Peter Magyar: Orbanizam bez Orbana?

Spektakularna i ubedljiva izborna pobeda Petera Magyara izazvala je oduševljenje u Briselu i dobrom delu Evropske unije i pritom ojačala ne samo nadanja da Budimpešta više neće biti "crna ovca" u EU već i uverenje da EU može da se izbori sa geopolitičkim pritiscima i demonizacijom EU koja dolazi od Vladimira Putina i Donalda Trumpa. Odlazeći mađarski premijer Viktor Orban imao svesrdnu podršku cele Trumpove administracije, pri čemu ga je u samom finišu kampanje u Budimpešti podržao i lično potpredsednik SAD JD Vance, što je postalo predmet podsmeha.

U šalama na društvenim mrežama, ali u briselskim diplomatskim krugovima se uveliko priželjkuje dolazak Vancea u pojedine evropske zemlje u nadi da bi tamo moglo da dođe do pada desnih populističkih lidera, uz uverenje da su mađarski parlamentarni izbori pokazali da je Trumpov izvoz ideologije njegovog pokreta MAGA (engl. Make America Great Again) u Evropu neuspešan.

Međutim, sve je više evropskih analitičara koji upozoravaju da bi velika evropska očekivanja od Magyara mogla da budu poprilično izneverena. Uprkos tome što lider stranke desnog centra Tisza obećava proevropski kurs i prekid rata Budimpešte i Brisela, daleko od toga da je on ideološki i politički blizak dominantnim krugovima u Briselu i vodećim evropskim prestonicama. Naprotiv.

'Beba Orban'

Magyar nije ni liberal, niti zagriženi evrocentrista, poput drugih mađarskih opozicionih lidera koji su pokušali i nisu uspeli da pobede evroskeptičnog Orbana. Upravo suprotno. Toga se sećaju i pojedine briselske diplomate, koji su Magyara upoznali još pre 15 godina kada je bio u stalnoj misiji Mađarske pri EU i bio poznat po nadimku "beba Orban".

Doduše, tada Orban nije bio ovo što je danas, ali je očigledno i da Magyar ne bi pobedio da se mađarskim biračima nije predstavio kao "mlađa i umivena verzija" Orbana usmerenim na ekonomske probleme Mađara, javne usluge i borbu protiv korupcije. Sva je prilika da je Magyar jasno prepoznao ne samo slabosti svog nekadašnjeg partijskog šefa Orbana, već i slabosti opozicionih lidera.

Bloomberg

U tom kontekstu, on je očigledno dobro razumeo i to koliko je politika kulturnog rata raširena u Mađarskoj, te da ubedljiva većina stanovništva podržava Orbanovu antimigrantsku politiku i insistiranje na hrišćanskom nacionalnom identitetu i tradicionalnim konzervativnim vrednostima. U tom segmentu, Magyar je prava "Orbanova beba" i nije mu ni palo na pamet da stavlja pod znak pitanja zakon kojim se strogo propisuje da postoje samo dva pola ili poreske olakšice majkama sa troje dece.

Uostalom, pre četiri godine, Magyar je mogao da vidi kako je na izborima prošao njemu po konzervativizmu delom sličan opozicioni kandidat Peter Marki-Zay, koji se u proevropskoj kampanji isuviše nagnuo ulevo. Naime, Marki-Zay je podržavao pravo na abortus i istopolne brakove, što je sa oduševljenjem dočekano u Briselu, ali je to sahranilo inače tada pristojne šanse da pobedi Orbana.

Zbog toga Magyar je izbegao ovakve zamke proevropskog kursa pa se fokusirao na korumpiranost Orbanove vlasti i ekonomiju, tako da se njegova poruka biračima mogla svesti na maksimu "Orbanizam bez Orbana".

Magyar kao novi Tusk?

Ubedljiva izborna pobeda u kojoj Magyar sada ima veću parlamentarnu većinu nego što ju je imao Orban nosi i rizike, upozorava mađarski nedeljnik HVG, jer omogućava promenu sistema bez ograničenja.

