Inflacija u evrozoni neočekivano ubrzava - to podupire stav ECB

Inflacija u evrozoni se neočekivano ubrzala, podupirući tako oprezan pristup Evropske centralne banke (ECB) snižavanju kamatnih stopa, dok se ekonomija koja se raspršuje suočava sa sve većim trgovinskim pretnjama iz SAD.

Prema pisanju Bloomberga, ootrošačke cene porasle su za 2,5 odsto u odnosu na prošli januar i to je skok sa 2,4 odsto zabeleženih u decembru i više od stabilnog očitavanja koji predviđaju ekonomisti, saopštio je Evrostat. Bazna inflacija, koja isključuje nestabilne komponente, ostala je viša nego što se očekivalo - na 2,7 odsto.

U Srbiji inflacija preko četiri odsto

Ipak, to je dosta niže u odnosu na Srbiju koja je 2024. godinu zaključila inflacijom od 4,3 odsto. Taj iznos je za 0,2 procenta poena daleko od gornje granice cilja Narodne banke Srbije (NBS) i u rangu sa najvišim vrednostima koje su u prošloj godini zabeležile evropske države. U Srbiji se inflacija 2024. godine jedino u junu spustila ispod četiri odsto, a NBS je zadržala predostrožan stav prema kamatama u zemlji.

Mesečna inflacija u Srbiji u poslednjem mesecu 2024. iznosila je 0,1 odsto, prema izveštaju Republičkog zavoda za statistiku (RZS). "U 2024. godini, u poređenju sa 2023. godinom, potrošačke cene su u proseku povećane za 4,6 odsto", saopštio je ranije taj zavod.

Posmatrano po glavnim grupama proizvoda i usluga klasifikovanih prema nameni potrošnje, u decembru, u odnosu na novembar, rast cena je zabeležen u grupama: oprema za stan i tekuće održavanje (jedan odsto), u grupama odeća i obuća i restorani i hoteli (za po 0,8 odsto), transport (0,4 odsto), stanovanje, voda, električna energija, gas i ostala goriva (0,3 odsto), u grupama alkoholna pića i duvan i zdravlje (za po 0,2 odsto) i u grupi rekreacija i kultura (0,1 odsto).

Pad cena je zabeležen u grupi hrana i bezalkoholna pića (-0,3 odsto). "Cene ostalih proizvoda i usluga nisu se bitnije menjale", poručili su iz RZS-a.

Ubrzanje inflacije u Italiji i Španiji

Kada se radi o evrozoni, Nemačke obveznice su zadržale dobitke, ostavljajući desetogodišnji prinos nižim za šest baznih poena, na jednomesečnom najnižem nivou od oko 2,40 odsto. Tržišta novca su, takođe, zadržala opklade na agresivno smanjenje kamatnih stopa, nakon prošlonedeljnog smanjenja za četvrtinu poena. Podaci od ponedeljka prate izveštaje vodećih evropskih ekonomija koji pokazuju nepromenjenu inflaciju u Nemačkoj i Francuskoj, kao i ubrzanje u Italiji i Španiji.

 

Iznosi ukazuju na to da pritisci na cene i dalje postoje, uprkos poverenju u ECB da će cilj od dva odsto biti ispunjen ove godine. Iako Bloomberg Economics izveštaj za februar, koji uzima u obzir najnovije podatke, predviđa hlađenje inflacije u evrozoni na 2,4 odsto, opasnosti po ekonomiju bloka od 20 zemalja zauzimaju centralno mesto, nakon što je rast smanjen na kraju prošle godine.

Dodatnu neizvesnost su tokom vikenda uneli prvi konkretni znaci da se predsednik SAD Donald Trump sprema da započne veliki globalni trgovinski rat. Pored nameta za Kinu, Meksiko i Kanadu, ponovio je upozorenje Evropskoj uniji da će se carine "definitivno desiti".

 

Guverner Banke Francuske Francois Villeroy de Galhau nazvao je poteze SAD "veoma zabrinjavajućim", opisujući ih kao "brutalne". Pozivajući Evropu da ostane mirna, on je rekao da EU treba da gleda dalje od odbrambenih mera tako što će takođe razmotriti kako da podstakne rast. "Protekcionizam može izgledati lepo na početku, jer štiti vašu ekonomiju", rekao je on radiju France Info i dodao: "Ali iskustvo je uvek i svuda pokazalo da svi gube".

Budući da nije u stanju da izvrši strukturnu promenu koju mnogi traže u Evropi, ECB je smanjila stope pet puta od prošlog juna, a poslednji put prošle nedelje, kada je stopu na depozite dovela na 2,75 odsto. Banka i dalje smatra da je monetarna politika restriktivna, što implicira dalja smanjenja.

"Naš pristup je jasan", rekao je u ponedeljak član Upravnog saveta Peter Kazimir. "Ostanite stabilni, prilagodite se kada je potrebno i fokusirajte se na održavanje ekonomije na pravom putu."

Dok su promenljivi troškovi energije usporili nedavno povlačenje inflacije, a povećanje usluga je i dalje skoro četiri odsto, očekuje se da će se povećanje plata radnika uskoro suzbiti. Što se tiče plata, "svi pokazatelji koje imamo u ovom trenutku idu naniže", rekla je prošle nedelje Christine Lagarde, predsednica ECB.

Sve to ukazuje na smanjenje stope nakon sastanka sledećeg meseca. "Ne mislim da bi martovsko smanjenje trebalo da bude poslednje, ali odluke će zavisiti od podataka dostupnih u to vreme", naveo je šef litvanske centralne banke Gediminas Simkus. "Ubuduće, možemo sebi dozvoliti labaviju politiku."

 

- U pisanju teksta pomogli Alexander Weber, Barbara Sladkowska, Joel Rinneby, William Horobin, Craig Stirling, Milda Seputyte, Daniel Hornak, Jana Randow, James Hirai, Andrej Sokol

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar