Možda najzanimljivija januarska sednica centralne banke jeste sednica Banke Japana. Dok ostale monetarne institucije idu u smeru smanjenja restriktivnosti monetarnih politika, od japanske centralne banke očekuje se zatezanje. Ovakav potez doveo bi kamatnu stopu centralne banke na 0,5 odsto, što bi bio najviši nivo od 2008.
Japan je i dalje u dosta stimulativnom režimu što se tiče kamatne stope, koja je tek u 2024. uplovila u pozitivnu zonu. Inflacija je iznad targeta od dva odsto (sa tri odsto u decembru prema Tokio CPI), što daje prostor centralnoj banci za povećanja kamatne stope.
Odluke centralne banke Japana su u ovom trenutku svojevrsni "trade-off" u kontekstu troškova života. S jedne strane, veće kamatne stope znače i veće kredite, što opterećuje budžete potrošača, dok držanje niskih kamata implicira perzistentniju inflaciju.
Odluka NBS da ograniči kamatne stope deluje povoljno na prihode banka, ocenjuje analitičarka Bloomberg Adrije Marina Petrov Savić.
09.01.2025
Autor: Marina Petrov Savić
Jedan on ključnih faktora koji oblikuju odluku centralne banke Japana je kretanje valute. Japanski jen nije imao sjajnu 2024, izgubio je oko 10 odsto svoje vrednosti u odnosu na dolar. Dalje slabljenje valute preko uvoza i "pass-through" efekta direktno poskupljuje potrošačku korpu, što ide u prilog povećanju kamata. A ako u jednačinu uključimo i rast zarada koji se očekuje, izglednije je da će se centralna banka odlučiti za povećanje kamatne stope.
Slično vidi i tržište, gde se procenjuje verovatnoća od preko 90 odsto da ove nedelje dođe do podizanja kamatne stope – što je najizvesnija situacija u slučaju BoJ u prethodnih godinu dana.
A već se vidi i reakcija valute. Naime, JPY je ojačao oko jedan odsto od početka godine, čak je jedina G10 valuta koja je ojačala u odnosu na dolar na dan inauguracije Donalda Trumpa, što oslikava trenutnu njenu specifičnu poziciju i benefite sužavanja kamatnog diferencijala na relaciji sa USD. Inauguracija Trumpa je i bio događaj koji je imao potencijal da poljulja očekivanja u vezi s potezom centralne banke u januaru, ali iznenađenja su izostala.
Do kraja godine vidimo dodatna dalja povećanja kamatne stope, ali očekujemo da centralna banka pristupi oprezno u smislu tajminga i veličine smanjenja. To pogotovo kako ne bi došlo do iznenadnih turbulencija na tržištu.
Da se podsetimo "house-of-cards" momenta iz 2024, što je odličan primer za udžbenike iz finansijskih tržišta. Naime, nakon poteza centralne banke kojim je povećana kamatna stopa, japanski jen je odreagovao oštrom aprecijacijom. Postavka svetskih tržišta je dugo bila povoljna za pozajmljivanje po niskim stopama na japanskom tržištu i ulaganje u tržišta i oblike aktive koji su donosili dobre prinose ("carry trade"). Aprecijacija valute u avgustu povećala je dug u jenu, kada se izrazi u drugim valutama, što je dovelo do toga da se gomila pomenutih pozicija zatvori.
Vašu prijavu nije moguće sačuvati. Molimo vas, pokušajte ponovo.
Uspešno ste se prijavili.
Ovakav masovni izlazak sa tržišta je tipičan primer "selloffa" i globalni berzanski indeksi su u samo nekoliko dana značajno izgubili na vrednosti. Poenta je u trenutku – pozicije su se gradile postepeno dok im je okruženje išlo naruku, a zatvorile su se naglo, čim je aprecijacija JPY umešala prste u matematiku ove vrste strategije trgovanja.
Međutim, tržišta su se stabilizovala i relativno brzo oporavila. S&P je povratio u potpunosti svoju vrednost s kraja jula već do sredine avgusta, a Nikkei 225 u istom periodu preko 90 odsto svoje vrednosti. Sada ne očekujemo da se ovakav scenario ponovi istog intenziteta, ali dalje sužavanje kamatnog diferencijala dovešće do zatvaranja pozicija, što tržišta kapitala osete.
Grupa u trećem kvartalu nije uspela da plasira veći broj skupljih, premijum proizvoda, dok tzv. ključne marke (Volkswagen, Škoda i Seat) beleže neznatan rast.
Telekom Srbija ponovo izlazi na međunarodno tržište obveznica i u Dablinu je utvrđena cena za njegove dolarske dužničke hartije od vrednosti u iznosu od 900 miliona dolara sa kamatom od sedam odsto.
NIS je otkazao tender za dugoročnu nabavku sirove nafte za 2025. godinu, a usled pretnje sankcijama i reputacionog rizika za posrednike, verovatno je primorana da nabavlja naftu sa spot-tržišta, što je trenutno povoljno, ali ga izlaže povećanom riziku volatilnosti cena
Američke obveznice ostaju pod znakom pitanja - imajući u vidu trgovinski rat SAD i ostatka sveta, pitanje je koliko će strani investitori biti raspoloženi da nastave da ulažu.
Podaci o kretanju 'crack' spredova tokom 2024. i početkom 2025. godine dodatno potvrđuju tezu o slabijem prenosu promena ulaznih troškova na maloprodajne cene goriva.
Unesite svoju imejl adresu na koju ćemo Vam poslati link za obnovu lozinke.
Premašen je maksimalan broj uređaja. Ako ste vlasnik naloga, kliknite na "Pošalji prijavu putem e-pošte" da biste primili e-poštu s linkom za prijavu. Pratite link i moći ćete da upravljate uređajima povezanim s vašim nalogom.
.webp){kind=icon}