"Hoće li Peter Magyar moći da odoli privlačnosti vlasti? To je ono što je obećao u nedelju uveče, uzdignut na pobedi. Ali hoće li uspeti da stvori i održi kontrole i ravnoteže koje mu vezuju ruke kada se suoči sa teškoćama? Promenljivi svetski poredak će sledećem kabinetu predstaviti neviđene izazove, a da ne pominjemo opljačkanu državnu kasu, neodrživi sistem socijalnih davanja za vladine lakeje i neverovatno visoka očekivanja ljudi", ističe komentator HVG Marton Gergely.

Bloomberg

Ipak, uredništvo švedskog lista "Dagens Nyheter" je optimistično, ističući da je potrebno vreme da se obnovi vladavina prava kada je narušena i da se stvori slobodan medijski pejzaž.

"I svakako postoje upitnici oko Petera Magyara, čiji su koreni u stranci Fidesy. On možda nije Donald Tusk, koji je, od izbora za poljskog premijera, transformisao zemlju od saveznika Budimpešte u pokretačku snagu saradnje sa EU. Ali ono što je zaista važno jeste da on nije Viktor Orban", ističe se u uvodniku švedskog liberalnog lista i dodaju da su "Mađari dali Evropi novu nadu".

Reformisanje Orbanovog sistema neće biti lako, ističu politikolozi, iako Magyar nasleđuje ustavne instrumente koji su proteklih godina uspostavljeni za efikasnu vlast jednog čoveka. Prema oceni rumunskog politikologa Laurentiua Pleska, ne može se očekivati da stranka Tisza reši sve probleme sa vladavinom prava te da bi ona "mogla biti korumpirana iznutra sistemom koji je Orban gradio tokom 16 godina".

"Centralna i Istočna Evropa dobro poznaju ovaj obrazac: u Poljskoj je PiS ostavio za sobom otetu državu iz koje Tuskova vlada mukotrpno pokušava da se izvuče dve godine, nailazeći na otpor na svakom koraku. Mađarska neće biti izuzetak", istakao je Pleska u komentaru za moldavski portal Agora.

I sam Donald Tusk je izrazio nadu da će Magyar biti mađarska verzija njega što poljski konzervativni komentatori smatraju "veoma naivnim", ističući da sledeći mađarski premijer nije čovek kakvog se mnogi u EU nadaju da će biti.

"Magyar neće preko noći postati antiruski i proukrajinski, a takođe neće napustiti Orbanov stav o ilegalnim imigrantima. U stvari, potencijalno bi mogao da zauzme još oštriji stav po ovom pitanju", ističe za poljski konzervativni portala wPolityce Stanislaw Janecki, dodajući da će Magyar "svakako napraviti pregovore sa Evropskom komisijom kako bi povratio pristup zamrznutim sredstvima za Mađarsku, ali neće nužno podržati transformaciju EU u superdržavu kojom dominira Nemačka".

Brisel zadovoljan ali oprezan

Magyarovo obećanje da će Mađarska biti konstruktivan partner EU u budućnosti, navodeći pritom i prelazak na evro kao dugoročni cilj, prija ušima Brisela, ali ne daje i automatsko zeleno svetlo sa 20 milijardi evra u fondovima EU koji su namenjeni za Mađarsku, ali čija je isplata već neko vreme blokirana.

Iako malo ko očekuje da će Magyar radikalno odstupiti od Orbanovog konzervativnog populizma i kritici evropske politike prema Ukrajini, sasvim je očigledno da će u Briselu najpre želeti da Magyar ukloni Orbanov veto na za Kijev vitalni zajam od 90 milijardi evra, koji EU želi da podigne i da Ukrajini.

Bloomberg

U briselskim, ali i berlinskim i pariskim krugovima, nadaju se da će Magyar, poput italijanske premijerke Giorgie Meloni, kombinovati populizam kod kuće, sa konstruktivnim pragmatizmom u evropskoj politici u Briselu. Drugim rečima, očekuje se da budući mađarski premijer pokaže "kooperativnost" pa tek onda može da očekuje odmrzavanje milijardi evra.

"Ne možemo samo da počivamo na lovorikama nakon Magyarove pobede, da obrišemo račune i oslobodimo zamrznuta sredstva. Evropska unija mora jasno staviti do znanja budućem mađarskom premijeru da mora da iskoristi moć koja mu je poverena kako bi obnovio demokratiju u zemlji", ističe komentator portugalskog lista "Expresso" Paulo Baldaia, ističući da se "Evropa ne sme zadovoljiti porazom Fidesza".

Najveći rizik za EU ​​sada bi bio da veruje da je opasnost prošla i da se reakcionarni talas smirio, smatra komentator italijanskog lista "La Stampa" Eric Jozsef, dodajući da će "bez trojanskog konja Moskve u Briselu, nesumnjivo biti lakše usvojiti dvadeseti paket sankcija protiv Rusije i osloboditi zajam od 90 milijardi dolara za Ukrajinu".

"Ipak, dalji koraci ka obezbeđivanju strateške autonomije EU ostaju vitalni. Nakon ovih izbora, evropski lideri više ne mogu da se kriju iza mađarskog veta kako bi izgovorili svoj nedostatak akcije", ističe Jozsef.

Bloomberg

A da predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen nije sačekala ni da se Orban iseli iz premijerskog kabineta, svedoči to da je već u ponedeljak pozvala da EU dobije veću moć nad nacionalnim vladama kako bi sprovela spoljnopolitičke odluke, umesto da dozvole pojedinačnim zemljama da koriste veto.

"Prelazak na glasanje kvalifikovanom većinom u spoljnoj politici je važan način da se izbegnu sistemske blokade, kao što smo videli u prošlosti", rekla je šefica EK, pozvavši vlade "evropske dvadesetsedmorice" da, kako je istakla, "iskoriste zamah sada".

Ovakva promena bi bila veoma kontroverzna, čak bi se i neke tipično proevropske zemlje verovatno suprotstavile mogućnosti gubitka kontrole nad spoljnom politikom i suočile se sa mogućnošću da moraju da odustanu od odluka kojima se protive.

Posle 16 godina na čelu Mađarske i nakon ubedljive izborne pobede rivala Magyara, Orban je tiho priznao poraz. Magyar je u danima nakon izbora već najavio da od Orbana očekuje ukidanje veta na zajam Evropske unije namenjen Ukrajini, vredan 90 milijardi evra. Usledile su i najave o obračunu sa korupcijom unutar vladajućih struktura, a Magyar je trenutno u procesu formiranja ekspertske vlade koja će odražavati njegove predizborne ciljeve. O tome šta ovaj nagli zaokret u Mađarskoj donosi Evropskoj uniji, Rusiji i Sjedinjenim Državama, za TV Bloomberg Adria govorio je Petar Ćurčić sa Instituta za evropske studije. U svetlu posete Vancea Mađarskoj i izražavanja podrške Orbanu, treba podsetiti da je on podržao Alternativu za Nemačku na saveznim izborima i izborima za Bundestag 2025. godine. Alternativa je možda ostvarila bolji rezultat nego na prethodnim izborima, ali i dalje ne participira u vlasti, tako da američka podrška nije baš urodila plodom, navodi Ćurčić. "Takođe, Amerikanci su rekli, i to je možda i poenta, da će oni sarađivati sa bilo kim ko bude na vlasti u evropskim zemljama. Videli smo na primeru Nemačke da Friedrich Merz ima vrlo srdačne odnose sa Donaldom Trumpom, ali ono što je zanimljivo jeste istočna strana, Mađarska i Slovačka, koje su veoma zavisne od ruskog gasa i drugih energenata. Za obe zemlje je neophodno da se energetski diverzifikuju narednih godina. U tom smislu je bila zanimljiva izjava Petera Magyara da bi ta diverzifikacija moga bude nešto sporija, odnosno rekao je da je Mađarskoj potreban ruski gas. Međutim, mislim da su neminovni procesi u smeru dodatnog razdvajanja Rusije u odnosu na Evropsku uniju, odnosno Evropske unije od Rusije", rekao je Ćurčić. Prema njegovim rečima, tokom tog procesa će biti veoma značajna saradnja sa zemljama kao što su Italija, Slovenija i Hrvatska, pre svega zato što treba dobavljati sirovine iz lučkih terminala, kao i Rumunija, koja ima nešto zaliha i takođe je značajan igrač na tržištu. Ceo razgovor poslušajte u videu na vrhu članka.

(Ažurirano izjavama Ćurčića i propratnim videom.)