Bugarska može da pređe na evro, ali da li to želi

Kada je u sredu iz Brisela saopšteno da su Evropska komisija (EK) i Evropska centralna banka (ECB) procenile da Bugarska ispunjava sve kriterijume za pridruživanje evrozoni 1. januara 2026. godine, mnogi su se iznenadili budući da je u pitanju najsiromašnija država članica Evropske unije. Međutim, proteklih 18 godina članstva u EU, Bugarska je svoju privredu poprilično ojačala, a državne finansije stabilizovala do nivoa koji direktno demantuje uobičajene predrasude o fiskalnoj nestabilnosti država jugoistočne Evrope.

Ne samo što je nacionalna valuta lev stabilna već je bugarski javni dug u odnosu na bruto društveni proizvod (BDP) izuzetno nizak za evropske standarde – 22,3 odsto u februaru ove godine. To je oko četiri puta manje nego prosek duga na nivou cele evrozone, koji je oko 88 odsto BDP-a ili bezmalo tri puta nego javni dug bogate Nemačke. I budžetski deficit je Bugarskoj već dve decenije ispod propisane granice evrozone od tri odsto BDP-a, čime ne mogu da se pohvale mnoge članice ovog monetarnog kluba. Jedino je inflacija povremeno bila previsoka poslednjih godina, delimično zbog snažnog ekonomskog rasta bugarske privrede, ali je u poslednje vreme inflacija ispod gornje granice za članstvo u evru.

Paradoksa li, Bugarska bi trebalo da se pridruži grupi zemalja koje su često fiskalno manje oprezne od nje. Ukoliko bude zaista i prihvatila da lev zameni evrom od sledeće godine, uzimajući u obzir politička previranja i proteste građana koji se protive prelasku na evro.

Prekretnica, pohvale i strahovanja

Prema oceni predsednice EK Ursule von der Leyen, ovo je značajna prekretnica koja bi Bugarsku učinila dvadeset prvom zemljom članicom evro zone.

"Evro je opipljiv simbol evropske snage i jedinstva", rekla je šefica EK, čestitajući Bugarskoj objavom na društvenim mrežama. "Sa evrom, bugarska ekonomija će postati jača – sa većom trgovinom sa zemljama partnerima evra, stranim direktnim investicijama, boljim uslovima finansiranja, visokokvalitetnim radnim mestima i rastom realnih prihoda."

Bloomberg Bugarska narodna banka

Iako je u Bugarskoj početkom ove godine inflacija porasla na četiri odsto, zbog povećanja PDV-a i kraja nekih mera podrške iz doba pandemije, pohvale na račun zvanične Sofije stigle su i iz ECB.

"Želim da čestitam Bugarskoj na njenoj ogromnoj posvećenosti sprovođenju potrebnih prilagođavanja", rekao je glavni ekonomista ECB Philip Lane.

S druge strane, ove pohvale dolaze nakon vikenda u kojem su na ulicama Sofije hiljade ljudi demonstrirale, pozivajući bugarsku vladu da sačuva lev. Kao što je uobičajeno tokom takvih promena, jaka su strahovanja da će trgovci i kompanije iskoristiti prelazak na evro kao priliku za povećanje cena, kao i da bi povećana trgovina sa ostatkom bloka takođe mogla da povuče lokalne cene naviše.

Prelazak na evro je, međutim, postala i žučna politička tema jer na ovom pitanju pokušava politički da igra predsednik Rumen Radev, kojem rejting među biračima pada u drugom predsedničkom mandatu. Kako ocenjuje dopisnik nemačkog lista "Frankfurter Allgemeine Zeitung" Michael Martens, Radev se koleba između populizma, nacionalizma i izjava koje trivijalizuju Rusiju, pri čemu se zalaže za očuvanje leva.

"On poziva na referendum o evru. To bi verovatno rezultiralo odbijanjem promene valute, jer ankete pokazuju da tesna većina stanovništva u Bugarskoj uopšte ne želi evro – stariji ljudi su posebno zadovoljni levom", ističe Martens i dodaje da skoro 60 odsto podržava inicijativu predsednika, koji je takođe konstantno najpopularniji političar u zemlji.

Opasna politička igra

Radev je svoju inicijativu za referendum prosledio parlamentu na raspravu i odlučivanje, gde je odbijena jer većina poslanika izabranih na izborima u oktobru 2024. godine podržava ulazak Bugarske u evrozonu.

Bloomberg Predsednik Bugarske Rumen Radev protiv prelaska na evro

Komentator "Deutsche Wellea" na bugarskom Daniel Smilov smatra da je verovatno jedan od glavnih ciljeva "proruskog predsednika" da "ublaži radost zbog završetka jednog od ključnih strateških zadataka zemlje".

"Radev i kompanija su donekle u tome uspeli. Dobra stvar u vezi sa Radevljevom kampanjom bila je to što je mobilisala pristalice evra i uspela da pokrene ozbiljnu debatu", ističe Smilov i ocenjuje da je u toj diskusiji postalo "jasno da nema argumenata protiv evra, već samo nejasni strahovi od opasnosti koje nisu direktno povezane sa evrozonom, kao što je rast cena, što se može dogoditi sa evrom ili bez njega".

Martens u tekstu za nemački dnevnik objašnjava igru moći u bugarskoj politici u kojoj konce i dalje vuče bivši premijer Bojko Borisov, koji je svog čoveka od dugogodišnjeg poverenja postavio za šefa kabineta premijera Rosena Željazkova.

