio poprilične rezerve prema ovom predlogu, baš kao i lideri Luksemburga i Mađarske.

Strah za stabilnost evrozone

SAD i EU su prethodnih decenija zamrzavale račune centralnih banaka i državnih firmi nekoliko zemalja, poput Avganistana, Irana, Sirije, Libije, Venecuele i SR Jugoslavije, ali nijedna od njih nije se ni približno mogla porediti sa Rusijom. Iako je jedino Libija delom približna, i to po količini zamrznutih sredstava od oko 200 milijardi dolara iz vremena vlasti Muammara Gaddafija, Rusija je zapravo jedinstvena. Ona je jedina iz redova ekonomija Grupe 20 najvećih svetskih privreda i pritom je nuklearna sila sa najvećim nuklearnim arsenalom na svetu.

Oduzimanju deviznih rezervi dosad nije podvrgnuta nijedna od 63 centralne banke i monetarne institucije, koje su članice Banke za međunarodna poravnanja (BIS) u Bazelu. Čak ni tokom Drugog svetskog rata.

Bloomberg

 

Doduše, EK tvrdi da to ne bi ni bila konfiskacija ruske imovine, mada dve stranice plana predstavljenog liderima EU sadrže širok koncept, ali ne i detaljnu pravnu utemeljenost predloga. Prema tom planu, celokupno stanje ruske gotovine u Euroclearu bilo bi prebačeno na EK, koja bi potom dala Ukrajini "reparacioni zajam" od 140 milijardi evra, koji bi se postepeno isplaćivao tokom vremena i pod uslovima. Ukrajina bi bila obavezna da vrati taj kredit tek nakon što Rusija pristane da joj nadoknadi pričinjenu ratnu štetu. Nakon toga, EK bi vratila novac Euroclearu, a ta finansijska institucija Rusiji, čime bi se krug zatvorio.

Međutim, imajući u vidu da je malo verovatno da će Moskva hteti da plati ratnu odštetu Kijevu, ova šema bi suštinski da se svede na konfiskaciju suverene imovine, što je nezakonito prema međunarodnom pravu.

Upravo ta nejasna linija između transfera i konfiskacije najviše plaši Belgiju i Luksemburg, u kojem su brojne evropske finansijske institucije, ali i računi centralnih banaka drugih država na svetu. Premijera Belgije, koja je domaćin Eurocleara, ali i predsednicu Evropske centralne banke Christine Lagarde brine to što bi EU i Belgija mogle da se suoče sa tužbom od više milijardi evra i dodatnim negativnim posledicama po ekonomiju i finansije evrozone.

Bloomberg

"Ako zemlje vide da novac centralnih banaka može nestati kada evropski političari smatraju da je prikladno, mogle bi da odluče da povuku svoje rezerve iz evrozone", rekao je belgijski premijer, insistirajući da se konfiskacija "nikada neće dogoditi".

Razlozi za belgijsko protivljenje leže i u tome što 25 odsto profita Eurocleara od zamrznute ruske imovine se kao porez na profit sliva u belgijsku budžetsku kasu tako da bi predavanje kontrole nad sredstvima Komisiji lišilo Belgiju ovog fiskalnog prihoda. Osim toga, ne postoji konsenzus o korišćenju budžeta EU kao krajnje garancije za kredit Ukrajini, što EK želi, pa se očekuje da svaka država članica predloži sopstvene zaštitne mere zasnovane na ekonomskoj težini, što dodatno komplikuje celu šemu.

"Sada ćemo ovo pažljivo ispitati – i najverovatnije će konkretna odluka o tome biti doneta na sledećem Evropskom savetu za tri nedelje", rekao je prošle nedelje u Kopenhagenu Merz, a preneo Euractiv, dodajući da bi lideri EU trebalo da se sastanu u Briselu na samitu 23. oktobra.

Ruska odmazda i dedolarizacija

U međuvremenu, Kremlj je već upozorio da će uslediti odmazda ukoliko se plan primeni.

"Govorimo o planovima za nezakonito oduzimanje ruske imovine. Na ruskom to nazivamo jednostavno krađom", rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov. "Umešana lica će biti krivično gonjena na ovaj ili onaj način, svi će biti pozvani na odgovornost."

Bloomberg

Osim toga, ruski predsednik Vladimir Putin je već potpisao dekret koji bi mu omogućio da konfiskuje stranu imovinu u Rusiji, što bi moglo da ugrozi evropske kompanije koje nisu napustile rusko tržište.

Međutim, najveći rizik za EU je pitanje finansijskog kredibiliteta i poverenja u tržišta i evro kao rezervnu valutu. Zamrzavanje ruskih deviznih rezervi je protekle tri godine doprinelo narastanju dedolarizacije u svetskoj trgovini, a preusmeravanje ovih sredstava u kredit Ukrajini bi samo ubrzalo to i podstaklo centralne banke širom sveta da držanje novca u evropskim bankama shvate kao rizik. Jednostavno, evro, koji je već sekundarna rezervna valuta posle dolara, mogao bi da doživi dodatno smanjenje svog statusa ako ga investitori i vlade budu smatrali ranjivim na političke hirove.

Prema oceni italijanskog analitičara Thomasa Fazija, ono što evropski lideri predstavljaju kao demonstraciju snage mogao bi na kraju da bude još jedan spektakularan čin samosabotaže.

"To bi dodatno oslabilo poziciju Zapada kroz otuđenje od globalnog juga, ohrabrivanje alternativnih finansijskih sistema i eroziju poverenja u sam evro", smatra Fazi u autorskom članku za britanski portal "Unherd".