Trump i Xi razgovarali telefonom, zaoštravaju se tenzije

Američki predsednik Donald Trump i kineski predsednik Xi Jinping razgovarali su telefonom u četvrtak, saopštilo je kinesko ministarstvo spoljnih poslova. Trgovinske tenzije, naročito u oblasti razmene tehnologije, zaoštravaju odnose između dve najveće svetske privrede.

Vašington i Peking se poslednjih nedelja međusobno optužuju za kršenje trgovinskog primirja, koje je trebalo da rezultuje nižim carinama. Nakon vesti o telefonskom razgovoru, vrednosti akcija su porasle, a S&P 500 je u usponu već četvrti dan zaredom, ali su kasnije počele da padaju dok investitori čekaju da čuju detalje izveštaja o zaposlenosti u Americi, koji će biti saopšteni u petak.

U očima javnosti, ovo je prvi formalni razgovor dvojice predsednika od početka Trumpovog drugog mandata u Beloj kući. Poslednji put su telefonom razgovarali u januaru, uoči Trumpove inauguracije. Kinesko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da je poziv iniciran na Trumpov zahtev. Bela kuća nije odmah odgovorila na upite Bloomberga za komentar.

Trump ističe da je potreban dijalog kako bi se sprečilo produbljivanje tenzija između dve najveće svetske ekonomije. Amerika je prošle nedelje optužila Kinu da je pogazila obećanje da ublaži kontrolu izvoza metala potrebnih za najsavremeniju elektroniku

Peking je frustriran novim američkim ograničenjima u vezi sa prodavanjem softvera za dizajn čipova, ali i zbog pretnje Vašingtona da će početi sa ukidanjem viza kineskim studentima. Trump već dugo ističe da su direktni pregovori sa Xijem jedini način za prevazilaženje razlika, ali kineski lider je do sada izbegavao da sa američkim predsednikom razgovara telefonom, pa je uglavnom na pregovore slao savetnike.  

Bloomberg

 

Ključne tačke pregovora su kontrola izvoza metala iz Kine, uvoz američke tehnologije u Kinu, kao i status kineskih studenata u Americi. Prošlog meseca u Ženevi, predstavnici Vašingtona i Pekinga su se složili da smanje carine na period od 90 dana, dok bi za to vreme radili na pripremi sveobuhvatnog sporazuma.

Postizanje konačnog sporazuma moglo bi da potraje. Tokom Trumpovog prvog mandata, dve strane su se 2018. složile da carinski spor ostave po strani, ali se Amerika brzo povukla iz sporazuma, što je rezultovalo daljim carinama i pregovorima, koji su trajali ukupno 18 meseci.

Jedan od ciljeva Kine je da pronađe način da uvozi najsavremenije američke čipove, koji su od vitalnog značaja za razvoj veštačke inteligencije i odbrambenih tehnologija. To će verovatno biti tačka spoticanja u Vašingtonu, jer se i demokrate i republikanci slažu da Peking predstavlja pretnju nacionalnoj bezbednosti.

Pored napetosti u ekonomskim odnosima, rastu i geopolitičke tenzije. Zvaničnici Ministarstva spoljnih poslova protestovali su ovog meseca zbog izjave američkog ministra odbrane Petea Hegsetha da Kina predstavlja neposrednu pretnju Tajvanu, ostrvu koje Kina svojata, dok vlasti u Tajpeju imaju samoupravu, ali nisu formalno proglasile nezavisnost.

- U pisanju pomogli Josh Xiao, Alan Wong, Colum Murphy i Akayla Gardner.