Bloomberg Premijer Bugarske Rosen Željazkov se zalaže za ulazak u zonu evra

"Nazvao je Radevljev potez 'opasnom političkom igrom' koja eksploatiše strahove stanovništva. Borisov je izjavio: 'Parlament mora da odbaci ovaj referendum'", prenosi Martens i dodaje da je predsednica parlamenta Natalija Kiselova odbila čak i da to pitanje iznese na plenarnu sednicu, pozvavši se na presudu bugarskog Ustavnog suda, koji je prošle godine proglasio sličan predlog proruske stranke Preporod neustavnim, pod obrazloženjem da se Bugarska obavezala da usvoji evro kada se pridružila EU 2007. godine.

I dok premijer Željazkov odbacuje kritike, komentator bugarskog dnevnika Trud Viktor Blaskov kritikuje stav vlade prema protivnicima evra, ističući da je ona u toku kampanje sa prezirom tretirala ljude koji su protiv evra.

Rečeno im je da nemaju pojma o čemu pričaju i da nemaju pravo da govore. Njihov zahtev za referendumom o konverziji odbijen je u parlamentu sa ismevanjem i prezirom, ističe Blaskov i pita se zašto premijer nije mogao da pokaže poštovanje prema ovim ljudima i kaže: "Da, čujemo i razumemo vaše zabrinutosti". "Zašto se negativni aspekti valute nisu mogli priznati, umesto da se poreknu? Argument za evro u celini postaje jači kada se uzmu u obzir i mane."

Bloomberg Bivši bugarski premijer Bojko Borisov iz senke pokušava da spreči naume predsednika Radeva

S druge strane, Martens ukazuje da mnogi pretpostavljaju da je Radev i te kako svestan beznadežnosti svog poduhvata, ali da jednostavno zarađuje političku penziju.

"Bivši pilot aviona-lovaca, koji je služio kao vrhovni komandant bugarskog ratnog vazduhoplovstva pre nego što je promenio karijeru ulaskom u politiku, stekao je osećaj za politiku i želi da se pozicionira za godine nakon završetka svog drugog mandata", navodi Martens i ističe da mu igranje na nedostatak popularnosti evra odgovara, te da pokušava da se predstavi kao "brižni otac bugarskog naroda". "Čak i ako Radev zapravo ne deluje u ime Rusije, kako tvrdi njegov bivši savetnik uprkos svim kritikama, on bar deluje u interesu Moskve svojim sistematskim nepoštovanjem predstavničke demokratije i parlamenta."

Zbogom Kremlju

Prema rečima potpredsednika EK Valdisa Dombrovskisa, ulazak u evro zonu je "najbolja investicija koju Bugarska može da napravi u svojoj budućnosti",  te da bi članstvo pomoglo Bugarskoj na isti način na koji je pomoglo njegovoj domovini Letoniji i ostalim baltičkim državama.

"S obzirom na geopolitičku situaciju u regionu i rat Rusije protiv Ukrajine, evro deluje kao štit", rekao on novinarima i dodao je da su "naše ekonomije i kompanije imale koristi od ukidanja troškova konverzije valuta, povećane transparentnosti cena, pristupa jeftinijem finansiranju i većeg interesovanja međunarodnih investitora". "Naša štednja je bezbedna, valuta je stabilna i naše zemlje su se pokazale otpornim na uzastopne ekonomske šokove."

Komentator bugarskog portala Klub Z Veselin Jelev ublažava zabrinutost ljudi koji su poslednjih nedelja protestovali protiv uvođenja evra. On ističe da Bugarska neće izgubiti svoj monetarni suverenitet, jer ga nije ni imala otkako je bila primorana da veže vrednost leva za vrednosti nemačke marke od 1. jula 1997. godine.

"Bugarska neće postati nesolventna, kao što je to bila Grčka, jer je jedna od zemalja sa najstabilnijim javnim finansijama u EU", ističe Jelev i dodaje da sa evrom Bugarska prelazi u A-grupu evropske politike. "Zbogom Kremlju, zbogom mostu između Istoka i Zapada. Sa evrom, Evropa će konačno prestati da bude strana. Sa evrom, postaćemo Evropa."

Bloomberg

Otvaranje vrata evrozone za Bugarsku je zabrinulo pak češke komentatore jer njihova zemlja još nije ni blizu prihvatanja evra. Da je neko pre dvadeset godina rekao da će se Bugarska pridružiti evrozoni pre Češke, "svi bi pomislili da je poludeo", ocenjuje Julie Hrstkova za dnevni list "Hospodarske noviny", podsećajući da je tada Češka slavila pristupanje EU.

"Prvobitni plan je bio da se pridruži evrozoni 2009. godine, zatim 2015. godine, pa 2019. godine. Onda je nastala tišina", ističe on i dodaje da Češka izgleda kao zemlja koja je propustila voz. "Česi ne vole EU ni evro, ali suština je da ne bi trebalo da vole predstavnike sopstvene ekonomske politike, koji ih prečesto vode u ćorsokak."

Međutim, nisu svi uvereni da je jedinstvena valuta najbolja opcija. Ekonomski urednik francuskog dnevnog lista "Les Echos" Dominique Seux podseća da je dobro poznato da nekoliko zemalja – Danska, Švedska, Poljska i Mađarska – ne želi da se ukrca na ovaj voz.

"Više od osam od deset Evropljana (83 odsto) je za evro kao tehnički, praktičan i stabilizacioni instrument. To nije mala stvar. Međutim, njegova privlačnost i dalje nije univerzalna. Rast u evrozoni je, blago rečeno, skroman (0,8 procenata u 2024. i jedan procenat ove godine, prema podacima OECD-a) navodi Seux i ističe da jedinstvena evropska valuta "nažalost nije uspela da ispuni svoju obećanu ulogu centripetalne sile koja zbližava ekonomije".

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar